Ђорђе Милићевић председник посланичке групе СПС реаговао је на изјаву Ениса Имамовића, који је питао тужилаштво да ли је Ратко Младић за Србију херој или злочинац и додао да је данас тешко бити Бошњак у Србији. Милићевић је подсетио да се мурал Ратку Младићу месецима налази на фасади једне стамбене зграде, а пажњу је, примећује, групици невладиних организација привукао тек сада, оцењујући да ту постоје виши циљеви попут дискредитовања Србије и председника.

Он је приметио да је Имамовић користио идентичне речи као и деветоро од 705 посланика Европског парламента који су у саопштењу осудили Србију јер је, како су навели, неприхватљиво да земља која је кандидат чува мурал осуђеног ратног злочинца.

Указао је и на петицију на чије потписивање позива Владимир Вукчевић бивши тужилац за ратне злочине у Србији у којој се тражи да се процесирају сва лица оптужена за ратне злочине, а коју су, каже, потписали Ненад Чанак, Соња Бисерко, Балша Божовић.

Милићевић је питао владу ко жели Србију да представи као геноцидну творевину и нису ли циљеви оних који покрећу питање мурала у Београду виши?

„Уважени председниче Народне скупштине Републике Србије, поштовано председништво, даме и господо народни посланици, обзиром да су посланици Слободе, правде и помирења, након седам дана, поново у парламенту користим прилику да њима, њиховој странци, породици и читавој Исламској заједници још једном изразим  најдубље саучешће у име посланичке групе СПС.

Желим одмах да започнем са питањем, али пре тога господине председниче, морам да направим једну констатацију. Мислим да сте морали да прекинете малопређашњег говорника, јер он је увредио Србију, увредио је српски народ, називајући Србију геноцидном државом, називајући српски народ геноцидним народом и то сасвим случајну у тренутку, када међу нама нема господина Зукорлића. То није случајно, апсолутно није случајно. 

Протеклих дана у јавности је присутна једна тема која сама по себи не представља никакав проблем. Наиме, у питању је мурал генерала Ратка Младића који се налази на фасади једне стамбене зграде у центру Београда. Интересантно је да се овај мурал  на том зиду налази већ месецима а да је пажњу групице активиста неких невладиних организацијом које се тобоже залажу за људска права, за чија – није нам јасно, привукао тек сада.  И то баш  у тренутку  када је 9 посланика Европског парламента потписало саопштење у којем  осуђују Србију и њеног  прередседника  због тога што је, како кажу : „Неприхватљиво да у земљи кандидату за чланство у ЕУ полиција чува мурал осуђеног ратног злочинца“.  Полиција је, а и њима је то јасно, само радила свој посао, одржавала јавни ред и мир.

Питамо се, одакле  им  дрскост да говоре да је Србија на страни ратних злочина када је једино Србија испоштовала све обавезе према Хашком трибуналу. 

Србија никада није негирала ни један злочин, поштујући све жртве сукоба  насталог током распада СФРЈ. Али, шта је са поштовањем српских жртава, о којима никада и нигде ни реч нису прозборили?

Смета им мурал Ратка Младића  у Београду, а не смета им што већ годинама десетине улица у Хрватској, која је чланица Европске уније, носе имена  ратних злочинаца  као што је усташки Миле Будак оснивач усташког покрета и идеологије, аутор усташке крилатице „Србе на врбе“, или улица 10. априла 1941. године, а то је датум када је основана Усташка творевина НДХ, или улица Мира Барешића који је 1971. године у Шведској убио југословенског амабасдора Владимира Роловића.  

Ово је врхунац лицемерја, јер је управо један од потписника овог саопштења  и европски парламентарац из Хрватске, бивши министар спољних послова Хрватске.   

Питамо се и зашто нису реаговали на постављање споменика Аћиф Ефендији, кога је и Хитлер одликовао, а ово би било посебно питање упућено Аиди Ђоровић, која је из Новог Пазара. Или, зашто нису  тражили да се процесуирају они који стоје иза Жуте куће, који су продавали органе српске деце. И да не набрајам више, много је зла учињено нама Србима.  

Зашто  нико од званичника ЕУ до сада реаговао па ни Виола фон Крамон која је више пута „туристички гостовала“ у Србији? Није ли све ово, нажалост,  доказ двоструких аршина Европе? Какви су интереси бивших демократа из Србије да  се баш данас баве једним муралом који није направила ни ова власт ни  држава?

Јавља  се чак и бивши тужилац за ратне злочине који је Хагу испоручивао Србе, да покрене петицију против Србије  коју  оптужује  за  изазивање  нестабилности  у региону . Очигледно да господин Вукчевић није обавештен. 

Ту исту петицију потписали су: Чанак, Латинка Перовић, Басара, Соња Бисерко, Балша Божовић, Јерков и Костреш. Шта траже том петицијом? Да се процесирају сва оптужена лица која сарађују са Хашким трибуналом, захтевају смену тужитељке за ратне злочине, смену министарке правде Маје Поповић и др. Закон мора да важи и да се примењује једнако за све, без изузетка, било да се ради од делима које се могу квалификовати као ратни злочин или организовани криминал. У супротном, право постаје извор неправде, тираније и несигурности. Не пристајемо да се злочин правда националном припадношћу. Не пристајемо да злочинцима држава Србија буде уточиште и заштита пред заслуженом казном. 

Да упознамо, господина Вукчевића, да је Србија данас симбол нових вредности и носилац регионалних иницијатива и економски лидер региона. Доследно се залаже за мир и стабилност и онда када је било најтеже Србија је показала солидарност према свим својим суседима.  Очигледно је  да углед и нова међународна позиција Србије некима и нечијим интересима  сметају. 

Зато бих поставио питање  Влади: 

„Када је Србија суочена са великим изазовима и искушењима, ко жели да Србију представи као геноцидну творевину а Србе као геноцидни народ? Нису ли циљеви оних који одједном покрећу питање једног мурала далеко већи и перфиднији?“

Мени је част и привилегија да сам познавао господина Зукорића. Присуствовао сам сахрани из пијетета према његовој странци, из пијетета према господину Зукорлићу. Био сам са Бошњацима тога дана. Не мисле сви Бошњаци исто. Није тачна констатација да је данас тешко бити Бошњак у Србији, а то што неко покушава да на овакав начин политички профитира, да отима бирачко тело, конкретно вама, колега, то је срамно и лицемерно. 

Био сам прошле недеље у Републици Српској и било ми је  задовољство да кажем, поред Инцковог закона  и поред Шмитове резолуције, да Србија никада неће прихватити да је почињен геноцид и да је геноцидна држава. Волео сам да то чују и надлежни органи и надлежне институције. Нема проблема, нека ме ухапсе. То је моје мишљење и то је право на моје мишљење. Имам легитимно право да имам свој став. 

У Србији, Србија је наша држава, без обзира што смо се ми политички разликовали, што смо некада имали различита политичка мишљења, увек смо налазили заједнички именитељ, а то је просперитет државе у којој живимо, то је Србија“.