Најновије

Ово је буџет за бољи живот свих грађана Србије Посланичка група

Ђорђе Милићевић, председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о Предлогу закона о буџету за 2022. годину

Два су темеља буџета за 2022. годину, наиме, овај буџет се темељи на расту животног стандарда грађана и на издвајању више средстава за капиталне инвестиције. Он представља финансијску и развојну слику Србије.

Поштовани министре, поштовани представниче Министарства, мислио сам да ће министар одговорити на малопређашње излагање па сам зато застао за тренутак, али после ће. Морам најпре да похвалим један, рекао бих, одговоран и озбиљан однос Владе Републике Србије према теми о којој данас говоримо, јер данас говоримо о најважнијем законском акту, о буџету Републике Србије.

Буџет је живот, иако имамо нереалан буџет, имамо и нереалан живот. Зашто кажем одговоран и озбиљан однос? Данас у највећем делу седнице присуствовао је велики број представника Владе Републике Србије, што показује један одговоран и озбиљан однос према парламенту, а парламент је глас народа. Дакле, одговоран однос према грађанима Србије због којих заправо све ово данас чинимо и радимо.

Што се тиче буџета за 2022. годину, колега Марковић је говорио и ја се у потпуности слажем са њим, буџет је, СПС наравно у Дану за гласање ће подржати, то апсолутно није спорно јер је ово наставак једне економско-социјално одговорне политике, која у средишту има управо човека, грађанина Србије.

Са друге стране, овај буџет јесте развојни, али јесте и социјално одговоран. Поред тешке ситуације здравствених изазова са којима се не само Србија, већ и читав свет суочава, Србија је успела да сачува макро-економску стабилност. Србија је успела да сачува тешко стечена фискална достигнућа до којих се дошло захваљујући реформском курсу Владе Републике Србије, који је започет храбрим, тешким, непопуларним политичким мерама 2014. године. 

Данас можемо упркос тешкој ситуацији да се окренемо ономе што јесу суштинска питања и што јесу како је и председница Владе дефинисала, два стуба када говоримо о овом буџету, а то су раст и развој и животни стандард грађана Србије.

Не можемо говорити о буџету за наредну годину а не споменути да је Влада Републике Србије, наравно уз подршку председника Републике Србије, али и свих нас овде у парламенту, показала да систем може да функционише онда када је најтеже. Не само да може да функционише, већ да може да остварује јако добре економске показатеље и јако добре економске параметре.

Неко је рекао, тачно је да када опозиција изађе и када покуша да критикује буџет. Ви можете покушати да износите нетачне податке, да не кажем неки другачији израз, да слажете, али када је реч о економији, то је практично немогуће јер све ово је поткрепљено чињеницама. 

Зато говорим о претходном буџету, најпре који је омогућио два пакета помоћи у укупној вредности 704 милијарде динара, што је 12,9% БДП. Шта је то што је учињено са овим средствима? Исплаћене су три минималне зараде за више од милион запослених, одлагање пореза и доприноса на зараде за три месеца, повољнији кредити, исплата једнократне помоћи од 100 евра за 6,1 милион грађана и то је најбољи одговор на критике које стално пристижу од Фискалног савета.

Издвојено је 2,6 милијарди динара за помоћ пољопривредницима, смањена је референтна каматна стопа, стављен је мораторијум на отплату кредита најпре за три, а затим за још два месеца. У децембру помоћ иде ка угоститељству, хотелијерству, туристичким агенцијама, рентакар агенцијама, једнократна помоћ пензионерима у износу од четири хиљаде динара, потом пет хиљада. Повећане су плате медицинским радницима за 10%, сви запослени у здравственим установама добили су једнократну помоћ од 10.000 динара. Са прва два пакета, буквално, спашена је привреда и привреда је одржана на стабилним и сигурним ногама. 

Други пакет, заправо трећи пакет економске подршке и подршке привреди и грађанима био је вредан 257,1 милијарда динара, односно 4,3% БДП и када укупно саберемо сва три пакета, то је негде око 17,2% БДП. Дакле, ја не мислим да постоји једна држава у Европи и у свету која је толики терет кризе у периоду пандемије прихватила на себе. Већ сам рекао разлоге због којих је Србија била у могућности и Влада Републике Србије да то учини.

Овај буџет за 2022. годину је буџет за бољи живот, рекао бих, свих грађана Србије. 

Подсетићу још једном, глобална криза проузрокована корона вирусом погодила је не само нашу привреду, већ и светску економију. Бројне земље су се суочиле са највећим економским проблемима у последњих неколико деценија, а Србија је одговорном, мудром, озбиљном политиком успела да изађе као победник, захваљујући управо економским пакетима о којима сам мало час говорио, очувала макроекономску стабилност, избегла драматичан пад БДП са којима су се суочиле бројне светске економије. Томе је умногоме допринео реформски курс Владе Републике Србије, понављам, који је започет 2014. године. 

Спровођење структурних реформи дало је резултате. Србија је, рецимо, 2019. годину завршила са рекордним растом привредне активности од 4,3%. Забележена је рекордно ниска стопа незапослености од 10,4%, а ниво учешћа јавног дуга у БДП је био испод 60%. Захваљујући томе, стабилној фискалној позицији на крају 2019. године, Србија је успела да у 2020. години, години пуној изазова, години пуној искушења, правовременом и одговорном политиком оствари и економску и финансијску стабилност.

Статистички параметри потврђују да је пандемија оставила мање економске последице по Србију у односу на друге европске земље. Ми смо прошле године имали један од најмањих падова БДП у Европи и потпуно смо убеђени да ће Србија на крају ове године реализовати ону пројектовану стопу БДП од 7%, можда чак и преко 7%.

Ово су импресивни резултати који нам заиста дају могућност да у периоду који је пред нама размишљамо о даљем повећању плата и пензија. И данас слободно можемо да кажемо да Србија јесте на стабилним ногама, два темеља буџета 2020. године, као што сам рекао, животни стандард грађана, издвајања више средстава за капиталне инвестиције и он представља финансијску и развојну слику Србије данас.

У буџету за 2022. годину планиран је раст од 4,5%, укупни буџетски приходи и примања износиће 1.516,8 милијарди динара, док су укупни расходи и издаци предвиђени у износу од 1.717 милијарди динара. Јавни дуг на централном нивоу власти ће, како је предвиђено, на крају 2022. године бити 55,5% БДП, што је ниже од нивоа Мастрихта, што је такође велики успех.

Овим буџетом ова владајућа коалиција, Влада Републике Србије, још једном показује да не даје празна обећања. Дакле, овај буџет усмерен је ка расту животног стандарда грађана, ка расту плата и пензија.

Као што је било речи у уводном излагању, запослени у здравству, војсци, социјалној заштити, имаће увећане плате за 8%, док ће плате осталих буџетских корисника бити повећане за 7%. Поред тога, минимална цена рада за 2022. годину износиће 35.012 динара. То је повећање од чак 9,4%.

Пензије ће бити повећане за 5,5%, у складу са швајцарском формулом, а као што је, између осталог, више пута речено, пензионери ће у фебруару месецу добити и једнократну помоћ од 20 хиљада динара. 

Када смо код пензија, подвукао бих само један податак. Укупно повећање пензија у периоду од 2012. до 2021. године је рекордних 30,9%. Очекујемо да на крају ове године просечна плата буде око 620 евра. Дакле, Србија полако али сигурно иде ка циљу, а то је да 2025. године просечна плата у држави буде 900 евра а просечна пензија 430 евра.

Економско јачање Србије и подизање животног стандарда грађана конкретно побољшање квалитета живота је међу главним приоритетима Владе Републике Србије и то показује и потврђује и овај предлог о којем данас говоримо.

Буџет за 2022. годину представља континуитет у одржавању побољшања стандарда грађана. Држава наставља са економско-социјалном политиком. 

Други стуб развоја српске економије јесте издвајање новца за капиталне пројекте, што ми у потпуности подржавамо и поздрављамо. Подсећамо, претходним буџетом издвојена су била максимална средства тада отприлике 333 милијарде динара, што је, чини ми се, било 5,5% БДП. Ребалансом је издвојено још додатних 80 милијарди динара, а овим буџетом за 2022. годину предвиђена су средства у износу 486 милијарди динара, што је 7,3% БДП.

Само неки од значајних капиталних пројеката, за чију реализацију су средства обезбеђена у буџету јесу изградња Београдског метроа, изградња аутопута Е 763, деоница Прељина-Пожега, изградња аутопута Е 761, деоница Појате-Прељина, затим аутопута Е 761 Београд-Сарајево, изградња Фрушкогорског коридора, о којем је било речи, пројекат мађарско-српске железнице, реконструкција и модернизација железничке пруге Суботица-Сегедин и много тога још.

Рекао бих да је јучерашњи дан био историјски за све Београђане, за све грађане Србије јер након више деценија коначно се кренула са изградњом метроа. Идеја изградње и развоја метроа је стара пуних 70 година. У питању је један од највећих развојних пројекат у земљи. Метро је свакако дугорочна инвестиција. То је пројекат од огромног стратешког значаја, поред тога што ће омогућити квалитетнији и бржи и еколошки чистији вид превоза, изградња метроа запослиће и велики број становништва како током саме изградње, тако и током саме изградње, тако и током одржавања система. Све то у крајњој линији ће утицати на раст БДП.

У Србији се тренутно гради око 1.300 километара аутопутева и брзих саобраћајница, а само у претходних пет година у периоду од 2016. до 2020. године урађено је пет хиљада километар путева, што локалних, регионалних и државних.

Дакле, Србија се гради, граде се путеви, пруге, метрои. Путеви не само да спајају људе, већ нас повезују са целим окружењем. Важно је да се инфраструктурно развијамо. Свако улагање у инфраструктуру подстиче раст економије. Нема економског без инфраструктурног развоја. То је свима јасно.

Србија је данас јака и економски стабилна и један је лидера у региону када је реч о привлачењу страних директних инвестиција. У прошлој години када су све економије света биле погођене корона кризом тај прилив је износио три милијарде евра, а у првих осам месеци страних директних инвестиција прилив износ 2,493 милијарде евра. 

Пре неколико дана, не знам колико тачно, али пре неколико дана је отворена једна од најмодернијих, најсавременијих фабрика, немачка фабрика која је кажем најмодернија и најсавременија сигурно не само у Србији, већ и у окружењу, што је потврда и показатељ пре свега владавини права, о којој је малочас било речи.

Често нам спочитавају да не поштујемо владавину права, да у Србији нема правне сигурности. Знате, инвеститори када дођу негде они дођу не да би отишли одатле, већ да би остали. О томе конкретно говори показатељ и чињеница да је, рецимо, 2014. године у немачким компанијама у Србији радило 17.000 грађана Србије, а да данас ради преко 70.000 грађана Србије и да ће трговинска размена у овој години са немачком, рецимо, конкретно, бити три милијарде евра. 

Компанија „Бас“ је отворила фабрику у Суботици. Тачно је да је град Суботица омогућио 10 хектара земље, да је инфраструктурно средио, али ће бити уложено 65 милиона и уз то запослено 550 радника. 

Дакле, свакодневни прилив нових страних директних инвестиција и није ни чудо што „Фајнешл тајмс“ већ неколико година уназад Србију сврстава међу прве када је реч о привлачењу страних директних инвестиција као атрактивну инвестициону дестинацију, јер отприлике од када гледамо западни Балкан читав прилив страних директних инвестиција од 100% неких 60% до 70% долази управо у Србију. Одатле и потврда оне констатације да постоји правна сигурност, јер да нема правне сигурности страни инвеститори сигурно не би долазили.

Изградња инфраструктурних пројеката, дакле и стране директне инвестиције имају огроман утицај на раст економије. Влада Србије је то препознала и у складу са тим пројектовала буџет о којем данас говоримо. 

Циљ фискалне политике за 2022. годину јесте да се пружи подршка куповној моћи становништва, односно да се побољша материјални положај грађана Србије и циљ је наставак капиталних улагања. 

Овај буџет је резултат, дакле, једне одговорне економске политике, представља гарант бољег живота грађана, привредног раста, смањења незапослености, нових радних места, даљег повећања инвестиционих активности и он је слика једног великог успеха, слика наше економске снаге и економске стабилности.

Веома је важно, о томе је малочас колега говорио, што су издвојена далеко већа средства за пољопривреду, јер овај период иза нас, период пандемије је показао да онда када је најтеже можете да се ослоните увек само на два основна или стабилна ресурса, а то су сопствени ресурси, сопствена храна, производња и традиционално пријатељство, односно традиционално пријатељски односи са традиционално пријатељски оријентисаним државама. 

Нисмо имали трећу врсту помоћи и трећу врсту подршке осим сами себе и онога што је учинила Влада Републике Србије.

Дакле, јако је важно што је повећан износ средстава за пољопривреду. 

Ако ми дозволите врло кратко бих се осврнуо на један пројекат који је био предмет критике Фискалног савета, а то је изградња националног стадиона. Наиме, осврнуо бих се на ту вест. 

Фудбалска репрезентација Србије изборила је пласман на Светско првенство. Мало је рећи да нема грађанина кога ова вест није обрадовала. У том контексту поменуо бих управо и изградњу националног фудбалског стадиона. У питању је велики развојни пројекат који ће дати могућност да и наша земља буде домаћин неког међународног спортског такмичења, што би, разуме се, допринело и економском расту наше земље. Ту пре свега мислим на подстицај у туризму и трговини. 

Када представници Фискалног савета поставе питање – где је ту економска оправданост? Ево, економске оправданости у једној реченици – туризам, трговина, организација великих међународних такмичења. 

Зато, за овај пројекат, такође, имате пуну подршку посланичке групе СПС, као што ћемо, као што сам рекао и у уводном излагању, у дану за гласање подржати предложени закон буџета за 2022. годину.

Категорије: Посланичка група