Ђорђе Милићевић председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије о Предлогу закона о референдуму и народној иницијативи

Поштована госпођо Обрадовић, поштовани представници министарства, тачно је, потпуно је у праву колегиница Жарић Ковачевић, много се демагогије, политичке демагогије и политичких памфлета чуло протеклих дана и протеклих месеци када је реч о Предлогу закона о референдуму и народној иницијативи и када је реч о амандманима којима треба да се измени Устав, и то све зарад јефтиних политичких поена.

Али, као и увек, постоје ствари које просто не можете прикрити, не можете измислити. Није овде ситуација да једна лаж уколико се изговори сто пута постане истина. Неће постати истина. Јер, све оно што радимо данас, биће валоризовано већ у јануару месецу, разлог зашто то радимо данас и тада ће бити потпуно јасно. 

Хајде да кренемо најпре од тога, ја не желим да се бавим другима, шта је повод за доношење Предлога закона о референдуму и народној иницијативи. То је наша уставна обавеза. Први закон је усвојен 1994. године. Једна измена је била 1998. године. Устав је усвојен 2006. године и сходно томе Закон о референдуму и о народној иницијативи је требало да буде усаглашен до краја 2008. године. То што није усаглашен је неодговоран и неозбиљан однос оних који су то требали да учине и ураде. 

Шта се овде конкретно намеће као тема? Ја се враћам са једне дебате и помало ми је смешно, па се некада запитам да ли и они који износе такво мишљење и такве ставове верују у то? Дакле, тема „Рио Тинто“. Чекајте, истраживања ће трајати две године и после две године нико више неће причати о „Рио Тинту“, јел тако? Са друге стране, зашто не кажу какво су мишљење као министри у Влади имали о „Рио Тинту“ од 2008. до 2012. године – као развојну шансу, као развојни пројекат. Ја сам разговарао са председником Народне скупштине Републике Србије који је тада био министар и то ми је пренео. Рекао ми је какве су они лично ставове имали. Дакле, за њих је „Рио Тинто“ био развојна шанса. Сада је нешто друго. 

Преамбула. Ни једног тренутка није поменута преамбула и мењање преамбуле. 

Дакле, да грађанима Србије буде потпуно јасно, по ко зна који пут понављамо, Србија никада неће прихватити једнострано проглашену независност КиМ. Ваљда је то свима јасно. Посебно треба да им буде јасно после разговора 2020. године у САД, када је председник Србије рекао – тачка 10 остаје по страни.

Ко год желео и ко год мислио да вршећи притисак на Србију може да учини нешто у том смислу да Србија прихвати самопрокламовану државу Косово, само губи време. То апсолутно није тема. Шта је конкретно тема? Ово сада говорим зарад грађана, мада су колеге о томе говориле.

Шта је конкретно тема и зашто све ово радимо? Врло често до последњег извештаја Европске комисије, о којем ћемо разговарати овде у пленуму, иначе мислим да је то добра пракса коју је увео председник Народне скупштине, да се након седнице за европске интеграције и предлога закључака који су донети, разговара о извештају Европске комисије овде у пленуму. Дакле, Србија показује јасну одлучност и опредељеност на путу европских интеграција. Наш главни стратешки спољно политички циљ јесте пуноправно чланство у ЕУ. Извините, али до последњег извештаја је стално спочитавано Србији у извештајима Европске комисије да не постоји политичка воља у Србији да се Србија бави борбом против криминала и владавином права.

Е сада, са једне стране, Србија делима показује да се на један озбиљан начин бави организованом, неселективном и континуираном борбом против криминала и да је нулти степен толеранције, када говоримо о криминалу и корупцији, да постоји једно синхронизовано деловање када је реч о МУП-у и када је реч о нашој законодавној активности у смислу усвајања закона који помажу борбу против криминала, наставак борбе против криминала, попут Закона о пореклу имовине.

Са друге стране, када је реч о владавини права, ваљда је потпуно логично када говоримо о владавини права, дакле циљ који желимо да постигнемо амандманима који су предложени и на које, чујем, је добијено позитивно мишљење, али нећу данас говорити о амандманима, већ у недељу, након седнице за уставна питања, када буде донета коначна одлука, дакле, амандманима који се конкретно односе на Поглавље 23 –   правосуђе и основна права. Дакле, циљ је ојачати и оснажити српско правосуђе. Циљ је постићи да судови и тужилаштва буду и ефикаснији и независнији.

Чекајте, ми се као парламент одричемо онога што је једна од наших надлежности била, а то је законодавна, јел тако, да по први пут бирамо судије овде у Народној скупштини Републике Србије. Куд ћете веће независности када је реч о правосуђу.

Дакле, кључни циљ свега онога што ми данас радимо јесте да ојачамо и оснажимо српско правосуђе. Тренутни политички моменат користимо и поредимо га са реалном ситуацијом у Србији.

Да ли су они који данас критикују покушавали нешто слично да ураде? Мене би био срам да сам на њиховом месту и да кажем – нисмо. Јесу, од 2009. године до 2011. године. Знате зашто су застали 2011. године? Зато што је требало мењати преамбулу. 

То вам је у принципу исто, да направим једну паралелу и дигресију, са граничним прелазима. Сви папири, сва документа која се тичу граничних прелаза су потписана до 2001. године, а обзиром да су избори били маја 2012. године и да је процена била да би то негативно утицало на кампању оних који су имали већинску власт у Србији онда се застало. 

Е, управо из тог разлога се застало и са овом причом око усаглашавања Закона о референдуму и народној иницијативи са Уставом из 2006. године, јер је дошло до преамбуле која је морала да се промени. Ми не чинимо то. Дакле, је желео да учини неко други, само што они никада неће имати храбрости да то отворено кажу. 

Колико је мени познато, прва радна група је направљена, мислим, 2017. и 2018. године, јел тако? Говорим о овој владајућој коалицији. Тада су добијена позитивна мишљења на амандмане којима се мења Устав Републике Србије. Зашто није реализовано? Зато што струковна удружења нису била сагласна са тим амандманима. 

Колико ми је познато, 2019. године наставља да функционише радна група. Два састанка су била, колико сам ја пропратио, август и октобар мислим да су месеци. Тада се усаглашавају амандмани. Дакле, постиже се потпуна сагласност Венецијанске комисије. Ту желим да истакнем, пре свега, улогу и министарке правде и председника Народне скупштине Републике Србије, колегинице Жарић Ковачевић, Одбора за уставна питања и Одбора за правосуђе. 

Колегинице, то што неко не зна колико одбори треба да трају и због чега трају некада 15 минута, а некада 2,5 или три сата, немојте да обраћате пажњу на то, сваки коментар у том контексту треба да вам буде комплимент јер то је показатељ њиховог елементарног незнања. Значи, нису се бавили парламентом и одборима ни онда када су били у овој сали. 

Дакле, сада имамо сагласност и струковних удружења и врло је важно да су имплементиране сугестије и предлози Венецијанске комисије. Више разговора је било и овде у парламенту. Учествовали смо и представници посланичких група, учествовали су и представници ванпарламентарних странака. Добро је, министарка, да сте имплементирали оне предлоге и сугестије које је упутила Венецијанска комисија и да је добијено позитивно мишљење Венецијанске комисије.

На шта конкретно мислим када то кажем? Видим да смо критиковани, то малочас видим из расправе, јер сам био у расправи са једним од представника тзв. опозиције. Видим да смо критиковани због тога што нема обавезног цензуса. Опростите, исправите ме ако грешим, обавезан цензус није Венецијански стандард. Он постоји, чини ми се, у пет или у шест држава и за то је добијана потпуна сагласност Венецијанске комисије. 

Друга ствар, о којој је говорила и колегиница Жарић Ковачевић, јесте такса за оверу потписа. Она реално сагледавајући јесте веома висока у Србији, 400 динара. Педесет динара је била, када говоримо о изборним листама и овери потписа. Снижена је онако каква је била на 40 динара, али не можете без овере потписа. Не можете без овере нотара, јер шта вам је онда потврда правне сигурности народне иницијативе ако немате оверене потписе код нотара.

Следећа ствар за коју сматрам да је јако важна јесте независно тело које ће пружати информације о спровођењу референдума. Знам да је постојало двоумљење, да ли ће то бити Влада Републике Србије или ће бити РИК. Мислим да је право решење да то буде РИК, јер РИК има ресурсе да то ради, а са друге стране у раду РИК-а ће бити укључене и оне ванпарламентарне странке, па изволите, све је толико транспарентно.

Када говорим о РИК-у, оно што није било јасно представницима Венецијанске комисије, а учествовао сам на том састанку, одакле сада 23 члана РИК-а. Врло јасно, потпуно јасно. То је резултат међустраначког дијалога и то је један уступак који ова владајућа коалиција учинила, ја мислим да ни једна владајућа коалиција не би направила такав уступак, да ванпарламентарне странке које немају своје представнике овде у Скупштини, имају представнике у РИК-у и то у консталацији шест плус шест.

Што се тиче сталног бирачког састава, односно бирачких одбора, па наравно да неће бити могуће да на једном бирачком одбору имате представнике једне политичке опције. То ће радити Завод за статистику, као и до сада, пропорционално сходно снази посланичких група, али смо и ту учинили уступак након међустраначког дијалога тако што ће представници ванпарламентарне опозиције имати један плус један, дакле практично два члана у сталном саставу. Сад, ја сам сабирао, осам и по хиљада бирачких места пута два, то је само за почетак 17 хиљада посматрача. 

Продужени су приговори, односно могућност за приговоре и жалбе, дуплирано је време. Сматрамо да је добро што сте прихватили и ову сугестију са 24 на 48, односно са 48 на 96 сати. Јасније су дефинисане различите врсте референдума, начела за спровођење референдума када се може одржати референдум, шта је то што конкретно не може бити предмет референдума. Дакле, мислим да су то неке основне и суштинске ствари које су јако важне и сматрамо да је јако добро што сте их имплементирали у овај законски предлог.

Сада, да појасним мало онима који кажу – усвајате по хитном поступку Закон о референдуму, мењате амандманом Устав, а са друге стране усвајате Закон о експропријацији, желите да распродате државу, СНС и СПС, буквално је тако речено, желе да распродају државу. 

То је елементарно незнање, јер да знају нешто они би схватили да постоје одређени рокови и да ми морамо да испоштујемо те рокове, а пре свега смо одговорни и озбиљни људи, и овај парламент и Влада Републике Србије. Ако смо рекли да ћемо радити на владавини права и на независности и ефикасности судова и тужилаштва, онда ћемо на томе да радимо и тај посао ћемо да завршимо, али морамо да га завршимо у овом сазиву. Је ли тако? 

Обзиром да следеће године имамо 3. априла ванредне парламентарне изборе, највероватније, да имамо председничке изборе, да имамо градске изборе, па, даме и господо, постоје одређени рокови када се избори морају расписати. Овај сазив мора да усвоји те измене, јер уколико их не буде усвојио у планираним роковима, онда нећемо моћи да учинимо оно што је наш циљ био када је реч о владавини права. 

Зато је потпуно оправдано 16. јануар, остаје сасвим довољно времена за евентуалне жалбе и притужбе, и да се током фебруара месеца распишу ванредни парламентарни избори. То је једини разлог зашто хитан поступак. Да би све изборе имали у исто време, јер више је разлога зашто треба све изборе да имамо у исто време. Први и основни разлог је финансијске природе. Ми се још увек суочавамо са највећим здравственим изазовом са којим се суочава читав свет и сматрамо да сваки динар треба уштедети, усмерити га управо ка ономе о чему смо говорили током јучерашњег дана овде када смо говорили о буџету за 2022. годину, а то је животни стандард грађана и капиталне инвестиције. Да би Србија наставила да се развија, сачували смо макроекономску стабилност, сачували смо тешко стечена фискална достигнућа. Сада треба да се окренемо, без обзира на пандемију, живот не треба да стане, треба да се окренемо расту и развоју. 

Када је конкретно реч о референдумском питању, новина је то што ће у убудуће пре доношења саме одлуке о расписивању референдума одбор Народне скупштине надлежан за уставна питања, односно надлежно радно тело покрајинске скупштине или скупштине јединице локалне самоуправе, бити дужно да прибави позитивно мишљење надлежне комисије о предлогу референдумског питања, што такође сматрамо да је јако добро решење. 

Обзиром да ми је време од 20 минута истекло, а уважена председавајућа каже да некако увек планирам да буде тих 20 минута, ево, испоштоваћу и сада 20 минута.

Дакле, на самом крају још једном ћу поновити, Посланичка група Социјалистичке партије Србије, наравно, у дану за гласање подржаће овај законски предлог. Захваљујем.