Најновије

Обраћање проф. др Жарка Обрадовића на научној конференцију о европској перспективи региона Западног Балкана Посланичка група

Поштовани господине Антонионе, 

Уважени господине Фасино, 

Драге даме и господо, 

Задовољство ми је што сам данас у прилици да учествујем у размени мишљења у вези са европским перспективама Западног Балкана. Желим да се захвалим представницима Центра за међународне политичке студије и другим партнерским организацијама на позиву да учествујем. Такође, желео бих посебно да се захвалим мом колеги и драгом пријатељу Пјеру Фасинију на његовом личном залагању, као и Одбора којим председава, да питање европске перспективе Западног Балкана буде у политичком и научном фокусу у чланицама ЕУ.  

О европској перспективи региона Западног Балкана говори се још од 2003. године, када су на Самиту ЕУ у Солуну отворена врата Европске уније региону. На жалост, очекивани конкретни резултати процеса проширења су изостали. Не само да се свих ових година ентузијазам за улазак региона у ЕУ смањивао у земљама Западног Балкана, већ су и кризе у оквиру ЕУ учинили да Брисел пажњу преусмери на неке друге регионе и сопствене проблеме. 

Зашто није направљен већи помак у процесу европских интеграцијама овог региона,зашто процес тече тако скоро и на крају, да ли ће земље Западног Балкана уопште бити део Европске уније?

Део одговорности свакако лежи на самим земљама Западног Балкана. Нисмо сви показали спремност да брзо и одлучно реформишемо своја друштва. Неки се и даље баве питањима из прошлости и уместо дијалога и аргумената, прибегавају једностраним мерама, уценама и фалсификовању чињеница. Они не желе да  учествују у регионалним инфраструктурним и другим  развојним пројектима. 

Своје излагање желео бих данас да усмерим на однос ЕУ и чланица ЕУ према питању европске перспективе Западног Балкана. Чињеница је да Европска унија на различите начине и у великој мери помаже државе у региону. Али постоје тенденције које објективно успоравају или блокирају даљи процес проширења. 

Упркос честим најавама, политика проширења није високо на агенди Европске уније. ЕУ  често мења критеријуме проширења.То значајно успорава процес преговарања и што је још горе отвара врата чланицама Европске уније да због својих посебних интереса буквално уцењују земље Западног Балкана на путу ка ЕУ. 

ЕУ  губи ауторитет  јер не жели да реагује на отворена питања од значаја за укупну ситуацију на Западном Балкану, чак и у случајевима када је Брисел потписник неких споразума. Најбољи пример за то је Бриселски споразум између Београда и Приштине, потписан 2013 године. Већ осам година Приштина не жели да спроведе одредбе о Заједници српских општина а Брисел не реагује иако је гарант спроводјења овог Споразума.

Брегзит, односи  међу чланицама унутар ЕУ, различити погледи  о динамици проширења и пријему нових чланица, односи са Америком , Русијом , Кином  и друга питања, једноставно су Западни Балкан ставили у други план на лествици значаја за чланице ЕУ. 

Прича о утицају трећих држава на Западном Балкану.  Наравно мисли се пре свих на Русију и Кину. Ти  двоструки стандарди Брисела и неких чланица ЕУ виде се и у овом случају. Ако земљама ЕУ треба гас из Русије онда је то у реду, али ако гас треба Србији онда није реч о гасу него утицају Русије. Сетите се уосталом судбине Гасовода Јужни ток. Гасовод је прекинут зато што је то Брисел тражио од Бугарске. Србија и друге земље Балкана су од тога имале велике штете. Бриселу су били важнији односи са Русијом него земље Западног Балкана  њихове потребе за гасом.

Сталне примедбе око сарадње Србије са Кином. Да, истина је: Србија има одличну сарадњу са Кином, како билатерално, тако и у Процесу 16+1 или унутар Иницијативе Појас и пут. Уосталом велики број чланица ЕУ сарађује са Кином на исти начин. Али, цела сарадња Србије са Кином је  далеко мања  него што је има већина држава из ЕУ. Уосталом Кина је најважнији спољнотрговински партнер ЕУ. Добро је  за ЕУ,  кад сарађује са Кином, али није  добро за ЕУ кад Кина сарађује са Србијом. Морам признати да је овакав став ЕУ према Србији  тешко разумети. Желим да знате да најважнији  спољнотрговински партнер  Србије није Кина већ ЕУ, затим земље ЦЕФТА, па онда Кина,Русија и друге земље.

Ово су само неки од примера какав је однос ЕУ према Западном Балкану. Да не помињем пандемију ковида 19 , вакцине или друге ствари.

Наравно да ми имамо своје обавезе у испуњавању критеријума за стицање статуса члана ЕУ. Обавезе које морамо да испунимо и за које смо само ми одговорни.  У испуњавању тих обавеза често смо критиковани од ЕУ. И то је у реду јер ЕУ води преговарачки процес.У реду је и кад нас нека држава чланица ЕУ критикује.То је њено право, без обзира на то да ли су критике оправдане или не. Чуди међутим кад критика долази од институција или појединаца који нису део процеса преговарања. То можемо назвати и демократијом али и заступањем  ставова посебних интересних група  које долазе из различитих земаља.

Даме и господо, 

Мислим да имамо две врсте политика у Европској унији. Једну политику води Брисел, која је општег карактера, пуна  бирократских формулација  и  магловитих  обећања. ЕУ  углавном не реагује на дешавања на Западном Балкану,  а када то уради, не улази јавно у суштину ствари нити прозива одговорне, већ покушава да направи неку врсту вештачке равнотеже одговорности свих.

Другу политику ЕУ воде воде саме  државе чланице. Оне делују у складу са својим интересима, који често нису у сагласности са званичним ставовима ЕУ. Најбољи пример је опет однос према косовском питању и Београду. Неке чланице ЕУ врше притисак на Србију да призна тзв. независно Косово или условљавају будуће чланство Србије у ЕУ  признањем Косова.То није у складу са ставом ЕУ о статусној неутралности Косова, али, као и у претходном случају , изостаје реакција ЕУ.

У прилог овим тврдњама су дешавања прошле недеље. На састанку министра спољних послова није постигнута сагласност у вези са отварањем преговарачких кластера са Србијом у децембру, упркос што је Европска комисија у свом извештају оценила да је остварен напредак. Наиме, констатовано је да у Србији процес није окончан процес уставних реформи. Подсетићу вас да је процес уставних реформи у Србији у завршној фази, односно да ће сутра Скупштина Србије усвојити текст амандмана на Устав, те да ће након, неопходног референдума те уставне промене ступити на снагу до краја јануара. 

Имајући у виду све наведено, мишљења сам да постоје два могућа сценарија када говоримо о европској перспективи Западног Балкана. Према једном сценарију, Европска унија ће донети чврсту политичку одлуку у вези са даљим проширењем, што ће утицати да све земље на Западном Балкану убразају процесе унутрашњих реформи у складу са критеријумима постављеним од стране ЕУ. Према другом сценарију, ЕУ ће наставити са досадашњим односом према питању проширења, што ће још више успорити реформске процесе у појединим земљама и довести до још већег слабљена унутрашњег ентузијазма. Такве тенденције још више ће удаљити регион ЗБ од ЕУ и бити извор будућих нестабилности на овом простору.

Категорије: Посланичка група