Најновије

Србија је земља поносних људи и аутономна у доношењу одлука Посланичка група

Проф. др ЖАРКО ОБРАДОВИЋ, народни посланик Посланичке групе Социјалистичка партија Србије говорио је о Предлогу одлуке о изменама Одлуке о престанку функције и именовању у Републичку изборну комисију.

Имамо права на своје изборе. Јесмо изабрали ЕУ као стратешки циљ, али то не значи да смо заборавили своје пријатеље, Руску Федерацију и Народну Републику Кину. Радимо и градимо своју земљу у интересу грађана Републике Србије, развијамо пријатељство са свима онима који то желе

                Поштоване колегинице и колеге, дозволите ми да се и ја у име СПС захвалим свима вама који упућујете изразе саучешћа нашој партији и нама колегама, Милутина Мркоњића поводом његове смрти.

                Знате, Мрку сам познавао скоро три деценије и стварно када толико дуго времена проведете са неким човеком имате прилику да га упознате у потпуности. Он је био један од ретких добрих људи, надасве поред свих оних особина које је поседовао као инжењер, као социјалиста, као добар пријатељ и друг и без сумње оставиће неизбрисив траг међу нама, његовим друговима, али и код свих оних других људи који су са њим били у контакту, који су га знали, који су знали шта он ради. Несебично је давао себе, увек су му држава и други били пре њега и то је нешто што остаје део његовог идентитета. Хвала вам што то разумете. Хвала вам што делите тугу  његовог прераног одласка са свима нама, члановима СПС.  

                Сада ми дозволите да вам кажем неколико речи о тачки која је предмет рада и одлучивања Народне скупштине Републике Србије данас.

                Наиме, СПС ће гласати о одлуци, о допунама Одлуке о престанку функције и именовању у Републичку изборну комисију.

                Републичка изборна комисија ће добити шест нових чланова и шест нових заменика. Грађани Републике Србије треба да знају да је проширење састава РИК резултат договора у међустраначком дијалогу и да има за циљ објективно да унапреди целу, не само изборну процедуру, него да унапреди изборни процес и да помогне грађанима Републике Србије и припадницима странака које ће учествовати, али и онима који нису у саставу, али су били део међустраначког дијалога, да се повећа поверење у изборни процес.

                Наиме, поштовани грађани Републике Србије, ми имамо једну чудну ситуацију од 2019. године када је међустраначки дијалог започет да се стално од стране опозиције покушава наметнути у јавности утисак да је Србија нешто посебно у односу на друге земље Европе и света и да наш изборни процес, изборна процедура, наше изборно законодавство није у складу са стандардима земаља чланица ЕУ.

                Наиме, није уопште непознато, за ове три деценије и нешто више од када је уведен вишестраначки систем у Републици Србији, стално се врше промене изборног законодавства, јер стално постоје потребе да се врши промена у изборном законодавству и то није само специфичност Републике Србије, то се ради свуда у свету. Прошле недеље смо променили услов везан за усвајање Устава, као највећег правног акта једне државе, зато што је Устав из 2006. године предвидео то решење. Наш је проблем што смо чекали 2021. годину да не променимо закон којим је уставно решење из 2006. године то регулисало.

                 Али, одмах сте у јавности могли да чујете сијасет негативних коментара, чак сам и ја од неких својих пријатеља чуо питање – зашто доносите закон и зашто је таква већина потребна. Кад сам објаснио да је то предвиђено Уставом из 2006. Године, људи потпуно другачије реагују.

                Зашто ово говорим? Нашем друштву, нашој Републици Србији је потребно више разговора, потребно је више дијалога, али је потребно и више да се чујемо. Често у јавности добијају предност људи чији ставови нису утемељени, који теже ка томе да заоштравају ситуацију у Републици Србији, који немају аргумент, без аргумента силе, зато што очигледно није проблем што не мислимо исто, него што не дозвољавамо другој страни да каже шта мисли и да грађани о томе донесу свој суд.

                Ово кад кажем грађани донесу свој суд, има критика, наравно од стране минорних политичких странака и неких назови интелектуалаца који долазе на рачун састава ове Скупштине.

                Поштоване колегинице и колеге, поштовани грађани, ко је утврдио састав ове Скупштине? Па, грађани Републике Србије. Они су гласали на протеклим изборима. Иако смо смањили изборни цензус са 5% на 3% грађани су гласали, уместо питања да ли је Скупштина репрезентативна требало би поставити питање зашто друге странке нису добиле тих 3% гласова. Пазите, не 5%, него 3% гласова, а пре тога било је оних који су предлагали да се повећа цензус на 7%. Чекајте, ми би имали буквално двостраначку Скупштину, односно владајућа коалиција са СНС и наша мања коалиција СПС-ЈС. Питање да ли би, сем нас и мањина још неко ушао у ову Скупштину.

                Ми желимо да Скупштина буде репрезентативнија, али ми о томе не одлучујемо, то одлучују грађани Републике Србије. Ови разговори који су вођени од 2019. године јесу део процеса и унапређења изборног процеса и поверења у изборни процес, и поверења у демократске институције Републике Србије и међусобно поверење.

                Желим да вам скренем пажњу да нажалост још од 2019. године, када су ти разгори започети и на Факултету политичких наука, и у Скупштини, и у време председавања госпође Маје Гојковић да је владајућа коалиција показала и понудила више конкретних решења да се ствари промене на боље.

                Нећу да помињем све оно што је радило Министарство за државну управу и локалну самоуправу да би се сваки грађанин Републике Србије осећао као део изборног процеса, да зна да може да гласа и да зна да може да провери да ли је, не дај Боже, неко уместо њега гласао.

                Нећу да помињем целу процедуру, али чињеница да странке могу да добију Записник бирачког одбора након завршетка гласања, да је толико чланова бирачких одбора, представника странака опозиције, односно не опозиције него свих оних странака које учествују на изборима, то је по двадесетак, тридесет људи на једном бирачком месту када имате осам хиљада и неколико стотина бирачких места. То је армија људи који контролишу изборни процес.

                У чему је онда проблем? Проблем је у томе што неко, у овом случају странке опозиције, сада и ванпарламентарне јер нису ни 3% прошли, не могу, очигледно да се помире са чињеницом да немају поверење грађана.

                Ја њима не желим да дајем савет, то је њихов проблем, али све оно што сам видео у овим годинама, од 2019. године, па и сада, упућују само на један закључак – немају програм. Кад странка нема програм и нема политику онда прибегава другим решењима, онда прибегава сили, онда прибегава инцидентима, онда од тих инцидената почињу да праве политику.

                Знате, 2019. године у августу месецу, после прва три разговора када неко прогласи бојкот као опредељење политичке странке везано за изборе који тек треба да се одрже за седам, осам, девет месеци, то значи да је он изабрао бојкот као средство политичке борбе, не водећи уопште рачуна какви су изборни услови.

                Онда се прича о изборним условима користи само као добра магла за прави политички циљ. Зна се од почетка, није то никаква тајна. Ту су колеге из СНС који стално о томе говоре.

                Намера је да се председник Вучић на било који начин, и формално и суштински удаљи из изборног процеса, јер ни једна политичка личност у Републици Србији нема његову тежину да би га могла победити директно у изборима. Наравно, његова странка и коалиција коју они воде, самим тим имају и највеће поверење грађана Републике Србије.

                Све оно што смо видели у тим разговорима за паметне људе је било одмах јасно. Решења која су се предлагала, чак су их, нажалост и неке невладине организације предлагале, су се апсолутно ставиле у функцију странака опозиције, предлажући своја решења као коначна позивајући се на искуства која код других не постоје, желећи не само да промене садржај изборног процеса, него и директно тиме да утичу на будуће изборне резултате.

                Знате, није проблем функционерске кампање нигде у свету, поента је како ће медији о томе обавештавати. Ако постоје стандарди, онда ће то свако поштовати. Проблем је овде што се ни рад медија многима не свиђа.

                Знате, ја ово говорим као припадник владајуће коалиције и странке која је у различитим ситуацијама била анатемисана у другом, трећем, петом, осмом плану, али никада није узимала то као изговор за неучествовање у изборима. Једна странка која држи до себе и која има програм, има људе увек има шта да каже грађанима Републике Србије и о томе се мора водити рачуна.

                Зато кажем, неке невладине организације, јер овде очигледно постоји један фронт борбе против свега овога што Србија данас ради. Знате, историја Балкана показује да Западне земље не воле самосталне државе на Балкану, нити државе које аутономно одлучују о својој судбини, нити доносе одлуке о свом развоју. Србија има паметну спољну политику, има јак државни врх, има компетентне људе и постигла је много тога.

                Нису се они за нас заинтересовали тек тако случајно. После повлачења признања од стране 18 држава су изабрани изасланици САД и ЕУ за питања КиМ. До тада нису помињали то питање као релевантно. Релевантно зашто? Зато што су наравно мислили да ћемо се ми помирити са судбином и да ће се онда једног тренутка, као што то Запад има обичај да чини само рећи – знате, развој догађаја је такав. Морамо признати стварност.

                Мора се признати и друга стварност, да је Србија јака држава на Балкану, економски стабилна. Држава, морам ово да кажем, која две године узастопце има преко три милијарде директних страних инвестиција. Па, куд ћете већи доказ поверења света у ту државу, у њене демократске капацитете, у њене законе, у њену постојаност, него што је тај доказ? Те бројке саме по себи најбоље говоре.

                Свима нама из владајуће коалиције је стало да сви који то желе и који испуњавају законске услове изађу на изборе, а грађани Републике Србије нека дају свој суд. Нека гласају за сваког оног за кога они мисле да треба. То је ваљда суштина демократије и демократског процеса, а за државне и националне циљеве заједно да се боримо зато што смо у протеклим деценијама били анатемисани и проглашени криви за многе ствари за које немамо ни директно учешће, али то је део политике која је вођена против Републике Србије и то је део наше стварности.

                У сваком случају, ова одлука мислим да је добра, јер, кажем, унапредиће поверење у изборни процес и поверење у демократски капацитет Републике Србије. Знате, шест нових чланова, шест нових заменика ванпарламентарних странака уз постојећи састав Републичке изборне комисије је сасвим добра основа за, ако хоћете, разматрање и усвајање свега онога што имамо.

                Имамо већ закон. Имаћемо и референдум у јануару. Сад смо увели, односно не увели, референдум смо, ако могу рећи, ојачали, народну иницијативу још више промовисали. Ко зна, решење из ова два закона видеће да је повећан демократски капацитет грађана Републике Србије, да се ове две институције могу чешће користити, да могу грађани да постављају различита права на различитим нивоима, од републичке до локалне самоуправе и шта ћете боље за једну демократску државу него све оно што тај закон прописује. Колико ће се користити, па, то зависи од грађана, као и многе ствари које су овде код нас.

                Оно што могу рећи као представник Социјалистичке партије Србије у међустраначком дијалогу од 2019. године па до сада, јесте да, веровали или не, али ја то могу да кажем, колеге које су такође учесници међустраначког дијалога могу да провере ове моје речи да је можда и добро што је све то тако текло, јер су се и представници Европског парламента на крају уверили у скромне, да не кажем, готово никакве капацитете опозиције и ни у какав квалитет предлога који су нудили.

                Било је ту предлога, веровали или не, од преузимања управљања РТС-ом као јавним сервисом до тога да се буде по сваку цену у медијима. Зашто? Ето, зато што представљају странке опозиције. Због чега? Зато што мисле да имају политичку тежину и да треба неко да их види и да их чује.

                Ово јесте део тог међустраначког дијалога, али онај ко је учествовао тамо видео је како су се и представници Европског парламента опходили у односу на предлоге. Ко је имао шта да каже, он је рекао. Ко је имао шта да предложи, он је предложио. Оно што је ваљано, то је прихваћено.

                Подсећам, и у претходном сусретању са представницима Европског парламента ми смо имали ситуацију да је прихваћена промена састава РЕМ-а, да су у вези са Агенцијом за борбу против корупције усвојена различита решења којима се унапређује рад Агенције који се односи на изборни процес. О оним препорукама ОДИР-а, Министарство за државну управу и локалну самоуправу је све те мере прихватило, применило и стварно. Уколико се призовемо памети, а пре свега мислим на присталице опозиције, у предстојећим месецима свако ће имати прилику да представи грађанима свој програм ако га има и ту долазимо до оне суштинске ствари коју сам поменуо на почетку.

                Представници владајуће коалиције, било да је реч о овде присутним посланицима или представницима извршне власти, једноставно, њима се желело забранити овај рад да би се, наводно, постигла нека, не знам ни ја, наводна једнакост у изборном процесу.

                Пазите, демократски процес је такав у свим земљама света да када неко добије поверење грађана, четири године или краће, о томе се већ одлучује, он има и право да ради на основу тог кредибилитета, да ради четири године и да подноси рачуне грађанима за оно што је урадио.

                Ова владајућа коалиција је урадила у протекле четири године много тога и има са чиме да изађе пред грађане и мислим да је добро што смо и део препорука имплементирали и кроз ову одлуку. Део препорука ће бити имплементиран код измена и допуна неких постојећих закона.

                У сваком случају, владајућа коалиција ће  учинити све да не може постојати ниједан догађај нити повод који би бацио сенку на будуће изборе.

                Желим да кажем да је добро што је председник Вучић учествовао на једном дијалогу, а што смо имали и други дијалог уз посредовање странаца. Први је био са председником Вучићем и председником Народне скупштине Републике Србије, Ивицом Дачићем и једним бројем ванпарламентарних странака, а други дијалог са европосланицима.

                Мислим да је то подстакло међусобно уважавање, да су чак и европосланици схватили да странке са којима они разговарају нису једине политичке странке у Републици Србији, нити имају тежину коју имају, него да се морају уважавати све политичке странке, а странке су аутономно одлучивале о томе са ким желе да разговарају. У сваком случају, имали су предлоге.

                Мислим да је добро што ово данас усвајамо и што ће усвајање ове одлуке омогућити не само реализацију референдума, односно Устава, и амандмана о којима ћемо расправљати, него ће надам се и убрзати европски пут Србије.

                Када кажем надам се, не могу а да не поменем да је прошле недеље Савет министара разговарао о отварању кластера Републике Србије и није донео одлуку коју смо ми очекивали, уз тврдње појединих да, ето, нисмо довољно урадили везано баш за ове промене о којима ми данас разговарамо и усвајање Устава.

                Знате, то је једна врста лицемерја. Ако се зна да су амандмани на дневном реду Народне скупштине, ако се зна да се РИК проширује представницима ванпарламентарне опозиције, ако се зна да ће референдум бити 16. јануара, онда рећи да Србија није урадила шта је требало у области владавине права је стварно лицемерно, али то је ЕУ. Ми имамо две политике у ЕУ, једну коју води Брисел и другу коју воде државе чланице. Ова прва је општег карактера и пуна магловитих обећања, а ова друга је ствар врло конкретних интереса земаља чланица. Ова друга покушава да натера Србију да призна тзв. независност Косова и да прихвати све оно што јој се диктира као наводно политика ЕУ. Она прва за то време ћути и чека да види какви ће бити резултати, али, срећом, Србија не чека. Срећом за грађане Републике Србије, Србија не чека.

                Ми радимо и градимо своју земљу у интересу грађана Републике Србије, развијамо пријатељство са свима онима који то желе и мислим да је ово што је председник Вучић прошле недеље, ако могу употребити ту реч, испословао са председником Путином, то је најбоља ствар која нам се могла десити. Знате, када земљама ЕУ треба гас, онда је то питање гаса, а када Србији треба гас, онда је то лош утицај Руске Федерације.

                Заборавило се, поштоване колегинице и колеге и подсетићу оне који то не знају да знају, да би могли користити као аргумент, 2014. године гасовод „Јужни ток“ је заустављен зато што је то Брисел тражио од Бугарске. Не зато што се није могао направити, не зато што нису постојали технички услови, него зато што је Брисел то тражио. Значи, да би, како  бих рекао, разрешила неке своје односе са Руском Федерацијом, ЕУ је донела одлуку да заустави гасовод, а то што су земље Западног Балкана остале без гаса и штету коју су трпеле, е па то је био наш проблем. Тако је било и за време ковида и осталих криза. Када ми то кажемо, они кажу – па шта се буните, о чему ви причате, али заборављају да је Србија земља поносних људи и аутономна у доношењу својих одлука и да има право на своје изборе. Ми смо изабрали и ЕУ као стратешки циљ, а то не значи да смо заборавили своје дојучерашње пријатеље или да ћемо заборавити и Руску Федерацију и Народну Републику Кину.

                У међувремену ћемо видети како се понашају сви. Ми ћемо се понашати у складу са интересима наших грађана и државним и националним интересима Републике Србије.

                Мислим да је усвајање ове наизглед скромне одлуке један од тих малих корака које ми правимо у изградњи демократске и јаке Србије и наша посланичка група ће у дану за гласање гласати за ову одлуку.

Категорије: Посланичка група