Ђорђе Милићевић председник посланичке групе СПС  о Предлог одлуке о допунама Одлуке о престанку функције и именовању у Републичку изборну комисију

Избор чланова РИК-а показатељ је демократије, одраз одговорности, озбиљности, и посвећености већине у парламенту, владајуће коалиције у имплементацији договора међустраначког дијалога који се водио на два колосека.

Поштовано председништво, даме и господо народни посланици, дозволите ми најпре да у име СПС захвалим свима вама, свим политичким партијама, свим лидерима политичких партија, свим грађанима Србије који су изразили саучешће поводом одласка нашег друга Милутина Мркоњића. Отишао је наш Мрка и ово јесу, како је и председник СПС данас рекао, дани жалости за СПС. Пре свега, неописива је туга изгубити човека какав је био он, а био је човек великог срца у коме је било много места за Србију, за његово неуморно градитељство и за његову СПС, али и за сваког од нас. 

Мрка је био изузетна и непоновљива личност са огромном стваралачком енергијом. Једноставно он је био инжењер Милутин Мркоњић, градитељ, чије су идеје биле визионарске, а градитељска дела широм Србије и света печат његове богате каријере. Он је човек за кога са сигурношћу можемо рећи, човек о којем дела најбоље говоре.

Мрка је са својим тимом обновио нашу бомбардовану земљу и биће упамћен по свом обећању – биће готово пре рока, и тако је увек и било. Он је био наш ћале, пријатељ, друг, брат, био је наш ослонац. За сваки проблем имао је решење. Мислио је о будућности, давао увек предност младима. Својим делима нас подсећао да се као људи остварујемо кроз рад, али и кроз човечност. Мрка је био део наших породица, а сви ми били смо његова породица.

Његове речи и савети били су лековити, а његово место у посланичкој групи увек га је чекало. Знало се да је то Мркино место. Волео је живот, дисао пуним плућима, волео своју Ану, волео је све нас, све вас. И ми смо волели њега, његову позитивну енергију, снагу духа којом је зрачио. Мркин одлазак је ненадокнадив губитак за све нас, за посланичку групу СПС, за СПС у коју је веровао и за чије боље дане је целог живота градио и радио. Ово јесу дани жалости за СПС, али и дани радости јер је један овакав човек радио и живео заједно са нама унутар СПС. 

Почива у миру и у то смо сигурни. Као великан, није и никада неће отићи у незаборав. Наравно, нека је вечна слава и хвала му. Заслужио је да га памтимо и да корачамо даље његовим градитељским путем који је трасирао. 

Желим само, зарад јавности, пре него што пређем на данашњу тему, надам се да нећете замерити, да кажем да ће сахрана бити одржана на Новом гробљу, 2. децембра, у четвртак, са почетком у 13.30 часова, у Алеји великана, а да ће комеморација истог дана бити одржана у скупштинском холу у 11.00 часова. Ово сам рекао зарад јавности, јер велики број грађана је заинтересован да присуствује и комеморацији и сахрани. 

Дакле, поштовани председавајући, данашње теме, теме о којима данас говоримо, пре свега показују једну, рекао бих, одговорност, озбиљност и посвећеност већине у парламенту, владајуће коалиције у имплементацији онога што је договорено током међустраначког дијалога који се водио и на једном и на другом колосеку. На овај начин владајућа коалиција потврђује да је поуздан, сигуран и стабилан партнер када разговарамо о свим озбиљним темама, а поступци других говоре о њима. 

Шта је то што се конкретно постигло договором и шта је то што смо желели? Дакле, наш циљ је био изналажење решења, поштујући различитости, кроз поштовање различитости да дођемо до компромисног решења, да саслушамо сугестије и предлоге и да то, наравно, буде у складу са Уставом. Много пута до сада смо рекли, ма колико се не слагао један минорни део опозиције, али Србија је демократска и слободна држава и, наравно, увек изражавамо спремност да разговарамо о изборним условима, да саслушамо све сугестије и предлоге ако уопште постоје било какве сугестије и предлози који се могу као такви дефинисати. Верујте, учествовао сам од Факултета политичких наука до, ево, последње друге фазе међустраначког дијалог, нисам чуо ни један конкретан предлог, осим циља, о којем ћу нешто касније рећи, који се заправо желео реализовати кроз наводно међустраначки дијалог. 

Власт је прихватила све оно што је био став европских парламентараца. Власт је прихватила и све оно што су биле теме током другог колосека, током разговора на другом колосеку са политичким странкама које нису желеле да разговарају са европским парламентарцима и мислим да ниједна власт није направила толико уступака колико је учинила ова владајућа коалиција. 

Још једном СПС жели да истакне важност и значај иницијативе коју су покренули председник Народне скупштине Републике Србије и председник Републике Србије да се разговори воде на оба колосека, а то значи да се разговара и са политичким партијама које желе да разговарају са европским парламентарцима, али и са оним политичким странкама које не желе да разговарају са европским парламентарцима, јер ово је просто процес из којег не можете искључити ни једну политичку странку. 

Свака политичка странка која је регистрована, ако већ разговарамо о изборним условима, треба наравно да упути своје сугестије и предлоге, с тим што је већина нас поштовала институције система, па је своју платформу, своје предлоге, своје сугестије упутила и Народној скупштини Републике Србије, председнику Народне скупштине Републике Србије господину Дачићу и европским парламентарцима, док је један део опозиције имао само директан линк и директну комуникацију са европским парламентарцима, и то управо зарад оног циља о којем ћу говорити.

Верујем да би, не знам да ли је то мишљење колеге који су учествовали на разговору, али ја верујем, и то је моје мишљење и проф. др Жарка Обрадовића, који је био заједно са мном, да би већина опозиције прихватила ставове и предлоге које су предложили европски парламентарци. Један део је прихватио. Ми смо убеђени да би већина прихватила, али да није смела. Није смела, из једног простог разлога, јер би их оцрнили ти Ђиласови медији и направили би једну медијску хајку како сарађују са владајућом коалицијом.

Колега је мало час говорио о предлозима тзв. групације окупљене око Ђиласа. Ја схватам њихов циљ. Дакле, њихов циљ није био дијалог, њихов циљ није био компромис, њихова тема нису били изборни услови. Они су имали само један циљ, а то је да преко ових разговора, посредством европских парламентараца, уз некакав притисак, покушају да кроз разговоре дођу до неке прелазне владе. Дакле, доћи до власти и привилегија без избора. То је био једини циљ када сагледате платформу коју су доставили конкретно вече уочи усвајања коначне платформе на међустраначком дијалогу. Платформа која је не знам за кога прихватљива? Не знам ни да ли би је они прихватили да имају било какав део одговорност, а то је плусквамперфекат за њих. Јер, оно што су они написали у тој платформи је погрешно протумачено и погрешно дефинисано. 

Ми јесмо за равноправну заступљеност у медијима, али равноправна заступљеност у медијима не значи уређивачка политика медија. Равноправна заступљеност у медијима значи управо ово што се чини и што је имплементирано и што се ради у овом тренутку. 

Када је реч о Јавном сервису, имамо јасна правила понашања, учествује и позиција и опозиција и кроз јутарњи програм и кроз информативну емисију „Реч на реч“. Исто тако и Радио-телевизија Војводине. А када је реч о приватним медијима, ми не можемо правила дефинисати за приватне медије. Можемо дати одређене препоруке и те препоруке су упућене и оне ће такође, на основу дописа који је проследио председник Народне скупштине Републике Србије свим медијима са националном фреквенцијом, упутити свој предлог како и на који начин ће представити политичке странке или изборне листе које буду учествовале у изборној кампањи за изборе 2022. године. 

Говорити о слободи медија а при томе заобићи 2011. годину, рецимо, када смо имали извештај Верице Бараћ где је врло прецизно и јасно дефинисано коме је и на који начин припадао сваки секунд у медијима националне фреквенције, је помало апсурдно. Ја сам то питање поставио европским парламентарцима и замолио их да ми протумаче зашто данас, 2020. године, јер ми смо ове разговоре почели заправо 2019. године, зашто 2019. године говоримо о слободи медија, зашто о томе нисмо говорили 2011. године? Одговор им је био – па, нисмо тада били задужени за Србију. Одакле онда данас толико интересовање за Србију? Одакле данас толика потреба да се интересујете за изборни процес за Србију? 

Али сам их замолио само једно – када већ показујете толико интересовање и ако је то у оквиру европског парламента у том тренутку била кључна тема, онда када организујете дебате, када организујете расправе на тему изборних услова, удостојите нас толико па позовите и нас који овде у Србији учествујемо заједно са вама у међустраначком дијалогу, а немојте позивати само једну политичку групацију на челу са Драганом Ђиласем, јер ћете чути само једну страну. Али, аргументи и чињенице су нешто друго. Они сигурно неће доћи до вас, јер ћете добити другачију интерпрентацију. Дакле, јасан је циљ који се желео постићи. 

А шта је то што се конкретно добија предлогом о којем данас говоримо? Већ је речено, било је 17 чланова РИК и РИК се увек бирала пропорционално, на основу снаге посланичких група, колико која посланичка група има посланика, па пропорционално томе се вршио избор РИК. Међутим, обзиром да смо имали бојкот, обзиром да смо желели да направимо компромисно решење, ми смо проширили састав РИК, уместо 17 сада ћемо имати 23 члана РИК, шест плус шест, шест чланова и шест заменика. И не само то, већ ће имати и једног члана у сталном бирачком саставу, па ви сада сабирајте 8.500 бирачких одбора само када разговарамо и када говоримо о сталном саставу, пута два је 17.000. Дакле, све укупно ће негде имати око 85 хиљада представника опозиције, ће контролисати бирачке одбора и бирачка места на дан избора, што би заиста требало да искључи сумње у њихову легитимност на било који начин. На крају ћемо видети да ли ће моћи заправо да попуне и ових 85 хиљада места. Али, ево, ми смо направили тај уступак када је конкретно реч о РИК и то је оно што се добија. 

Са друге стране, морам да кажем да је добро што смо то урадили, јер не би долазили у ситуације у какве смо долазили на претходним парламентарним изборима. Ево каква су дешавања била у РИК последњих парламентарних избора, у ноћ парламентарних избора. Значи, ово је физичко насиље, ово није вербално насиље. Жао ми је што помоћник секретара није ту, јер је он био директан учесник свега овога. Погледајте како се понашају лидери назовите политичких странака и на који начин се обраћају представницима РИК, погледајте. 

Сада, господо, имате своје представнике у РИК, изволите, нема потребе да се насилнички понашате према другим члановима РИК, већ омогућите свима да свако ради свој посао и схватите да овако неће моћи, да на овакав начин неће проћи. Дакле, не може снагом силе већ снагом аргумената и резултатима. Не можете тако што ћете провалити у Скупштину ући у парламент, са државном заставом, већ је потребно да остварите и онај минималан и неопходан цензус који нисте схватили зашто сте уводи. Управо предлог да се снизи цензус са 5% на 3% није био зато да би ми било кога фаворизовали, већ је циљ био да имамо релевантно пресликано јавно мњење овде у парламенту, да омогућимо оним политичким странкама које су далеко од тих фамозних 5% да могу да имају своје представнике у Народној скупштини и да политику, оно што је суштински најважније, вратимо са улице у парламент. И ту би далеко више посла имала и позиција и опозиција. Али, нису они то схватили на прави начин.

Са друге стране, док се ми овде бавимо имплементацијом и док поступамо одговорно, озбиљно и посвећено, као што сам рекао на самом почетку, један део опозиције, без обзира што смо прихватили све сугестије и предлоге, нам показује шта заправо значи њихова политика, оно када кажу – острашћеност, протести, лустрације.

Што се тиче острашћености и протеста, свако има право да протестује. То је легитиман вид политичке борбе, да на тај начин изрази свој политички став, али ти протести пре свега морају бити пријављени. То право не може да угрожава право другог, конкретно право слободе кретања. Дакле, протестујте ви колико год хоћете, али не можете угрозити право другог. 

Овде кроз наводне протесте се покушава доћи до инцидента како би владајућу коалицију представили као бахате. Онда повезују Закон о референдуму и народној иницијативи са Рио Тинтом и са Законом о експропријацији. Какве то има везе једно са другим или са трећим? Дакле, Закон о референдуму и народној иницијативи је наша уставна обавеза и они то треба да знају, јер су то требали они да учине, а не ми. То је наша уставна обавеза, обзиром да је закон донет 1994. године, да је једна промена била 1998. године. Дакле, до 2008. године, након усвајања новог Устава, до 2008. године они су морали да ускладе овај закон.

Друга ствар, зашто ми ово данас радимо? Да би ојачали. Врло јасно смо рекли – није тема преамбула и немој они да нам спочитавају преамбулу, јер јасан је нама њихов политички став о националним и државним интересима када видимо које то европске парламентарце позивају и које водају да гледају некакве еколошке проблеме. Сада је екологија наводно кључна. Иза те екологије се крије потреба да прикажу, понављам, владајућу коалицију као бахату која се бахато понаша према грађанима који се наводно боре за заштиту животне средине. 

Чекајте. Рекао сам већ око референдума и народне иницијативе, то су они требали да спроведу. Покушали су, па су застали 2011. године. Знате ли зашто су застали? Зато што је проблем био у преамбули и она је морала бити део те 2011. године, као што су све граничне прелазе, све оно што је било неопходно и везано за граничне прелазе све је било потписано до 2011. године, а онда се стало 2011. године јер су маја 2012. године били избори.

Што се тиче Рио Тинта – кога они бране? Шта они бране? Па 2004. године је започела прва експропријација. Године 2008. су њихови министри о Рио Тинту говорили као развојној шанси и развојном пројекту. Нека ме исправе они који су седили у Влади ако грешим, ево господин Обрадовић, професор Обрадовић мислим да је тада био у Влади, као развојној шанси и развојном пројекту. 

Дакле, ни једног тренутка председник није рекао да ће се Рио Тинто радити. Ми имамо период од две године испитивања. Наравно да нико неће угрозити пре свега грађане, али експропријација у том делу Јадра, колико је нама познато, је увелико готова. 

Дакле, све ово је проста и јефтина политизација, као што је била политизација и покушај да када кажете, рекао сам, нама је познат њихов став по питању националних и држаних интереса, али када кажете да је бацање боје на мурал Ратка Младића који неколико месеци стоји у центру Београда и нема везе са државом, али бацање боје на лик и мурал Ратка Младића је чишћење лица злочинцу, а када неко покуша да скине таблу Аћиф Ефендије, онда је то огроман инцидент иако се зна ко је био Аћиф Ефендија. 

Све се то ради јер они знају да полиција мора доћи да би спречила поделе, јер посао и обавеза полиције је да сачува јавни ред и мир.