Ђорђе Милићевић председник посланичке групе СПС о Акту о промени Устава

Поштована министарко, даме и господо народни посланици, као што је више пута поновљено током данашње расправе, пред нама изузетно важни акти које Народна скупштина Републике Србије треба да усвоји како би се довршио започети процес уставних промена. Данас треба да се изјаснимо о Предлогу Акта о уставним променама који садржи уставне амандмане, затим о Предлогу Уставног закона о спровођењу уставних амандман, као и о Предлогу одлуке о расписивању уставног референдума на коме ће се грађани изјаснити о уставним амандманима, односно, како то пише у предлогу, референдумског питања о Акту и о промени Устава. 

За уставне промене на којима је овај сазив парламента започео рад пре више месеци постоји више разлога. Први разлог је наше стратешко политичко опредељење, европске интеграције које захтева и низ друштвених реформи, пре свега регулаторних реформи, а круна тога јесте уставна реформа. Приоритетан смер уставних реформи на које нам већ неко време указује Европа, јесте доградња уставних одредби које се односе на једну од три гране власти, а то је судска власт, односно правосуђе.

Други, али не по значају, јесте доградња нашег правног система примењивим уставним решењима, које ће Србију учинити модерном, демократском државом у којој је владавина права пре свега изнад свега.

На почетку бих ради јавности још једном поновио, јер сам о томе доста пута говорио у Народној скупштини, да се уставне промене односе само и једино на правосуђе. Ово подвлачим због различитих коментара у јавности који збуњују наше грађане.

Наиме, неки кругови говоре да ће уставне промене бити искоришћене и за промене у преамбули, о томе да ћемо са уставним променама се одрећи КиМ. То наравно није тачно. Грађани ће у осталом моћи да се директно упознају са садржајем уставних промена, јер је акт о уставним променама јавни документ, а о уставним променама ће се још колико сутра расписати, односно вечерас, расписати и уставни референдум.

Дакле, уставне промене имају циљ да се судска власт која јесте независна грана власти учини још ефикаснијом и још одговорнијом. Став Европске комисије, који смо прихватили приступајући овим уставним променама, јесте да потпуно независна судска власт треба да допринесе квалитету и ефикасности правосуђа, још организованијој борби против криминала и корупције и других друштвених аномалија које свој епилог имају пред правосудним органима, јер правосуђе јесте једна од најзначајнијих карика правне државе. Уосталом, правна држава се мери владавином права, правном сигурношћу, квалитетом дељења правде и ефикасношћу остваривања права грађана пред судском влашћу. 

Усклађивањем нашег правног поретка са међународним стандардима и правним тековинама ЕУ је процес који смо започели као кандидат за чланство у ЕУ, а Србија је јасно стратешки опредељена за евроинтеграције и у том смислу је начињен велики напредак у стварању правног оквира којим смо се убрзано прилагођавали европским стандардима.

Циљ свих секторских реформи које спроводимо јесте стварање бољег друштва, јачање правне државе и обезбеђење још бољег међународног положаја Србије уз очување сопственог суверенитета и територијалне целовитости. Од тих циљева ми свакако никада нећемо одустати. 

У области правосуђа уставним променама је претходило више стратешких докумената и доношење великог броја закона. Поменуо бих националну стратегију реформе правосуђа која је донета још 2013. године, са друге стране усвојили смо 2016, а ревидирали 2020. године и Акциони план за преговарачко Поглавље 23, којим су обухваћене препоруке Европске комисије које се односе на правосуђе и потребу да се уставном реформом обезбеди и већа независност правосуђа, али и већа институционална одговорност ове гране власти.

Наиме, Европска комисија је у више својих годишњих извештаја, у делу који се односи на владавину права, наводила потребу да се Устав Републике Србије промени у делу који се односи управо на правосуђе. Основна примедба односила се на недовољну самосталност правосуђа и његову неефикасност. Примедба Европске комисије је била да Србија има превелики политички утицај на правосуђе и да из тих разлога треба искључити Народну скупштину из избора носилаца правосудних функција. 

По мишљењу Европске комисије српско правосуђе би било ефикасније, независније ако би се избор вршио унутар саме судске гране власти. Судска грана власти је и сада по Уставу независна грана власти што је дефинисано у члану 4. Устава. Рекао бих да смо се тог начела држали и до сада, али јесте очигледно да је на смањење ефикасности и слабију мотивисаност за обнављање правосудних функција у протеклом периоду утицала правосудна реформа која је на жалост спроведена у периоду од 2001. до 2010. године. 

Најбоље судије и председници судова су тада смењивани преко ноћи. Довођени су људи на које се тада могло лако утицати, пре свега кроз политичку моћ. И данас није лако излечити ту дводеценијску болест, вратити поверење у судство, тужилаштво, обезбедити квалитет и ефикасност. 

Примедба Европске комисије се односила пре свега на начин избора носилаца правосудних функција и потребу да се они више не бирају у Народној скупштини. Што се тиче Народне скупштине, њена овлашћења према Уставу су до сада била да бира председника Врховног касационог суда, председнике судова и судије који први пут бирају на судијску функцију.

Да подсетим да је по ранијем Уставу из 1990. године Народна скупштина бирала све судије и све председнике судова од основних до Врховног и Уставног суда. То се односило на јавно-тужилачку функцију.  

Зато је важно да све што чинимо буде управо у том смеру, да нас не слаби, већ да нас ојача као државу и као друштво у целини. У том смислу, положај и улогу судске власти посматрамо као ону полугу државе која доприноси владавини права, демократизацији друштва, али и одговорности ове гране власти која неће више имати разлога да говори о политичким и спољним утицајима на судије, али и на тужиоце. Сада ће још више доћи до изражаја њихова стручност, посвећеност и достојност, што су основни критеријуми и за избор носилаца правосудних функција.

Можемо данас рећи да овај скупштински сазив, на челу са председником Народне скупштине Републике Србије Ивицом Дачићем, приводи крају уставну реформу којом ће се изаћи у сусрет овом стратешком циљу. Пратили смо више месеци рад Одбора за уставна питања и законодавство, који је имао задатак да припреми текст уставних амандмана и Предлог Уставног закона за спровођење уставних амандмана. Припремљено је 29 уставних амандмана којима су обухваћена сва питања функционисања судске гране власти. Ти амандмани су пред нама, пред Народном скупштином, а о њиховом садржају смо се редовно упознавали преко чланова Одбора за уставна питања и законодавство.

Промене се однесе на више чланова Устава и уверени смо да ће нови начин избора судија, али и нови начин избора тужилаца, конституисање органа које ће бирати судије и тужиоци, допринети том стратешком циљу, а то је јачање правне државе. Јер, имамо из животне праксе да грађани државу посматрају и оцењују најпре према томе како ради суд, како раде судови, када се дели правда да ли су осуђени сви извршиоци кривичних дела, да ли се суд о некога огрешио или не. То ће и на даље бити важно за грађане, а наш задатак је, као носилаца законодавне власти, да усвајамо најбоља решења која су у интересу управо и грађана, али и која су у интересу државе.

У том смислу, уставна реформа којој смо приступили има оправдање и свакако је резултат препознатих слабости у правном систему Републике Србије. О садржају уставних промена изјасниће се и грађани на референдуму, који ће бити расписан за 16. јануар. 

Оно што бих поновио, а о томе су говориле и друге колеге, јесте да смо донели нови Закон о референдуму и народној иницијативи. Сматрамо да је то била пре свега наша уставна обавеза. Дакле, Закон о референдуму и народној иницијативи је уставна обавеза, обзиром да је овај закон донет 1994. године, са једном изменом 1998. године, да смо усвојили нови Устав 2006. године и да заправо због нечије неодговорности и неозбиљности овај закон није усклађен са Уставом из 2006. године.

Сада се поставља питање, пошто се данас, госпођа министарко, све политизује, сада се кроз промене Устава, кроз ове амандмане, кроз измену закона, односно уподобљавање закона са постојећим Уставом говори о преамбули, што наравно није тема, јер Србија има потпуно јасан став да никада неће прихватити једнострано проглашену независност Косова и Метохије. Данас се говори и поистовећује питање о којем ми говоримо са Рио Тинтом. Какве везе Рио Тинто има са овим о чему ми данас говоримо? 

Дакле, суштина, суштинска измена је ојачати и оснажити српско правосуђе, односно ефикасност и независност српског правосуђа. То је нешто на шта су нам указивали кроз извештаје Европске комисије годинама уназад, како владајућа коалиција нема политичку вољу да то учини. Ево, ми то чинимо. 

Данас сам о томе говорио, покушало се то учинити, и ви то јако добро знате, у период од 2009. до 2011. године, па се стало те 2011. године. Зато што је проблем била преамбула, јер је императив да се морала променити преамбула. Ми не мењамо преамбулу и то је одраз снаге наше државе, одлучност и опредељеност и за одбрану националних и државних интереса. 

Дакле, стало се 2011. године, јер су маја 2012. године били избори, па је процена да би то негативно утицало на нечију изборну кампању. Као што, рецимо, Споразум о граничним прелазима, све је било дефинисано и потписано до 2011. године, а 2011. године се стало са тим, управо зато што су избори били маја 2012. године. 

Дакле, данас сам током реплика говорио о томе да смо ми имали најпре једну комисију која је радила у периоду од 2017. до 2018. године, да је тада добијена сагласност Венецијанске комисије, али да није добијена сагласност струковних удружења и да се није због тога ишло на уставне промене. Након тога, 2019. године се наставило са радом, одржана су два састанка у августу и октобру месецу и добијена је сагласност Венецијанске комисије, али добијена је и сагласност струковних удружења, што је од изузетне важности и значаја. 

Данас постављају питање, када конкретно говоримо, дотаћи ћу се веома кратко, о Закону о референдуму и народној иницијативи, зашто нема обавезног цензуса? Обавезни цензус није стандард Венецијанске комисије. Мислим да само пет или шест држава данас има обавезан цензус. То би свакако, како и они кажу, представници Венецијанске комисије, утицало на асимилацију бирачког тела када конкретно говоримо о референдуму. 

Дакле, оно о чему ми данас говоримо, понављам још једном, пре свега зарад јавности, нема апсолутно никаквих додирних тачака са Рио Тинтом, нема апсолутно никаквих додирних тачака са преамбулом Устава. Али, видимо да, немајући вероватно идеју, програм, политику, услед немогућности да представе било какву алтернативу владајућој коалицији, један део опозиције сада покушава да се наметне кроз некакве еколошке протесте. Замислите, њих у овој тренутку интересује екологија. 

Знате ли колико њих интересује екологија? Таман толико колико су их интересовали и изборни услови. Само да се направи фарса, да се замајава јавност, да би они у свему томе испали жртве на неки начин. Да би били представљени пред грађанима као жртве, што је апсолутно немогуће у конкретном случају. 

Када говоре о Рио Тинту, било би коректно да кажу да је прва експропријација урађена, чини ми се, 2004. године. Било би коректно да кажу да су 2008. године управо њихови министри говорили о Рио Тинту као великој развојној шанси и развојној перспективи Србије. А данас? Данас говоре супротно. 

Ми кажемо сачекајте да се заврше истраживања. Та истраживања ће трајати можда две године, али након тих истраживања ће бити донета одлука, да ли кроз референдум или на неки други начин, али сигурно одлука која ће бити у најбољем интересу грађана Србије. 

Дакле, нема разлога ни да се укључују европски парламентарци. Знате, синоћ се укључила и ова чувена лобисткиња, отворена лобисткиња за самопрокламовано Косово, односно за прихватање једнострано проглашене независности Косова и Метохије, Виола фон Крамон, која каже да је на неки начин шокирана реакцијом владајуће коалиције у Србији на протесте, покушавајући на неки начин да прети уколико њена странка преузме Министарство спољних послова. 

Ја вас подсећам да је она известилац Европског парламента за Косово и Метохију, па када говори о владавини права и када говори о реформама, али конкретно када говори о владавини права, пошто је известилац за Косово и Метохију, вероватно мисли на двоструке стандарде и двоструке аршине који се примењују у односу Приштине и Београда када је реч о Бриселском споразуму, јер Србија је реализовала све оно што је дефинисано Бриселским споразумом, а Приштина није.  

Врло је важна ствар да ли је Фиторе Пацоли присуствовала том тзв. еколошком протесту, дакле, неко ко припада Куртијевој странци, која је посланик Куртијеве странке. Ако јесте, онда су јасно декларисали своју политику, а са пуним правом Србе који учествују на изборима и освоје 99% гласова на простору Косова и Метохије они називају криминалцима. 

Оно што желим да упутим као питање, пре свега вама, министарка, и са тиме завршавам, наравно да ће посланичка група СПС подржати све предлоге, јер јасан је циљ пре свега који се жели постићи. Али оно што желим да поставим као питање јесте – протест је легитимно право да свако изрази свој да ли политички став или неки други став по било којем питању, али користећи то право не можете нарушавати право оног другог, говорим конкретно о блокади ауто-путева, говорим конкретно о блокади улица у Београду и другим градовима широм Србије. 

Да ли је то основ, уколико нема најаве, не постоји званична најава било каквог окупљања, да ли је то основ за прекршајне и кривичне пријаве? Захваљујем.