Најновије

Добра јавна управа предуслов друштвених реформи Посланичка група

Звонимир Стевић, народни посланик Посланичке групе Социјалистичке партије Србије говорио је о изменама и допунама сета закона који се односе на плате у јавном сектору

Треба овом приликом скренути пажњу на значај, на улогу јавног сектора за сваку правну и демократски орјентисану државу. Друштво не може напредовати ако нема добру јавну управу, јер јавна управа у свим својим сегментима није је једино администратор одређених поступака, управо је и креативни фактор развоја. Јавна управа је и слика правне уређености друштва, јер се пред њом остварују законска права грађана. Управа је та која спроводи законе и од њене кадровске и техничке опремљености зависи функционисање правне државе, зато је за државу важно да има стручну, ефикасну, одговорну, деполитизовану и некоруптивну администрацију.

Поштовани потпредседниче, уважена министарко са сарадницама, даме и господо народни посланици, данас је на дневном реду више закона који се односе на систем плата у јавном сектору, у питању су измене закона којима се још једном продужавају рокови за примену новог модела плата у јавном сектору, а то је модел платних разреда.

            Доношењем кровног закона у систему плата у јавном сектору, закона којим се уређују плате запосленим у органима АП, локалних самоуправа, у јавним службама, плате полицијских и војних службеника, па до закона којим се уређују плате у јавним агенцијама и другим организацијама чији су оснивачи Република, покрајина или локална самоуправа.

            У време претходне Владе и министра Ружића који је био на челу Министарства за државну управу и локалну самоуправу створен је комплетан законски оквир за реформу јавне управе, а тиме и реформу система плата запослених у овом сектору по новом моделу платних разреда. Овај платни модел се сада примењује код плата државних службеника и намештеника, и то од 2007. године, а преостаје његова имплементација у остале делове јавног сектора.

            Превођење плата у јавном сектору на потпуно другачији модел није једноставно због сложености сектора јавне управе који је сам по себи разнолик и сложен систем, јер обухвата велики број органа и служби, велики број послова и надлежности, велики број занимања, велики број запослених у државним органима, у покрајинским, општинским органима, у јавним службама, образовању, здравству, култури, физичкој култури, дечијој и социјалној заштити. Ту су и правосуђе, полиција, војска, службе безбедности. Сваки од ових делова јавног сектора има своју улогу и своје место у друштву и обезбеђују интегрални и развојни пут друштва.

            Сложеност система јавне управе, а тиме и сложеност поступка преласка на нови начин обрачуна плата очигледно захтева и много више времена за примену новог модела, при чему је мултидисциплинарни приступ нужан, односно не може бити посао само једног министарства, јер сваки владин ресор познаје како функционишу службе унутар тог ресора.

            Овога пута увођење платних разреда као платног принципа у свим посебним деловима јавне управе одлаже се за још четири године, односно до 2025. године. За ово померање наводи се више разлога. Један од њих јесте ковид који је активности државе преусмерио на заштиту здравља становништва и санирање последица које је због ковида претрпела наше привреда, тако да се планиране активности на увођењу платних разреда нису могле благовремено завршити. Затим, предлагач закона наводи неопходност вршења нових анализа примењивости и очекиваних ефеката новог платног система у складу са променама у привредном и финансијском сектору које су настале након доношења ових закона.

            Дакле, неопходно је да се додатно проучи како би се у данашњим околностима овај модел одразио и на макроекономску стабилност и на буџет и на социјални положај запослених, како је то наведено у образложењу закона који су пред нама. У претходној и овој години су повећаване плате у јавном сектору и у различитим процентима, тако да ће сигурно бити потребни додатни механизми којима би се дошло до уједначавања плата.

            Треба овом приликом скренути пажњу на значај, на улогу јавног сектора за сваку правну и демократски орјентисану државу. Друштво не може напредовати ако нема добру јавну управу, јер јавна управа у свим својим сегментима није је једино администратор одређених поступака, управо је и креативни фактор развоја. Јавна управа је и слика правне уређености друштва, јер се пред њом остварују законска права грађана. Управа је та која спроводи законе и од њене кадровске и техничке опремљености зависи функционисање правне државе, зато је за државу важно да има стручну, ефикасну, одговорну, деполитизовану и некоруптивну администрацију.

            Можемо рећи да и јавни сектор спроводи друштвене реформе и зато и он мора бити реформисан, адекватно уређен, ефикасан, стручан и функционалан са што мање трошкова по грађане, а са што бољом услугом коју пружа. Тако на пример добре ефекте пореске политике можемо рачунати уз добро пореску администрацију. Добру администрацију социјалне политике ако имамо мотивисане и свесне стручњаке у центрима за социјални рад. Можемо бити безбедни ако имамо професионалце у полицији и војсци, али запослени у јавном сектору морају бити мотивисани за свој рад, јер од материјалне мотивације запосленог државног службеника зависе резултати напретка у сваком сегменту друштва.

            Реформа јавног сектора је процес, можемо рећи непрекидан процес јер су иновације знања и ефикасност управе стални захтеви и потребе. Све државе трагају за најбољим или за оптималним моделом организовања управе, при чему је увек значајно питање награђивање запослених у јавном сектору како би  такав јавни сектор могао да остварује кључне развојне циљеве државе. Данас Србија јесте на добром путу да грађанима обезбеди ефикасну управу, а јавној управи бољи положај.

            Ово су полазни елементи опште реформе јавног сектора која је започета пре више година, а који су садржани и у актуелној Стратегији развоја јавне управе донете за период од 2015. до 2020. године.

            Овде су дефинисани најважнији циљеви, а то су, пре свега боља организација управе, развој модерног и професионалног службеничког система, унапређење система локалне самоуправе, дигитализација и развој електронске управе, али и изналажење праведнијег модела плата у овом сектору, јер морамо бити реални, доста младих и стручних кадрова одлази из јавне праве, управо због нестимулативних плата. Није добро ако због одлива квалитетних кадрова јавна управа не буде спремна за брже реформе.

            Комплетан правни оквир за реформу овог сектора и успостављање модерне, транспарентне, ефикасне и одговорне јавне управе која се приближила грађанима у успостављању у периоду од 2016. до 2020. године.

            Када је у питању модернизација управе, односно, дигитализација, можемо рећи да је у претходним годинама већ постигнут значајни напредак који грађани већ могу да осете у поступцима остваривања различитих права пред државним органима и службама.

            Ту бих као стратешки важан резултат поменуо формирање Централног регистра становништва, односно, јединствене електронске базе свих података о становништву у којој се налазе подаци о грађанима из 13 различитих и неповезаних регистара.

            Ово је велики напредак у начину на који грађани могу да дођу до различитих докумената и папира без чекања у различитим редовима на свим нивоима власти, а томе је допринео овај пројекат Јединствено управно место, који је унапредио рад управе на локалном нивоу.

            Вратио бих се на питање система плата у јавном сектору, који свакако није једноставно успоставити. Важно је да модел буде праведнији, да обезбеди повољнији социјално-економски положај свим запосленим како би их мотивисао да свој посао још посвећеније раде, како би у управи желели да раде млади високообразовани и стручни кадрови.

            Слажем се са тим да се о примени модела платних разреда у свим деловима јавних сектора изврше додатне економске и социјалне анализе како би се сагледао утицај примене овог модела на сва занимања, на све послове у управи, али пре свега, на потребна средства у буџету за његову примену.      

            Ова чињеница и по речима предлагача измена закона који су пред нама је најважнији разлог за поновно одлагање примене Закона о систему плата у делу који се односи на увођење платних разреда као модела обрачуна плата у целом јавном сектору на свим нивоима власти.

            У том смислу, посланичка група Социјалистичке партије Србије ће подржати одлагање рокова за примену новог модела плата у јавној управи. Захваљујем.

Категорије: Посланичка група