Најновије

Будућност Србије лежи у начину како ћемо користити знање које будемо стекли Посланичка група

Проф. др ЖАРКО ОБРАДОВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије, као овлешћени представник Посланичке групе, говорио је на Четрнаестој седници редовног заседања у 2021. години о пакету закона из области образовања

Сталне реформе у образовању потврђују динамичност и способност овог сектора да имплементира и достигнућа европске праксе, али и да сачува вредности традиционалног образовања.

Поштоване колегинице и колеге народни посланици, поштовани грађани, као овлашћени представник СПС по овом сету закона о којима Скупштина данас расправља, дозволите ми да на почетку поздравим потпредседника Владе и министра просвете, науке и технолошког развоја и његове колеге из министарства, као и његове колеге из Министарства културе који данас учествују у расправи.

Наиме, посланичка група СПС ће гласати за овај сет закона, али више ћу говорити о просвети, а моје колеге ће рећи нешто о законима из области културе.

Гласаћемо за ове законе из области просвете зато што смо дубоко уверени да они унапређују образовни систем Републике Србије, зато што решавају проблеме са којима се образовни систем суочава.  Зато што излазе у сусрет и ђацима на свим нивоима и то од оних који треба да крену у школу, од предшколског па на даље, зато што излазе у сусрет потребама образовних институција, целог друштва и мислим да министарство то добро и упорно ради све време, а поготово у протекле две године.

Ми смо народ који је склон да брзо заборавља све. Сад се још увек налазимо у пандемији и треба рећи да просвета функционише другачије у време пандемије. Желео бих да честитам Министарству просвете, науке и технолошком развоју за све оно што је учинило у ове протекле две године да систем функционише.

Наравно, да систем не би могао функционисати да није било наставника и њима треба честитати на свему ономе што су учинили у протекле две године, јер важно нам је да систем постоји, важно нам је да се знање унапређује, будућност Србије лежи у начину како ћемо користити знање које будемо стекли.

Ево, имамо и Закон о иновацијама. Тај закон, односно иновације, знање, способности које људи буду стекли и све оно што будемо успели да имплементирамо у развој ове наше државе даје нам могућност да створимо бољи живот. Зато је важно, данас када говоримо о овом сету закона из области образовања, да истакнемо колики је значај знања уопште за будући развој Републике Србије.

Добро је да чујемо различита мишљења. Једноставно, свако онај ко мисли добро Србији, а верује у знање, биће у ситуацији да каже пуно тога, по мени, корисног како унапредити образовни систем Републике Србије.

Драго ми је што је епидемиолошка ситуација у школама боља и што је министарство донело одлуку да се ђаци врате у школе. Мислим да је то прави потез. Мислим да смо сви то једва дочекали и ђаци, и наставници, и ми родитељи. Мислим да је то права ствар и за процес учења.

У сваком случају, протекле две године министарство је у целом овом периоду, како бих рекао, промптно реаговало на све оне проблеме са којима се суочавало и увек имало решење за ситуацију. Ми нисмо прекинули образовни процес као неки. Земље које су много развијеније су прекидале образовни процес и питање начина учења и стицања знања је и код њих било врло дискутабилно, али то је проблем са којим се суочава цео свет у време пандемије Ковида 19.

Мислим да је добро што су се ђаци вратили обавезама и морам да кажем, ако по оној старој народној – у сваком лошем, има нечег доброг, мислим да је сада ово што се десило у време ковида показало неколико важних ствари за будућност образовног система. Пре свега да држава, министарство могу да одреагују и знају како да реагују.

Мислим да је ово што се десило свима нама једна врста школе како се из ове ситуације може наћи нешто добро. Зашто говорим? Поента је учења на даљину. Мислим да се сада тек види вредност и процес дигитализације школа, али и начина структурирања образовних програма кроз учење на даљину. Видели смо шта је добро, шта није и на који начин министарство може да реагује у будуће. Да будем искрен, можда смо и неке заблуде везано за обим знања која деца треба да уче у основним и средњим школама, сада ставили на пробу и можда смо сада спремни више него раније да разговарамо, јер због Ковида 19 и наставни програм је морао да претрпи одређене измене, па је онда можда и то добра прилика да се виде.

Мислим да су и ђаци коначно схватили шта значи учење у школи, могућност да непосредно питате наставника или да будете питани, могућност да у сваком тренутку постоји та интеракција и често смо говорили сви, бар они који се баве образовањем, да је квадратура круга у образовању она, да кажем, чаробна реч – учионица, интеракција која постоји између ђака и наставника. Ако ту постоји добра хемија и ако постоји добра воља и од једних и од других да се ангажују у процесу образовања, онда уопште не треба сумњати у то да се могу постићи добри резултати.

Мислим да је драгоцено све оно што је министарство учинило ових протеклих две године о унапређењу образовног система. Није реч само о реакцијама на конкретне ситуације. Министарство је успело у међувремену да ради у нормативном делу, урађена је стратегија образовања до 2030. године која се ослања на ону претходну до 2020. године, која је била урађена 2012. године. Али, оно што је ово министарство урадило, а она претходна нису, то је овај акциони план који садржи врло конкретне мере шта све треба урадити у појединим областима. Мислим да је то сјајна ствар.

Свако онај ко се интересује за образовање биће у ситуацији да каже или укаже шта год да жели, каже какво је стање у образовању и шта се ради или да укаже на неке друге ствари.

 Били смо претходних дана у ситуацији да се упознамо са одређеним истраживањем. Морам то да поменем, господине министре, истраживање које је урадио Завод за унапређивање образовања и васпитања везано за образовно-васпитни процес учења на даљину. У складу са оним што сам поменуо данас мислим да је то врло занимљиво истраживање, резултати су још занимљивији и мислим да се ту може извући много кориснијих ствари за време које долази. Не само за ђаке, не само за наставне планове и програме, него и за наставнике.

Приметио сам један занимљив детаљ који иде у прилог Министарству, али не иде целом образованом систему. Прочитао сам један закључак, каже да упутства која је писало Министарство су била јасна, али је њихово спровођење некако остало, како бих рекао, магловито и не до краја реализовано. Значи да се негде од Министарства, па у тој вертикали доле до школе, до наставника, губила смисао оног што је Министарство утврдило као начин реаговања у овим ситуацијама. Мислим да је то једна добра школа за све нас, да схватимо да смо сви део једног система и да треба да радимо што више да га унапредимо.

Када је реч о садржају закона о којима се данас расправља, ја ћу почети од овог кровног закона, Закона о изменама основа система образовања и васпитања. Лично мислим да највећу тежину у овом закону има део који се односи на државну матуру. То је ствар коју дуго сви чекамо, више или мање, надам се искрено. Морам да подсетим да је тај посао започет још 2011. или 2012. године, скоро пре деценију. Ово министарство има прилику да тај посао финишира, да заједно са свим другим актерима у том процесу направи ову државну матуру за средње образовање, завршетак средњег образовања на квалитетан начин.

Моје колеге су говориле о садржају те државне матуре, али мислим да је то јако важно зато што ћемо једноставно унапредити систем, провераваћемо знање и то знање ће бити основ за касније опредељивање ђака. Мислим да заједно са високо-школским установама, пошто су људи и из високог образовања стручно укључени у све ове ствари које су везане за државну матуру, мислим да је то јако важно.

За нас овде, али и за образовну јавност, треба истаћи да је центар за испите који ради у оквиру Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања по овим изменама и допунама закона стекао много шира овлашћења, у смислу много шири обим послова којим ће се бавити тај центар за испите. Ево, ја ћу само поменути неке, пошто остали који буду заинтересовани моћи ће да све ово што ја говорим провере у садржају закона. Он ће припремати предлоге програма завршног испита на крају основног образовања и васпитања. Значи, припрему предлога садржаја завршног испита у средњем образовању и васпитању у општој, стручној, уметничкој матури, завршни испит на крају основног образовања и васпитања, организује и спроводи пријемне испите за упис у средње школе за ученике са посебним способностима итд, организује и спроводи општу уметничку и стручну матуру и завршни испит, припрема тест и упутство за оцењивање тестова, припрема тестове и упутство за оцењивање тестова за средње школе, координира радним групама за израду рецензија и оцењивања испитних материјала, итд.

Можда за вас, поштоване колеге из Министарства, ово изгледа претерано читати одредбе закона који сте ви написали, али за јавност је важно да се то зна, да се чује, да би се стекао увид у оно у што Министарство ради и шта ће радити центар за испите. На основу оног што сам прочитао, а наравно просветни радници ће бити детаљно упознати са тим, центар за испите ће имати велики обим послова, али страшно важних послова, од мале и велике матуре, припреме и много ствари везано за све оно што чини наш део образовног система и на различитим нивоима, на нивоу завршетка основног образовања и на нивоу средњег образовања ће имати могућност да заједно са другима предложи квалитетна решења која унапређују изборни процес.

Помињем стално да се унапређује изборни процес. Зашто? Зато што сам у ова четири предлога закона, односно закона о изменама и допунама четири закона и о предшколском и основном и средњем образовању и основама система образовања и васпитања, поштоване колегинице и колеге, видео пуно врло конкретних предлога којима се унапређује образовни систем.

Значи, Министарство, као што сам рекао, промтно реагује на проблеме. То је добро, зато што морамо водити рачуна о свему ономе са чиме се суочавамо. Једноставно, да смо у ситуацији да реагујемо.

Драго ми је што је Министарство предвидело формирање образовно-научих центара. Ево, цитираћу овај члан, кратак је: „Ради обављања послова подизања квалитета образовних, научних, истраживачких, спортских, омладинских и туристичких пројеката и програма и њихове доступности корисницима, Влада може да оснује образовно-научни центар у складу са законом којим се уређују јавне службе.“ Мислим да је то добро. Образовно-научни центри треба да добију могућност да заједно са системом образовања унапређују изборни процес.

Да ли ће се они радити са наставницима, са ђацима, изводити посебне програме, то је већ ствар и стратешког договора, по мени, са Министарством просвете, науке и технолошког развоја. Да ли ће радити са наставницима са становишта копетенција које поседују, извођење одређених програма или нешто треће, увек има у просвети шта да се ради за оне који желе да унапреде изборни систем.

Пре него што пређем на остале ствари које су део измене и допуне овог закона, желим да кажем неколико речи о стварима о којима смо говорили данас, а то је химна. Драго ми је што Министарство изменама и допунама овог закона утврђује као обавезу образовних институција да 1. септембра изводе, цитирам – химну Републике Србије.

Значи, господине министре, данас када сте одговорили на коментар једног посланика, добро сте рекли – добро би било да неки прочитају закон. Ово је химна Републике Србије, без да се улази у анализу садржаја компоненти. Слушајте, када би почели анализирати химну било које земље, ко зна до чега би све дошли. Ово је химна Републике Србије и зна се шта Устав каже који су симболи државе: химна, грб и застава.

Сетио сам се после онога што сте ви рекли на излагање колеге, да ми овде народни посланици смо у ситуацији четири пута годишње, најмање четири пута годишње да чујемо химну. И сада, када чујете посланика Народне скупштине Републике Србије да доводи у питање да се химна једанпут годишње на почетку школске године учини доступним ђацима као део државног симбола, онда стварно морате да поставите себи питање да ли је то логично, да не употребим неку другу реч.

Јер, ми у Народној скупштини на почетку и завршетку сваког заседања, а имамо их два, смо у ситуацији да чујемо химну, и поред тога посланик у току једног мандата од четири године десетак пута, плус када председник Републике полаже заклетву, плус када Влада полаже заклетву и плус када председник Народне скупштине може донети одлуку у посебним ситуацијама да се интонира химна. Онда доводити у питање једанпут годишње на почетку школске године као део државних обележја да се чује химна, стварно то није логично. За сваког човека који је држављанин Републике Србије, без обзира којој вери, нацији припада, без обзира на његово опредељење страначко или неко друго, потпуно је нелогично да постави било коју врсту питања да ли нам то треба.

Мислим да је добро што је Министарство просвете, науке и технолошког развоја предвидело и ова друга решења. Због краткоће времена ћу поменути само нека. Драго ми је што је, примера ради, у предшколском образовању дата могућност предшколским установама да могу учити деца, тј. факултативно дата им је могућност везано за страни језик.

Иначе, јавност мање зна, ми смо као држава језички врло компетентни, код нас се учи страни језик од првог разреда основне школе, други језик од петог. Имате земље чланице ЕУ где немамо ту ситуацију. Толико о томе, чисто да се зна. Драго ми је што и деца у предшколским установама имају могућност, а да ли ће они ту могућност искористити или не, то је већ друго питање.

Мислим да је добро и решење које сте предвидели у Закону о основном образовању и васпитању, да се образовно васпитни рад од петог до осмог разреда може организовати у комбинованом одељењу. Ја знам, наставници ће одмах рећи – па, чекајте, а запослени? Али, ми сви у Србији имамо један проблем, а тај проблем се зове демографија. Тај проблем се зове број ђака у неким, не само истуреним одељењима, него и у неким насељеним местима која због демографске ситуације, нажалост, немају онолико ученика колико би требало. Ми стварно морамо да разговарамо озбиљно о тим проблемима.

Ово је решење, бар га ја тако схватам, које је направљено за ђаке, за ученике, за њихово знање, за унапређење њиховог знања. Да не говорим о неким другим стварима, јер може се неко осетити прозваним, али добро је да се праве решења за ђаке, јер, на крају крајева, да није њих овај образовни систем не би постојао.

Мислим да је добро и решење које сте предвидели, такође у Предлогу закона о изменама и допунама Закона о основној школи, да завршни испит ученик осмог разреда полаже на језику којим је остварио образовно-васпитни рад. Изузетно тај ученик, може на захтев родитеља, може да полаже на другом језику, ако је то у најбољем интересу ученика. Стално помињем овај најбољи интерес ученика, јер то у ствари говори о целој концепцији Министарства просвете, у целом овом периоду, да стално унапређује образовни систем, водећи рачуна о ђацима и о ономе што њима треба.

Видео сам и решење којима се, како бих рекао ово, води рачуна и о одговорности директора, употребићу само ту реч, да не улазим у садржај, и директори школа и ми, који смо читали овај закон, знамо шта то значи. Мислим, да је добро што је и Закон о просветној инспекцији, на дневном реду. Разговарао сам са колегама, из Министарства, генерално ми имамо мало просветних инспектора, отприлике на локалу 80, у покрајини 50 до 55, у министарству 25, то је стварно мало за образовни систем од 1.800 школа и колико има наставника и осталих. Сада просветна инспекција добија и нове обавезе везано и за дуално образовање, везано и за науку, мислим да о том стварима морамо водити рачуна. Сјајна је ствар што просветна инспекција ради на начин да све, како би рекао, путем средстава дигиталне комуникације даје могућност свим образовним институцијама да знају шта је план рада за следећу годину и шта ће се радити, али објективно број људи који то ради је мали за све оно што образовни систем Републике Србије јесте.

Због краткоће времена, али срећом ту су моје колегинице и колеге, које ће, такође говорити, дозволите ми да кажем само буквално две реченице, везано за овај Предлог закона о иновационом делатности.

Мислим да је реч о страшно важном закону. Ја сам на почетку свог излагања, негде поменуо иновације, њиховој значаја у привреди са основним циљем подстицаја привредног и друштвеног развоја. Ако не будемо имали иновације, не можемо унапредити нашу привреду и повећати развој, иначе ће то бити наравно куповина туђих знања. Увек је боље уложити у своје знање, па доћи до резултата које можемо ми применити, него се ослањати на друге, јер све што будемо набављали од другог, наравно то ће имати своју цену.

Мислим да образовни систем Републике Србије има своје вредности, да образовни систем Републике Србије има и компетентне људе који раде и Министарство је на располагању, то се видело у протекле две године. Једноставно, задатак Министарства је да предузме све оне мере које ће унапредити образовни систем.

Поштоване колегинице и колеге, измене и допуне ових закона садрже пуно ствари које су важне за образовни систем, ја сам поменуо само неке, моје колегинице и колеге ће такође говорити о тим стварима.

На крају свог излагања, само бих желео да вам кажем, у име СПС, добро је да Министарство настави овако да ради, без обзира ко води министарство, да не би то схватили било ко, када говорим о свом колеги и пријатељу, господину Ружићу, начин на који министарство ради, као сада, када стави у јавност и на увид све оно што ради са могућношћу да, како би рекао, и да види и да учествује, је нешто што Србији треба, не да се увек почиње из почетка него да се настави, јер је образовање процес који не почиње од јуче и прекјуче. Ако желимо да га унапредимо, морамо да стално радимо на унапређењу образовања и стално да иновирамо образовање и зато је добро што Министарство ради на овај начин, даје могућност свима нама који желимо добро да образовни систем буде унапређен, да имамо квалитетно знање да то и учинимо.

Ми ћемо, у сваком случају, у дану за гласање, гласати за цео овај сет закона, из области просвете, као и других, али о тим другим законима ће говорити моје колегинице и колеге. Хвала вам.

Категорије: Посланичка група