Ђорђе Милићевић председник Посланичке групе СПС  о сету закона из области образовања и области културе и информисања.

  Поштовани први потпредседниче Владе Републике Србије, господине Ружићу,

поштована потпредседнице, госпођо Гојковић,

поштовани представници Министарства,

дозволите ми, пре него што почнем да говорим о законским предлозима који данас јесу тема скупштинског заседања, морам просто да се осврнем на нешто што се данас десило током скупштинског заседања, а што није први пут у овој скупштинској сали. 

Нисам желео да одреагујем путем реплика и нисам желео да трошим драгоцено време и ваше, јер говоримо о изузетно значајним и важним законским предлозима, али реч је о наступу једне од посланичких група и констатацијама које су конкретно изнете. Те констатације нису први пут изнете у овом парламенту. 

Парламент јесте глас народа и легитимно је право сваког посланика да има свој став и да изнесе свој став, али тај став без обзира на идентитет и националну припадност народног посланика, мора бити уподобљен са Уставом и постојећим законима државе у којој живи, а ово је Србија. Уосталом, много пута до сада сам питао и генералног секретара и он ми је то потврдио. Да ли смо ми сви посланици потписали исту заклетву? А, то је да поштујемо Устав Републике Србије и да поштујемо законе Републике Србије.

Наиме, слажем се са колегиницом, сјајну дефиницију, малочас колегиница Наташа је рекла да се културом гради национални идентитет. Наравно, да се слажем и са малопређашњом констатацијом колегинице која је такође, како је то потпредседница рекла, дивно говорила да националне мањине доприносе једном културном јединству већине. У потпуности се слажемо са том констатацијом, али никако не можемо да се сложимо са констатацијом да Бошњаке и Албанце у Србији посматрају као непријатеље.  И, то се не чини први пут у Народној скупштини Републике Србије. 

Пристојност тумачимо изгледа на различите начине. Пристојност значи да из јавног дискурса избацимо све оно негативно што смо могли малочас да чујемо у парламенту, да би могли да наставимо нормално и да би овај парламент био оно што јесте, а то је симбол и демократичности, и ефикасности, и транспарентности, и јавности о раду. Али, пристојност значи и да поштено и честито и одговорно обављамо посао за који смо преузели одговорност и да сносимо консеквенце за оно што је урађено или за оно што није урађено, односно за оно што је изречено или није изречено, дакле, одговорност на првом месту.

Мислим да је ова владајућа коалиција показала један озбиљан помак у том смислу да и овај парламент, а и пристојност постане приоритет када је реч и о нашој међусобној комуникацији и дијалогу, али један огроман искорак напред и када је реч о пристојности у друштву.

Дакле, овакве констатације какве смо чули малопре, не чујемо први пут. Њих обично овако чујемо испаљене као политичке флоскуле и оне имају јасан циљ, и само сам зато говорио о томе на почетку. Први циљ је да се пошаље најгора могућа порука и најгора могућа слика из овог парламента о Србији, а други циљ је да се уберу јефтини политички поени тамо где их могу убрати. 

Када им одговорите и када говорите овако пристојним тоналитетом и када покажете један висок степен политичке толеранције и политичке културе, знате шта добијете? Добијете претње. Ево овакве претње, да сам ја претио Бошњацима и Албанцима. Па, онда добијете коментаре на друштвеним мрежама које су организовали управо представници те посланичке групе, где ме називају четником, националистом, фашистом, некога ко је змија коју треба тући у главу, и тако даље. То није језик пристојности и на тај начин националне мањине неће допринети, како је колегиница то лепо дефинисала културном јединству већине.

Али, да се вратим на законске предлоге. Дакле, сет закона из области образовања, области културе и информисања, на самом почетку желео бих да похвалим рад Министарства просвете на челу са господином Ружићем. Наиме, у претходном периоду, као што је то професор Обрадовић говорио као овлашћени представник усвојена је  Стратегија образовања и васпитања до 2030. године, Стратегија научног и технолошког развоја, моћ знања, као и регулатива која унапређује област високог образовања. 

Први пут у Србији донет је Закон о студентском организовању, што је изузетно важно, будући да је студентско организовање важан чинилац високог образовања, јер омогућава активно учешће студената у креирању образовног процеса, што је такође од изузетне важности и значаја. 

Затим, ту су пројекти изградње нових зграда, факултета, факултета примењених уметности и факултета музичке уметности и реконструкције објеката факултета ликовних уметности. Поред тога, до 2026. године план је да буду изграђене потпуно нове зграде биолошког, географског и Факултета безбедности, потом Филолошко уметничког факултета у Крагујевцу и бројни други.

Такође, у овом мандату је уложено доста буџетских средстава у изградњу нових и реконструкцију постојећих вртића, основних и средњих школа у бројним локалним самоуправама широм Србије, што свакако јесте за сваку похвалу. 

Да се вратим на законске предлоге из сектора образовања о којима је данас реч. Дакле, у питању су измене и допуне пет закона и потпуно нови закон о иновационој делатности и изнећу само нека кључна запажања обзиром на време. 

Пре свега, државна матура, представља велику промену у образовном систему Србије. Увођење државне матуре треба да обезбеди већу праведност и једнакост свих ученика који стичу сертификацију о завршеној средњој школи или се квалификују на високошколске установе. Постојећа неуједначеност матурских испита који се разликују од школе до школе биће превазиђена стандардизованим тестовима за целу генерацију ученика, дакле, за читаву генерацију ученика.

Комисија за праћење активности увођења државне матуре у образовни систем који је формирао министар Ружић донела је одлуку да се временски интервал за примену имплементације државне матуре продужи, имајући у виду, наравно, актуелну ситуацију проузроковану пре свега пандемијом ковида-19. Донета је одлука да се завршни испит за ученике трогодишњих средњих школа реализује до школске 2022/2023. године, а општа уметничка и стручна матура 2023/2024. године. Као што је професор Обрадовић рекао, знам да је вама из Министарства ово познато, али сматрам да је за рад јавности јако важно да ово још једном поновимо. 

Закон о основама система образовања и васпитања је системски закон, можда један од највећих новина овог закона јесте то што Министарство препушта струци припрему завршних испита. Наиме, утврђују се нове надлежности Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања то јест центра за испите како би се у оквиру једне институције створили услови за припрему и спровођење националних испита којима се стиче одређени ниво образовања. 

Оснивање комисије за праћење верске наставе и обавезно интонирање химне на почетку школске године, су још неке од предложених измена Закона о основама система образовања које у потпуности подржавамо. Дакле, предлаже се оснивање верске комисије у циљу праћења организовања и остваривања верске наставе. Комисију оснива Влада на период од шест година, а њен састав именује се, по један представник традиционалне цркве и верских заједница, три представника надлежних за послове односа са црквама и верским заједницама и три представника Министарства просвете. 

Законским изменама предвиђено је, поновићу, и обавезно интонирање химне. Ово понављам, јер сматрам да је веома важно зарад очувања националног и државног идентитета на почетку сваке школске године. Када је реч о химни, она као свечана песма државе, треба да буди патриотизам код деце од најранијег школског узраста, јер химна је поред заставе један од државних идентитетских симбола. Сматрам да би требало да знамо химну своје земље и да се она обавезно изводи у свим свечаним програмима школа. 

Господине, министре, за вас имам једно питање, пошто смо малочас разговарали о Бошњацима и националним мањинама, моје питање је, да ли је на почетку школске године у једној од основним школа у Новом Пазару, чини ми се, уместо химне државе Србије интонирана тзв. бошњачка химна која, колико је мени познато, гласи – ја син сам твој?

Још неке од новина јесу повећана одговорност родитеља када је реч о изостајању ученика са наставе, као и могућност да се старији од 17 година упишу на редовну наставу у средњу школу. Такође, када је реч о средњим школама у закон је унето решење према коме се обавезан број оцена у једном полугодишту смањује са четири на три. 

По свим показатељима данашња ситуација на пољу образовања се може оценити као таква, да је у току прилагођавања за укључивање у јединствени европски систем образовања ипак у својству опомене, али и главног циља, рекао бих, образовног система треба поменути податке који се односе на образовне карактеристике становништва. 

Удео становништва без школске спреме је 2,7%, а узето са становништвом без потпуне основне школе, удео становништва без потпуне основне школе је 13,7%. Можемо приметити да је функционална неписменост присутна, нажалост, у свим групама млађег становништва, а смањен је обухват деце основним образовањем. 

Као главни узрок ове статистике, видим, нажалост, пре свега, неприкладне интернет, првенствено „Јутјуб“ садржаје који су у великој мери доступним младима, а који нажалост неретко деструктивно утичу на социјални и образовни профил, на социјални и образовни развој млађе популације која је све више на друштвеним мрежама, а све мање, нажалост, чита. 

Такође, искористио бих прилику да похвалим можда и најпрогресивније резултат реформе система образовања у Србији, а то је увођење дуалног образовања у средњим школама и на универзитету, овај вид мера и инструмента за постизање циљева образовне политике показује да Србија развија традиционални систем образовања који је изнедрио најумније главе ове земље, али и да истовремено прати европске и светске тенденције у погледу стицања практичних знања и теренског образовања који омогућава ефикасније и брже стицање способности за имплементацију стечених знања у реалним условима. 

Дозволите ми још само сходно времену које имам да би колеге могле да говоре, да се осврнем веома кратко на два законска предлога која сматрам неумањујући важност и значај преосталих законских предлога из области културе. Али, дозволите ми да се осврнем на два законска предлога која се тичу  области културе и информисања, реч је о Закону о електронским медијима, као и Закон о изменама и допунама Закона о јавним медијским сервисима. 

Наиме, на овај начин ова владајућа коалиција, пре свега у конкретном случају Министарство културе показује један одговоран и озбиљан однос. Дакле, измене ових закона су резултат међустраначког дијалога који се водио у претходном временском периоду, као неко ко је учесник тог међустраначког дијалога од почетка, од самог почетка, од Факултета политичких наука, па до прве фазе, друге фазе међустраначког дијалога, знам како је отприлике текао дијалог. 

Као странка која је одлучила да, и сматрамо да је то била јако добра иницијатива председника Народне скупштине Републике Србије, прихваћена од стране председника Републике да се друга фаза међустраначког дијалога води на два колосека, односно са представницима политичких странака који желе да разговарају са европским парламентарцима, као и са представницима политичких странака, који не желе да разговарају са европским парламентарцима и да је изузетно важно што је у том другом колосеку у разговорима као фактор политичке стабилности учествовао и председник државе. 

Дакле, дошло се нечега што бих рекао, као што могао дефинисати, као компромис поштујући две различитости, а да то буде у складу са законом. Овде конкретно говоримо о медијима, говоримо о томе да имајући у виду улогу који електронски медији конкретно имају током изборне кампање. 

Наравно, да ћемо подржати ове предложене измене и допуне, дати пуну подршку као посланичку групу дана за гласање. 

Наиме, овим изменама и допунама уводи се обавеза да сви електронски медији пре почетка изборне кампање морају објавити тарифе за политичко оглашавање и то под једнаким условима за све кандидате на изборима. Такође, забрањује се 10 дана пре одржавања избора да медији извештавају о јавним скуповима на којима се отварају инфраструктурни други објекти уколико на тим скуповима учествују и јавни функционери који су кандидати за неки од јавних функција. 

Ово је све имплементација онога што је договорено током међустраначког дијалога око чега је постигнут консензус и понављам на овај начин Министарство културе показују један одговоран и озбиљан однос према, пре свега, договору који је председник Народне скупштине и председник државе постигли са представницима и ванпарламентарних политичких странака. 

Са друге стране, када је реч о Закону о изменама и допунама Закона о јавним медијским сервисима, ове измене односе се на договор постигнут такође у међустраначком дијалогу, односе се на обавезе јавних медијских сервиса РТС и РТВ да у свом редовном информативном програму, као у посебним емисијама које су посвећене изборној кампањи, поступају у складу са принципима непристрасности, правичног и уравнотеженог представљања политичких субјеката, односно изборних листа и кандидата који учествују на изборима што ће такође подржати посланичка група СПС, јер рећи ћу на самом крају, дакле, ми смо као посланичка група која се определила да учествује у међустраначком дијалогу на оба колосека. 

Желимо да чујемо сугестије и предлоге и једног дела опозиције и другог дела опозиције, да погледамо шта је то сврсисходно и шта би могло бити део, шта би могло да се имплементира и да унапреди изборне услове у Србији и морам рећи да смо платформу коју смо доставили, као кључну ствар ставили равноправно на заступљеност у медијима, али исто тако смо рекли та равноправна заступљеност у медијима не подразумева оно што опозиција данас мисли, а то је да се бави уређивачком политиком медија.

Не, медији морају бити аутономни и слободни. Што се тиче приватизације медија, па они то најбоље знају, стратегија приватизације је направљена 2000. године и тада су приватизовани сви медији, дакле неко је желео капитализам, добио је капитализам, одакле данас потреба да се меша у приватни сектор?

Шта желим да кажем? Ми управо можемо да урадимо ово, да учинимо оно што чинимо данас и да дефинишемо правилник када је реч о јавним сервисима, а да дамо само одређене препоруке, када је реч о приватним емитерима.

Захваљујем још једном и посланичка група СПС, у Дану за гласање подржаће све законске предлоге.