Ђорђе Милићевић председник посланичке групе СПС о избору чланова РЕМ-а

Истина је интерес свих нас. Када је у питању медијска слика Србије, могу са потпуном сигурношћу рећи да су слобода мишљења, слобода говора и слобода изражавања основни постулати демократског друштва какво Србија данас и јесте. 

Поштовано председништво, поштована председнице Одбора за информисање и културу, обзиром да сте ви формално предлагач, желим најпре да изразим задовољство посланичке групе СПС што и овог пута када је РЕМ у питању, чланове РЕМ-а бирамо сходно процедури која је дефинисана врло јасно и прецизно законима које смо усвојили у Народној скупштини Републике Србије, а не некаквој популарној, како кажу, европској пракси и европским стандардима. Дакле, овде је потпуно јасно испоштована процедура, обављен разговор са оба кандидата и свакако у дану за гласање ми ћемо се определити за једног од предложених кандидата.

Оно што желим да кажем, када је реч о информисању, а углавном су све колеге које су говориле пре мене говориле о информисању и о медијској слици данас у Србији, у праву је колега Старчевић када каже – истина. Истина и јесте интерес свих нас. Када су медији у питању и када је медијска слика Србије у питању данас, могу са потпуном сигурношћу рећи да су слобода мишљења, слобода говора и слобода изражавања основни постулати демократског друштва какво Србија данас и јесте. Јер да није тако, па одакле би ми чули оволику кукњаву опозиције? 

Дакле, они кукају управо о медијима – у медијима, јер не постоји други начин да се информације пласирају него путем медија. РЕМ је био једна од најактуелнијих тема, када је реч о разговорима које смо водили о изборним условима, када је реч о међустраначком дијалогу, почев од Факултета политичких наука, па прве фазе међустраначког дијалога, друге фазе међустраначког дијалога. 

Оно што су европски парламентарци у једном тренутку током прве фазе међустраначког дијалога рекли, оно што сам заправо рекао на почетку, јесте да чланове РЕМ-а, тада је требало да изаберемо додатно још три члана РЕМ-а, преостала три члана РЕМ-а треба изабрати по најбољој европској пракси и европским стандардима.

Ми смо тада јасно рекли да поштујемо ми европску праксу, поштујемо ми европске стандарде, сви они европски стандарди и европска пракса који су прихватљиви и који могу донети добробит Србији, ми ћемо их свакако имплементирати у сваку сферу друштва, али када је реч конкретно о медијима поштоваћемо законе које смо усвојили у Народној скупштини Републике Србије где је јасно дефинисано одакле, који члан мора, из које организације, из којег удружења мора доћи појединац, односно члан који ће бити представник РЕМ-а.

Похвалио бих, дакле, још једном одговоран однос, то сам учинио током јучерашњег дана, Министарства културе и информисања, Владе Републике Србије, данас и Народне скупштине Републике Србије, наиме и Одбора за културу и информисање, јер имамо један одговоран и озбиљан однос када је реч о реализацији онога што је договорено током међустраначког дијалога.

Ми смо разговарали, учествовали на оба колосека и по ко зна који пут ћу поновити да је јако важно што су иницирани разговори од стране председника Народне скупштине Републике Србије уз подршку председника Републике, наравно, да се разговори воде на оба колосека, дакле и са политичким странкама које желе да разговарају са европским парламентарцима, али и са оним политичким странкама које не желе разговор са европским парламентарцима како би саслушали и сагледали сугестије и предлоге свих релевантних ванпарламентарних политичких странака, јер ово је процес из којег не можете апсолутно никога искључити.

Свако има легитимно право да да одређену сугестију, односно предлог да ли је та сугестија и предлог оправдана или не, да ли заслужује своје место у закону или не, да ли треба да буде део изборних услова или не, о томе се свакако да разговарати и ми смо о томе разговарали током међустраначког дијалога. Морам признати далеко више смо разговарали у оквиру овог другог колосека где је учествовала Радна група Народне скупштине Републике Србије заједно са председником Републике и са ванпарламентарним странкама. Велико је задовољство што је резултат тог дијалога управо компромис који је постигнут, дакле, трагало се за компромисом који ће објединити и испоштовати на неки начин све различитости у једну целину а опет поштовати закон и Устав и сагледати на који начин ми то треба да имплементирамо конкретно када је реч о нашем изборном законодавству.

Мислим да ако бисмо сагледали оно што је резултат међустраначког дијалога и са европским парламентарцима, мада један део опозиционих политичких странака је одустао од тог дијалога, заправо окренуо леђа онима које је позвао у Србију да разговарају и да покушају да преко њих изврше притисак на Владу, на Народну скупштину Републике Србије, вероватно имајући за циљ да овај међустраначки дијалог заврше не са квалитетнијим изборним условима, већ да резултат овог међустраначког дијалога буде, рецимо, да ову Скупштину, односно Владу замени некаква прелазна Влада чији би и они били део, дакле, доћи до власти и привилегија без избора.

То је био једини конкретан циљ који су имали имајући на уму све оно што су предлагали, а рећи ћу и шта су предлагали, јер, конкретно се тиче медија. Све ово за њих је била фарса, замајавање јавности, покушај да представе како су забога заинтересовани за изборне услове, а ето тих изборних услова су се сетили тек 2019. године када су напустили ову салу, јер више нису имали могућности да аргументовано и чињенично бране своју политику коју заправо и немају. Дакле, некако, постају политички импотентни и онда услед немогућности да одбраните своје политичке ставове, ви напуштате пленум, одржавате некакве седнице у холу, тада тражите ванредне парламентарне изборе. Сви онако скупа траже ванредне парламентарне изборе.

Када су сагледали да не да не би могли бити алтернатива владајућој коалицији у том тренутку већ да би били плусквамперфекат политичке сцене Србије они су се досетили споразума са грађанима, досетили се европских парламентараца и досетили се изборних услова. 

То је одговор на оно питање које нам врло често постављају – зашто сте разговарали са европским парламентарцима. Па, није владајућа коалиција у Србији позвала европске парламентарце да разговара о изборним условима. Не, ми смо још у марту месецу, заправо председница Народне скупштине тада, госпођа Маја Гојковић је још у марту месецу упутила позив, 2019. године у марту месецу је упутила позив свим посланичким групама да седнемо, да разговарамо о парламентаризму, да разговарамо о парламентарном дијалогу, парламентарној пракси, дакле како да унапредимо парламентаризам у Србији и како да имплементирамо све оно што је садржано у извештају Европске комисије, а тиче се конкретно рада Народне скупштине Републике Србије. Нажалост, нисмо наишли на разумевање тада једног дела опозиције. Обратио се европским парламентарцима, рекао сам већ из ког разлога. 

Долазимо у ситуацију да европски парламентарци излазе са конкретним предлогом. Ми у потпуности прихватамо тај предлог, без иједне сугестије, без иједног амандмана, али тај исти предлог прихвата минорни део опозиције. Онај други део опозиције, за њих је тај предлог неприхватљив и окрећу леђа европским парламентарцима. 

Зашто је неприхватљив? Па, зато што нису постигли тај крајњи циљ. Знате, свака од политичких странака, такав је бар био договор са председником Народне скупштине Републике Србије, да свака посланичка група, свака политичка странка која жели да учествује у међустраначком дијалогу, сачини одређену платформу, односно одређене сугестије и предлоге којима сматра да може побољшати изборне услове у Србији. Као државотворна и озбиљна и политичка опција, Социјалистичка партија Србије ту платформу је сачинила, доставила поштујући институције система. Доставила платформу најпре Народној скупштини Републике Србије, а Народна скупштина Републике Србије је доставила европским парламентарцима. 

Са друге стране, имате овај део опозиције о којима је говорио малочас колега Старчевић, они нису поштовали институције система и они ниједног тренутка нису имали комуникацију када је реч о овом првом колосеку и разговору са европским парламентарцима, они нису имали комуникацију са институцијама система и Народном скупштином, нису је желели. 

Они су своју платформу која је изгледала отприлике овако, сада ћу вам рећи шта је она подразумевала, они су своју платформу вече уочи доношења конкретних резултата, односно усвајања конкретних резултата и конкретних закључака, који су дефинисали европски парламентарци, они су доставили своју платформу европским парламентарцима, а та платформа је подразумевала пре свега избор неког независног уређивачког тима, информативног програма Јавног сервиса РТС и РТВ, дакле, да они могу да се баве уређивачком политиком јавног сервиса. Затим, кажем, опција два, три пута недељно представници опозиције, да самостално гостују у емисијама које се емитују на првим програмима РТС и РТВ у трајању од 30 минута и то у термину од 18 часова и 30 минута до 19,00 часова. Потом, три пута недељно једнак број представника власти и опозиције која је постигла споразум да учествује у емисијама дебатног карактера у трајању од 90 минута која ће се емитовати на првим програмима РТС и РТВ у временском периоду од 21,00 час, у свим информативним емисијама кажу, Дневник један, два, три, јутарњи програм, јутарњи Дневник, да буде обезбеђена једнака заступљеност представника власти и опозиције. Да се обезбеди, кажу, тзв. по њима независним медијима, а они кад кажу независни медији, мисле на  БЕТУ, мисле на Фонет, мисле на Истиномер, на Крик, ЦИНС, Бирн и Време. Дакле, да се овим медијима обезбеди да два пута недељно и у трајању од 30 минута емитују своје независне садржајне програме не РТС и на РТВ и то управо у ударним терминима. И, кажу, забранити извештавање о активностима државних функционера коју су на изборним листама у току трајања кампање. Дакле, да вам просто забране да радите посао за који сте преузели одговорност, а на другој страни они имају могућност да вас критикују за тај исти посао. 

Ово је платформа коју је доставила та политичка опција, односно, не само једна, већ Ђиласова странка, па Лутовац, па Покрет слободних грађана, па неки „Не давимо Београд“, па Небојша Зеленовић и онда овај покрет Јанка Веселиновића. То је платформа коју су доставиле те назови опозиционе политичке странке.

Сада да их питате да ли би прихватили и један сегмент овога што су написали, да имају било какав део одговорности у Србији, а неће га имати скоро, сигуран сам ако би били искрени, да би рекли не.

Мислим да је владајућа коалиција када је реч и о међустраначком дијалогу који смо водили са европским парламентарцима и када је реч о међустраначком дијалогу који је овде у Народној скупштини Републике Србије вођен са представницима политичких странака који нису желели да разговарају са европским парламентарцима, а није се разговарало само о изборним условима. Оно што је за нас изузетно важно јесте да је показан један висок степен политичке толеранције и политичке одговорности, пре свега када је реч о националним и државним интересима, разговарало се и о КиМ, разговарало се и о Републици Српској. 

Подсетићу вас да је председник Републике извештај о најважнијем националном и државном питању представио и ванпарламентарним странкама пре него што смо о томе разговарали овде у пленуму. Дакле, један крајње одговоран и крајње озбиљан однос. Мислим, да када све то скупа сагледам и први и други колосек и резултате које смо постигли, оно што смо заједно потписали јесте огроман уступак који је ова владајућа коалиција учинила ванпарламентарним странкама. Мислим да ни једна владајућа коалиција никада не би и неће учинити оволико уступака ванпарламентарним странкама. 

Дакле, странке којих нема, које нису ни учествовале никада на изборима, које не постоје на политичкој сцени ни у једној локалној средини, нису учествовали чак ни на једним локалним изборима, али ето дозволили смо им да имају своје представнике у РИК, да имају своје представнике у Надзорном телу заједно са представницима РЕМ, дакле шест представника опозиције, шест представника РЕМ. Рекли смо – да равномерна заступљеност у медијима, али та равномерна заступљеност у медијима, даме и господо, не значи да ћете ви да се бавите уређивачком политиком медија.

Гледао сам јучерашњи дуел који је поменула колегиница Сандра Божић. Евидентна је, морам да признам учествовао сам више пута у тој емисији, али некако, евидентно је да они који долазе из редова назовите опозиције немају политичку идеју, немају политички програм. Шта је данас њихов политички програм, осим онога што су нам најавили? То је острашћеност, лустрација и улица. То смо све видели. 

Осим тога смислили су и дошли до нове идеје, а то је да екологију злоупотребе у политичке сврхе. Све оно што ми чинимо и радимо овде у Народној скупштини Републике Србије, када је реч о Закону о народној иницијативи, референдуму, о Закону о експропријацији, када је реч о изменама Устава, то нема апсолутно никакве везе са екологијом, то нема апсолутно никакве везе са Рио Тинтом, то нема апсолутно никакве везе са преамбулом и не може се на такав начин кроз такав вид јефтине критике доћи до јефтиних политичких поена.

Дакле, ми радимо један одговоран посао. На наше велико задовољство отворен је Кластер 4, који управо подразумева зелену агенду и који јесте скуп, али да нас је неко питао који би кластер баш у овом тренутку када се екологија у Србији злоупотребљава у политичке сврхе желели да отворимо, мислим да би свако од нас рекао да то буде управо овај кластер који се тиче заштите животне средине и екологије. 

Србија ће изнаћи могућност јер је данас економски јака и стабилна, има један здрав систем који је заснован на здравим основама и наћи ће тих преко 10 милијарди колико је потребно за реализацију овог кластера, да успешно реализујемо овај кластер.

Вратићу се на РЕМ. Ми од почетка међустраначког дијалога имамо најпре једну хајку и хистерију на РЕМ и то управо од стране тог дела опозиције. При томе, све време заборављају да је РЕМ независно регулаторно тело. Неки од њих су седели овде у Народној скупштини Републике Србије, и сада можемо ми да се слажемо или не са представницима независних регулаторних тела, али они су независни. На нама је да расправљамо о њиховим извештајима и на нама је да видимо да ли су они на прави начин тумачили закон или не и на нама је да јачамо рад независних регулаторних тела, а не независна регулаторна тела, попут РЕМ, да гурамо у политичко блато, да тражимо од њих да тумаче закон онако како то нама одговара, нити је РЕМ политички субјект, нити РЕМ учествује на изборима, ни на парламентарним, ни на градским, ни на председничким, нити је РЕМ који ће рећи ко је победио на изборима. Ко је победио на изборима рећи ће грађани 3. априла. Потпуно сам убеђен да ћемо имати и фер и демократске изборе и потпуно сам убеђен да ћемо имплементирати све оно што је договорено на оба колосека када је реч о међустраначком дијалогу.

Веома је интересантно то да о слободи медија говоримо данас. Ми смо о томе много пута причали, ту тему покретали, и пред европским парламентарцима.

Лично сам разговарао са Фајон о томе и поставио јој питање зашто рецимо о слободи медија, нисмо разговарали 2011. године, када је Верица Бараћ, сачинила један извештај у којем је врло јасно и прецизно речено коме је припадао сваки секунд медијског простора у Србији. Њен одговор је био, тада нисмо били известиоци за Србију. Добро, али сте били европски парламентарци. Ако су Европском парламенту важни изборни услови, зашто нисте дошли раније да о томе разговарамо, уз то врло је интересантно и то треба знати да су европски парламентарци, посетили РЕМ, тек након завршетка међустраначког дијалога и рекли да постоје паралелне институције, паралелни медији.

Чекајте, ако постоје паралелни медији и како они кажу независни медији, како то онда нема објективног новинарства? 

Дакле, ми смо се залагали, и ту ћу завршити, и то је било врло јасно и прецизно дефинисано у платформи СПС, равномерна заступљеност у медијима, али не уређивачка политика, јер медији морају да остану слободни и аутономни, што значи да ми можемо, када је реч о јавном сервису, да упутимо, да сачинимо одређене правилнике, а када је реч о приватним емитерима, РЕМ, може дати одређене препоруке, јер, а јуче сам о томе говорио, 2000. године је направљена стратегија приватизација медија  и хтели сте да приватизујете медије пошто пото, па јел сте желели капитализам? Ево га капитализам, одакле потреба онда данас да се бавите приватним сектором, одакле потреба да се бавите приватним медијима?

На крају, када је реч о заступљености у медијима, није тачно да, како кажу поједине опозиционе политичке опције, нису довољно заступљене у медијима када је реч о јавном сервису, када је реч о емитерима програма.

Ево извештаја када је реч о изборима 2020. године – друга по заступљености у свим емисијама које се тичу информативног програма и изборне кампање је управо била политичка опција која није учествовала на изборима, која је бојкотовала изборе. 

Ево допис РТВ, који наводи емисије и каже врло јасно да је благу предност у наступима управо имала опозиција. 

Дакле, завршићу са тиме, Србија јесте демократско друштво у којем се поштује слобода мишљења, слобода говора и слобода изражавања, а да се враћамо у прошлост, у оном најгорем облику када су сви морали да пишу исто, када су сви морали да извештавају исто, то свакако нећемо дозволити. Захваљујем.