Најновије

Бранко Ружић за Танјуг: Фокус дигитализација и инвестиције – више деце у вртићима Вести

Два главна задатка која ће бити у фокусу у 2022. години јесу даља дигитализација образовног система и инвестиције, поручио је ресорни министар Бранко Ружић и изразио уверење да ће због боље епидемијске ситуације у просвети, све више високошколских установа прећи на традиционални модел наставе.

Ружић је за Танјуг рекао да ће се наставити са повећањем капацитета у вртићима, односно да ће се обезбедити 11.000 нових места за малишане широм Србије.

„Започећемо изградњу предшколских установа у Владичином Хану, Прокупљу, Смедереву и Шиду. План је да завршимо започето у 2021. години, а то су два објекта у Крушевцу, као и објекти у Лозници и Мерошини“, навео је Ружић, истичући Пројекат инклузивног предшколског васпитања и образовања који се реализује уз подршку Светске банке.

Он је рекао да су до сада у 10 јединица локалне самоуправе завршене адаптације и опремање соба у вртићима и додао да ће се у 2022. години привести крају припремање документације за изградњу, истиче, капиталног пројекта у Студентском граду у Београду.

„Изградиће се нови торањ са 1.000 нових места за наше академце“, рекао је Ружић и додао да се очекује завршетак Студентског дома у Нишу, као и реконструкција дома на Карабурми која би требало да уследи крајем 2022. или почетком 2023. године.

Министар је нагласио да је у великој мери олакшан упис деце у предшколске установе, основне и средње школе, као и на високошколске установе, путем услуге е-уписа, преко Канцеларије за информационе технологије.

Он је навео да ће се још више опремати дигиталне учионице, те да ће наставницима бити подељено 18.500 рачунара, а подељено је око 500 штампача основним и средњим школама широм Србије.

„Ова подршка није значајна само са аспекта обављања редовних активности, већ и за стицање дигиталних компетенција, како наставног кадра, тако и ученика. Ставићемо у функцију регистар уџбеника, имплементираћемо и нове функционалности у оквиру Јединственог информационог система просвете (ЈИСП)“, навео је Ружић.

Он каже да Министарство води шест регистара у оквиру ЈИСП-а, који је повезан са 14 различитих регистара, одакле се, додаје, добијају повратне информације како да се боље креира образовна политика.

„Како бисмо урадили фино нијансирање образовног система, тако да он као такав пружи нова знања и вештине младим људима који ће им омогућити да нађу своје место у свету рада“, указао је Ружић и додао да се увелико ради на пројекту изградње заједничке зграде Географског факултета и Факултета за безбедност, која ће се градити на Новом Београду, а требало би да прими око 33.000 студената.

Међу пројектима су и Факултет примењених уметности и Факултет музичке уметности, додао је Ружић.

„То су прве четири установе које ће прве ући у тај циклус реализације, а ради се о 16 високошколских установа које планирамо да изградимо до 2026. године“, подсетио је министар.

На питање како оцењује одвијање наставе у још једној години епидемије, Ружић одговара да није изгубљен ниједан школски ни академски час и да је дисплина у спровођењу мера дала резултате.

„Мислим да смо доказали да је уз све превентивне мере могуће да не дође до ширења ковида у образовном систему и истичем улогу Тима за школе у коме седе представници Министарства, као и представници Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ који у континуитету прате епидемиолошку ситуацију у свим јединицама локалне самоуправе и то је дало резултат“, нагласио је Ружић.

Он је рекао да је образовни систем показао адаптибилност, уз, каже, велики ангажман Владе и других министарстава.

„Омогућена је сигурност да уз цикличне и потребне редукције садржаја, не доведемо у питање процес стицања знања, образовно-васпитни рад“, указао је Ружић и навео да ситуација јесте ванредна, али да је најважније да се што дуже покаже одговорност.

Изразио је захвалност родитељима, ученицима, наставном и ваннаставном особљу на одговорности и изразио очекивања да ће се у школама што дуже примењивати непосредна настава, као и да ће више високошколских установа прећи на такав модел.

„Онлајн настава представља веома значајан алат који смо имплементирали, можда као једна од првих држава не само у региону, већ и у Европи и успели да се преко ноћи прилагодимо ситуацији“, поручио је Ружић.

Извор: Танјуг