Најновије

Гостовање Ивице Дачића у емисији “Премијера викенд специјал“ на ТВ Пинк: Све своје циљеве сам остварио Вести

У божићном издању “Премијера Викенд специјала“, председник Социјалистичке партије Србије и председник Народне скупштине Републике Србије Ивица Дачић је пред милионским аудиторијумом телевизије Пинк отворио душу.

На самом почетку се осврнуо да последње две године пандемије:

Последње две године су биле најтеже на планети, социјална дистанца, нови изрази. То нашем народу тешко пада, то је код нас тешко спроводити јер то није у нашем менталитету – прича Ивица.
Открио је да његово порекло није из Житорађе, већ из Блаца.

Моје порекло није баш из Житорађе, него из Блаца, отац ми је из Блаца. Отац ми је био полицајац, добио је службу у Призрену и ја сам тамо рођен, тада је била епидемије жутице, па је добио прекоманду у Житорађу. Тако сам доспео у Житорађу. Ја сам живео у једној сиромашној породици, нисам имао ни стоку ни њиву. Тада сам научио да сам морам да се пробијам цео живот. Из Житорађе сам отишао у Ниш – прича Дачић.

Овом приликом открио је и какви су били његови родитељи:

Мајка ми није радила, била је домаћица, бринула се о кући. Нису били строги родитељи, само ме можда једном отац ударио када смо били сестра и ја мали, када смо се тукли. Имам рођену сестру Емицу. Она исто живи у Београду, сви смо се школовали. Они су се мучили и брали шипурке, да би имали одређени приход који су нама слали, зато сам врло брзо кренуо сам да радим. Захвалан сам на томе јер је мени он дао алат да схватим да све зависи од мене. Имао сам часну и сиромашну породицу и имао сам све на бази свог рада и квалитета. Зато хоћу да кажем да је све то што представља основну црту личности до краја живота – прича Ивица.
Цеца и ја смо из Житорађе. Ишли смо у исту школу, она у први разред, а ја у осми. Није било дискотека, ни пицерија. Јесте био дом културе и биоскоп, ретко кад су биле филмске пројекције. Радио програм и то је све. Све ми је недостајало што нисам имао из живота у неком модерном граду, али и драго ми је што нисам то имао. Сами смо се играли и креирали свој живот – додаје Ивица.

Открива када је последњи пут био у Житорађи:

У самој Житорађи сам био пре годину и по дана, ја тамо немам где да одем, немам рођаке. Одем само код пријатеља или у ресторан неки – каже он.
Признаје да је све своје циљеве остварио:

Пре него што сам кренуо у школу знао сам да читам и пишем. Кренем у библиотеку, они ми дају неку танку књигу, сутрадан је вратим, они ме питају што је нисам прочитао.

Пут ме је одвео у Ниш са 15 година, тамо сам сам живео. Ниш је велики град, и тада је био велики. Био сам најбољи у школи и на факултету од почетка до краја. Дошао сам са села из такве једне средине, из блата, и био најбољи студент у Београду, све своје циљеве сам остварио. Имам дивну породицу, своје деце, сестра је добила ћерку. Могу само да помажем другима, а остварио сам оно што неко не би могао за три века – закључио је Ивица Дачић.

Извор: ТВ Пинк