Најновије

Интервју Ивице Дачића за Политику: Променом Устава до бољег правосуђа Вести

Успех референдума за промену Устава веома је важно државно питање зато што би омогућио почетак изградње много бољег правосуђа, а то би требало највише да занима грађане, јер је за њих најбитније ко ће да им суди и да их тужи, каже Ивица Дачић, председник Народне скупштине Републике Србије.

Истиче да се референдум злоупотребљава у политичкој борби уочи предстојећих избора, између осталог, причом о стварању услова за промену преамбуле о Косову и Метохији, “што је апсолутна лаж којом се скреће пажња са суштине, а она је да се измене односе искључиво на правосуђе и да доносе деполитизацију и већу независност ове гране власти“.

Државни званичници у први план истичу да је промена Устава услов за наставак евроинтеграција, није ли ипак разлог, и промене и брзине, налог из ЕУ?

У свим актима европских институција, не само ЕУ него и Савета Европе и њеног специјализованог тела Венецијанске комисије, од доношења Устава 2006. године наводе се примедбе на владавину права, с нагласком да се обезбеди независност правосуђа. И код нас су сви, укључујући и грађане, годинама тражили такозвану деполитизацију правосуђа, а сматрало се да политика утиче преко избора судија и тужилаца у парламенту. Чињеница је и да су представници европских институција мишљења да је ово неопходан предуслов за даље убрзање евроинтеграција и то је одговор зашто се то ради сада и зашто овај парламент. То није хир, већ потреба. Али то је само један део одговора, други је да ли је ово боље за грађане, и о томе треба говорити, све остало је политизација у којој опозиција сматра да може добити одређене поене у сусрет изборима.

Политизације има, али је чињеница и да су озбиљни људи из власти, посланици и адвокати Тома Фила (СПС) и Владимир Ђукановић (СНС), оштро критиковали препуштање избора самим судијама. Било је много ситуација да ВСС предложи кандидате тврдећи да су беспрекорни, а у парламенту их оспоре “из безбедносних разлога“. Како ће то изгледати кад ВСС буде сам одлучивао?

Веома је тешко наћи универзални модел избора који се примењује свуда у свету. Интенција је да се избор са парламента преноси на независна тела – Високи савет судства и Високи савет тужилаца, с тим што ће парламент имати своју улогу, будући да од 11 чланова ових тела, он бира 4 члана из реда истакнутих правника. При том је председник Врховног суда по функцији члан ВСС док су државни тужилац и министар правде по функцији чланови ВСТ, које бира парламент. Венецијанска комисија је ту имала примедбе и размишљала да ли да да позитивно мишљење, али смо их ми суочили са различитим примерима у западним земљама.

Ко ће указати да, на пример, неки кандидат не испуњава безбедносне услове?

Постоје у ВСС чланови које ће бирати парламент, одлуке се не доносе простом већином већ је за различите одлуке потребна различита већина и то је гаранција да ће бити озбиљне расправе о свему. Ништа се унапред не може гарантовати али систем квалификоване већине за одређене одлуке ипак гарантује да неће бити прегласавања, већ да је битна сагласност свих.

Сада имамо судије које се туку у кафани, судије и тужиоце који се друже са криминалцима, славе са њима рођендане, а ВСС не реагује. Ко нам гарантује да после промена неће бирати судије по систему “врана врани очи не вади“, да не помињемо уобичајено тражење везе за све од одласка код лекара до неплаћања казни и збора судија…

Па, имаћемо 4 представника народа које бира парламент у састав ВСС, то је неки контролни механизам. С друге стране, за све што сте навели они су до сада кривили политику и све је ишло на терет владајуће коалиције која у парламенту бира судије и тужиоце. Све су то дилеме које смо ми износили у разговорима с представницима европских институција, али њихов основни постулат је да парламент не треба да бира судије и тужиоце, Предложена варијанта је најмање изложена осамостаљењу судске власти на штету грађана зато што постоји механизам контроле кроз увођење квалификоване већине за гласање о одређеним питањима. О овом предлогу промена Устава постоји сагласност и позитивно мишљење Друштва судија, Удружења тужилаца и Венецијанске комисије. Страхови који постоје око тога како ће се понашати ВСС јесу оправдани, видећемо како ће то изгледати у пракси, зато је веома важно кога скупштина бира из редова истакнутих правника, значи ко ће заступати друштвени интерес.

Опозиција каже да ће бити, ако грађани на референдуму буду против промене Устава, за степеницу ближа победи на изборима…

Па, то је злоупотреба референдума у политичке сврхе. Пласирају се лажне информације о преамбули у вези са КиМ, што је апсолутна лаж, а не расправља се о суштини текста уставних промена, које се тичу конкретног поглавља – правосуђа. Процедура за промену је врло прецизна, немогуће је додавати ту још неку ставку. Имате у опозицији различите странке, једни бране национални интерес који уопште није угрожен јер КиМ није тема, други тврде да је ова скупштина нелегитимна и да не може да расписује референдум, трећи кажу да гласање за промену Устава значи да гласате за Вучића, Дачића, за власт а ко сте против, гласате против власти… То је манипулација. Практично ће већ од 15 фебруара почети предизборна утакмица, пошто су законски рокови за расписивање парламентарних и локалних избора половином фебруара, а почетком марта за председничке. Избори су близу, зато многе странке користе референдум као полигон за, како мисле, пумпање мишића. Разумем то али успех референдума је веома важно државно питање, мислим да би томе сви требали да се посветимо.

Овај скупштински сазив траје до Сретења, 15. фебруара, шта још може и треба да уради?

Имамо законе чије је доношење неопходно за одржавање избора. Решења су усаглашена у међустраначком дијалогу, али морају бити усвојена, то су закони о избору народних посланика, председника и о локалним изборима. Чекамо мишљење европских институција, које кажу – полако, не можемо пре 9. јануара да дамо мишљење, а кад га дају, кажу да не би требало да се доноси по хитном поступку. Опозиција каже да треба што пре да се донесу. То понекад прелази границе здравог разума. Имамо и законе битне за функционисање државе, посебно оне који се тичу епидемије, помоћи привреди и грађанима, веома је важно усвојити их пре распуштања скупштине. Највероватније ћемо већ наредне недеље имати на дневном реду неколико финансијских закона.
Како се СПС спрема за изборе?


Ми смо спремни. Учествовали смо у свим изборним циклусима, не знам колико смо изборних циклуса до сада прошли, ово није ништа ново за нас. Битно је да се што пре реше одређена питања о нашем наступу, да завршимо разговоре које смо имали с Александром Вучићем и СНС-ом, јер смо у суштини договорили заједнички приступ изборима који се састоји у неколико тачака. Прво, сагласили смо се, то се често заборавља, у позитивној оцени свега што смо у ових скоро 10 година урадили заједно и одлучили да наставимо сарадњу после избора, без обзира на то како на њих излазимо. Друго, с обзиром на заједничке циљеве и на груписање опозиције, важно је да имамо одговор што се тиче председничког кандидата, а на став је да што, иако се он још није изјашњавао, буде Александар Вучић, кога смо и пре пет година подржали. Ако би неко други
био кандидат, а не Вучић, наметала би се потреба да ми имамо свог кандидата. Треће питање је наступ на парламентарним и локалним изборима, то је остало за после празника. Анализираћемо шта је најбољи начин, није реч о политици, већ о аналитици, шта је најбоље за наше и за бираче СНС-а. Моје мишљење је, кад имамо заједничког председничког кандидата, да би било-лакше и ефикасније имати једну листу на парламентарним и локалним изборима…
Кад ћете проценити, избори су сутра…

Па, нису баш сутра. Морате да гледате шта друга страна ради, ко су њихови кандидати. Има времена. Договорили смо се да средином јануара, после празника, имамо и то питање решено. Ако се избори расписују на пример 15. фебруара, нећемо тек тада да кренемо с избором кандидата, прикупљањем документације, потписа, то ћемо завршити за дан, а да бисмо до тога дошли, морамо унапред знати за шта се спремамо. Подржавамо Вучића за председника, али ако идемо с одвојеним листама, морамо више наглашавати на идентитет, идеологију, да имамо своје кадровске предлоге за премијера, градоначелника, да бисмо имали задовољавајући резултат…
Зар заједничка парламентарна листа не угрожава идентитет СПС-а, па и сам његов опстанак?

Ниједној странци на свету која је у коалицији с већом, у овом случају и неколико пута већом по броју посланика, није лако да сачува идентитет и изборни капацитет. Али, немам бојазан зато што СПС има специфичан идентитет, пре свега идеолошки. Ми имамо идеологију, за разлику од многих странака које је немају, већ су засноване на персоналним решењима. Ово је нешто што траје сто година, а трајаће и кад ја не будем више на челу странке. Идентитет треба да чувамо јавним наступима, залагањем за питања која припадају том погледу на свет, али важан је и рад на терену, борба за бираче. Зато кажем да смо ми у деликатној ситуацији, како да дамо допринос победи Вучића на председничким изборима, а да то не иде на уштрб изборног резултата СПС-а и нашег коалиционог партнера ЈС, уколико идемо на одвојеним листама. Исто тако, Вучићу је битно, ако смо га већ подржали, да то већи број наших људи гласа за њега. Главно је да ми у наредном периоду, што понекад неки локални функционери СПС-а и СНС-а не разумеју, емитујемо заједништво наших странака, а да персоналне сукобе на локалу оставимо по страни…
То је разлог што СПС неће имати свог председницког кандидата?


Ако имамо покушај свих да сруше Вучића и пробају да се обједине на том плану, зашто би владајућа коалиција ишла с више кандидата, кад је очигледно да ћемо један другом узимати гласове, односно смањивати му резултат у првом изборном кругу. Моје кандидовање било би, да тако кажем, само на штету Вучићевог изборног резултата, а не би користило СПС-у. Напротив, тиме бисмо се сврстали у ред оних који се кандидују против Вучића. То не би било кандидовање за председника, него против Вучића јер, у овој констелацији снага, сигурно ја не бих био изабран за председника. Ако СНС буде имао своју листу, наш циљ је наставак сарадње, али и да СПС са својим партнерима оствари много бољи резултат.


Ред, рад и дисциплина


Ове године је три деценије од када сте први пут постали посланик, како изгледа поглед на парламент с места првог међу једнакима и с места обичног посланика?


Као посланику интерес вам је да простор за изношење става и за полемику буде што већи, а као председнику парламента интерес вам је да буду ред, рад и дисциплина, односно да све има почетак и крај. Велика је разлика. Мени често дође да се јавим за реч, али за председника постоји процедура, морате да препустите неком председавање да одете у посланичку клупу, онда и ви постајете део полемике, а – или сте посланик, или председник парламента. Не може другачије.

Да ли је тешко наћи баланс?
Веома је тешко, нарочито мени који сам 30 година навикао да дискутујем.

Извор: Политика