Најновије

Млади су најтеже поднели терет пандемије Посланичка група

СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ, народна посланица Посланичке групе Социјалистичка партија Србије говорила је као овлашћена представница о Предлогу закона о привременом регистру држављана Републике Србије од 16 до 29 година, којим се уређује начин уплате новчане помоћи за ублажавање последица пандемије болести Ковид 19 изазване вирусом САРС – КоВ-2, на Петнаестом ванредном заседању НС РС у Дванаестом сазиву.

У протекле две године јако најм је фалило оно на шта смо навикли, а то је да се срдачно загрлимо када се сретнемо. Морали смо да мењамо начин понашања, били смо принуђени да се у доброј мери асоцијално понашамо, што је атипично за становнике Србије. Рекла бих да је младима овај моменат најтеже пао.

                Поштоване колеге, уважени министре, грађани Србије, на дневном реду је Предлог закона о привременом регистру држављана Републике Србије од 16 до 29 година, којим се уређује начин уплате новчане помоћи за ублажавање последица пандемије болести Ковид 19 изазване вирусом САРС – КоВ-2.

                Ко зна који пут по реду, чини ми се да сте говорили трећи пут, мислим да имамо један пакет мера, додуше, први пут за грађане од 16 до 29 година. Негде ми је највећа фасцинација управо то. Зато ћу се најпре обратити тој категорији младих људи, младих људи од 16 година које, осим што желимо као држава, као Влада, као Скупштина да подржимо на један специфичан начин, желимо и да им покажемо да верујемо у њихову зрелост и у њихову процену како ће, пре свега, потрошити тих својих 100 евра које ће добити као помоћ.

                Зашто ово кажем? Ако се не варам, имали сте неку анкету у којој су Вам одговарали како ће потрошити својих 100 евра. Тамо је било врло симпатичних одговора, чак и нека најава да ће неко испросити своју девојку захваљујући тих 100 евра. То су све лепи моменти који говоре у прилог онога што је држава Србија радила у протеклих годину дана, Скупштина Србије у овом мандату, Влада Републике Србије којој смо указали поверење, а то је да смо веровали у младе људе и заиста желели да им пружимо подршку.

                Ово је прва седница у овој години са једном јако лепом и једном јако важном темом, ја бих рекла, али ћу подсетити и да смо у прошлој години завршили заседање са једним такође јако важним законом који се пре свега тицао младих људи, а то је Закон о подршци породици са децом, који доноси нове мере подршке, који је својеврсни вид подршке за све оне младе људе који тек треба да се определе да буду родитељи, без разлике да ли имају статус студената или са нагласком на то да као студенти имају додатне предности.               

                Дакле, ништа није ново када је у питању политика Владе Републике Србије и уопште ове владајуће већине и овог скупштинског сазива, да се на овај одговоран начин пре свега односимо према оној младој генерације од које зависи будућност целе Србије.

                Знам да ће бити критичара и на тему овога и претпостављам, иако нисам испратила у ком смеру то иде, да и сада има оних који брину, који објашњавају да је ово политички потез, да ово има задњу намеру или шта год. Сигурна сам да је ово само мотивисано чињеницом да смо пре свега сви зрели и одговорни људи у овој сали и, чини ми се, седи највећи број управо оних посланика средњих година, које је 35 плус. Ево, мој колега Бане маше главом – за нас нема ништа. Нема и то јесте поента, да треба да будемо одговорни према нашој деци, јер добар проценат нас већ има децу која ће моћи да аплицирају за ових сто евра. То је у ствари и била, чини ми се, тежња, или сам убеђена да јесте, исправићете ме ако грешим, а то је да се покаже тај један родитељски однос државе према својој младој генерацији која заиста треба да трасира неке нове путеве.

                Шта је још једна важна порука коју никако ови млади људи не смеју да забораве? То је да никада не смеју пристати на мање одговоран однос државе према њима. Без разлике како ће се мењати владе, како ће се завршавати неки избори, нека ово буде репер. Нека вам овај период, пре свега пандемије Ковидом 19, који није мали, траје две године, скоро да смо заборавили како смо живели пре свих ових мера и рестрикција које су нам наметнуте, нека вам ово буде модел да схватите да никада не смете да пристанете на мање, да не смете да пристанете на однос да сте било коме само статистички податак. То је најстрашније заправо од свега што су неке генерације, којима можда и сама припадам, у једном тренутку живеле. Живели смо чињеницу да смо статистички податак, да смо били злоупотребљени зарад личних интереса било кога, да се у недостатку комплетних информација манипулисало.

                Не мислим да као генерације нисмо били способни да препознамо вид манипулације, али мислим да нам је у једном тренутку, обећавајући нам ко зна какву благодат оног трена када се најпре одрекнемо себе самих, што смо, морам признати, у једном тренутку изабрали да урадимо, међутим, та благодет је изостала. То је оно због чега је ова владајућа већина, ја бих рекла, одлучила да овим младим људима заиста трасира један пут самосвести о томе колико су важни, колико су значајни и колико о њима бринемо у овим моментима који су, претпостављам, њима најтеже пали, пре свега због чињенице да смо били принуђени да се у доброј мери асоцијално понашамо, што је атипично за становнике Србије, јер ми смо срдачан народ који воли да се дружи и да се окупља.

                Стално сам говорила о томе да нам је највероватније у протекле две године јако фалило оно на шта смо навикли, а то је да се срдачно загрлимо када се сретнемо. Морали смо да мењамо начин понашања. То на западу вероватно није тако тешко било, али код нас у Србији јесте и те како.

                Говорили сте о томе колика је вредност овакве помоћи и ја нећу понављати цифре о којима сте говорили. Говориле су колеге о томе колико је то важно, колико ће млади људи препознати овај одговоран однос државе, пре свега према тешким временима. Чини ми се да смо данас опет у неком таласу који уопште није наиван, да број заражених све више расте. У том смислу, подршка и за колеге који су тренутно позитивни на корона вирус. Заиста вам желим свима брз опоравак, да се што пре вратимо на радне задатке у пуном капацитету.

                Важно је рећи да ти млади људи, јутрос сам, чини ми се, слушала неки извештај о томе какве су бројке и чини ми се да је категорија која је најугроженија и која је најбројнија када је у питању број заражених у овом тренутку управо та, од 18 година до 49. Значи да је потпуно оправдан потез који сте повукли, министре, и као министар и као Влада Републике Србије и на крају свих крајева као држава. То апсолутно не оставља простор да ми као посланици у било ком смислу тумачимо ово, осим као једну позитивну меру.

                И у овој сали седи не мали број људи који припада овој генерацији која је третирана оваквим законом и мени је драго због тога. С тим да очекујем да ћемо у наставку дискусије чути како то из њиховог угла звучи, како су доживели једну овакву помоћ. Зато што мислим да је важно да својој генерацији управо објасне због чега су седели у парламенту Србије. Претпостављам да јесмо сви ми који смо у неким зрелијим годинама довољно одговорни, али да је присуство свих вас била озбиљна инспирација, јер у протеклих годину дана, колико год сте ви сви били критиковани на овај или онај начин, показали сте колико један млад човек може да допринесе ако је храбар и одлучан, да ће се посветити пре свега унапређењу живота своје генерације. Ја вам на томе, упркос свим критикама, заиста од срца честитам. 

                Дакле, пакет мера који је пред нама, ја се надам да више нећемо имати разлога да због пандемије Ковида 19 доносимо било какав нови закон, било какав нови пакет, али је моја нада једно, а реалност нешто друго. Сигурна сам да ћемо као држава препознати уколико дођемо до ситуације да још једном морамо помоћи, свеједно је да ли грађанима или привреди. Навикли смо на то негде када добијемо овакав предлог закона, ја мислим да се то више и не тумачи, па је о томе и тешко говорити.  

                Прецизно смо објаснили ко тачно има право, али мислим да је изостала она дефиниција, тако да, министре, у наставку седнице када будете проценили да треба, можда још једном рећи ко су заправо ти млади људи који треба да добију помоћ, на који начин, пре свега говорим о категорији младих људи који имају 16 година, који су тек добили или треба да добију личне карте, ту се, чини ми се, јавило највише дилема, или сам ја бар највише питања имала на ту тему. Тако да још једном, ако Вам није тешко, ипак је то Ваш пакет, да не објашњавамо ми.

                Свакако ћемо подржати Предлог закона, са задовољством, и још једном наглашавам управо то, а то је да, драги моји млади људи државе Србије, немојте никада пристати на мање, не на мање од 100 евра, него на мање од поштовања вас као најважније категорије друштва и државе Републике Србије. Хвала вам.

Извор: Парламент

Категорије: Посланичка група