Најновије

На младима свет остаје Посланичка група

ДУЊА СИМОНОВИЋ БРАТИЋ, народна посланица Социјалистичке партије Србије  говорила је на Петнаестом ванредном заседањ Народне скупштине Републике Србије у 2022.години.

 У нашем друштву млади су препознати као једна од најугроженијих категорија. Одговорност државе је да створи једнаке шансе за сваког младог човека и обезбеди елементарне  услове за живот.

              Поштована председавајућа, поштовани министре, данас је на дневном реду Предлог закона о привременом регистру држављана Републике Србије од 16 до 29 година, којима се уплаћује новчана помоћ за ублажавање последица пандемије болести Ковид 19 изазване вирусом САРС-КОВ2.

                На самом почетку свог излагања, желим да укажем на веома забрињавајућу чињеницу и нашу дугогодишњу реалност, а то је да је Србија једна од земаља са најстаријом популацијом у Европи и са једном од највиших стопа емиграције младих. 

                Према подацима Републичког завода за статистику, у Републици Србији у периоду јануар-новембар 2021. године број новорођених износио је 56.648, а број умрлих 123.492, што је чак за скоро 26.000 више у односу на целу 2020. годину.

                Овом тренду депопулације посебно је допринела и пандемија са којом се већ две године суочавамо, а која је поред својих здравствених ризика утицала и на повећање ризика од различитих облика насиља у породици и међу младима, па смо у последње време, нажалост, често могли да чујемо о вршњачком насиљу, било је различитих облика злостављања у породици и насиља која су окончана најгорим могућим исходом.

                Свему овоме треба стати на пут и успоставити адекватне механизме борбе. На нама народним посланицима је да усвајањем добрих законских решења пружимо основу за даље кораке. Јасно је да ова Влада и сви ми у овој сали радимо све како би нашим грађанима омогућили што боље услове за живот, квалитетан животни стандард, а нашу економију и привреду да одржимо и учинимо јаком и стабилном.

                У складу са тим било је више позитивних мера помоћи привреди и грађанима од избијања пандемије, до ове мере о којој данас говоримо. Не би било лоше да подсетимо наше грађане на први пакет мера помоћи привреди и грађанима који је усвојен у време ванредног стања у вредности од 5,1 милијарде вера, што је било 11% БДП Србије. Поред бројних мера подршке привреди, део овог пакета односио се на директну помоћ сваком пунолетном грађанину Србије у износу од 100 евра.

                Други пакет мера усвојен такође 2020. године надовезује се на претходни и имао је за циљ да сачува радна места. Вредан је 66 милијарди динара и подразумева исплату 60% минималне зараде у августу и септембру, као и ослобађање од пореза и доприноса на зараде за један месец. Овим пакетима за помоћ привреди и грађанима укупно је издвојено 5,8 милијарди евра, што чини 12,5% БДП.

                Трећи пакет економских мера помоћи грађанима и привреди вредан 249 милијарди динара усвојен је у фебруару 2021. године. Односи се на директну помоћ најугроженијим и оним секторима који су највише погођени услед пандемије, предузетницима, микро, малим, средњим али и великим предузећима, подршку угоститељском сектору, хотелима, туристичким агенцијама, сектору превозника путника и друмског саобраћаја, као и једнократну новчану помоћ грађанима и продужење гарантне шеме у сврху одржавања ликвидности приватног сектора.

                Крајем децембра 2021. године усвојили смо измене и допуне Закона о финансијској подршци породици с децом. Од 1. јануара 2022. године, родитељи ће за свако прворођено дете од државе добијати по 300 хиљада динара, а све породице које добију друго или треће дете примиће од државе једнократну помоћ од 100 хиљада динара.

                Ово је свакако један од приоритета државне политике, с обзиром на лошу демографску слику. С обзиром на то да је у Србији прошле године у привих 10 месецу умрло 25% више људи у односу на исти период претходне године, надамо се да ће ове мере бар донекле утицати на пораст наталитета и оснажити породицу.

                Заједнички задатак државе и локалних самоуправа јесте да се мере овакве политике ускладе са специфичностима локалне средине и да се у локалној заједници створе такви услови да млади пожеле да остану у својим местима.

                Млади су препознати као једна од најугроженијих категорија у нашем друштву, посебно у погледу првог запослења након школовања и позиције на тржишту рада. Према Закону о младима, млади у Србији представљају категорију лица од навршених 15 до навршени 30 година. Омладина је препозната у великом броју међународних докумената, закона, бројним стратегијама из различитих области и ресора.

                На основу података Републичког завода за статистику из 2019. године, ова категорија чинила је шестину укупног броја становника. И ако већина живи у градовима, није мали број оних који живе у руралним срединама и приградским насељима, око 39%, што говори у прилог тези коју сам претходно изнела, а односи се на то да младима треба да се омогући да остану, да живе, раде и стварају своје породице у срединама из којих долазе.

                На нама је одговорност да радимо на обезбеђивању елементарних улова за живот сваког младог човека и стварању једнаких шанси да свако од њих развија свој таленат и гради сопствени успех.

                У складу са тим посланичка група СПС гласаће за усвајање овог предлога закона.

                На крају овог обраћања, хтела бих да искористим прилику да честитам свим грађанима Републике Српске тридесетогодишњицу њихове државности, да им пожелим срећу и здравље у Новој години, као и снаге да истрају под притисцима који се све јаче осећају.

                Велика је ствар и снажна је порука што су премијерка Републике Србије, Ана Брнабић, и председник Народне скупштине Републике Србије, Ивица Дачић, заједно са појединим министрима из Владе Републике Србије, присуствовали овом јубилеју и тако и на симболичан начин показали да стоје заједно на бранику свих наших сународника, без обзира за које стране они били.

                Нажалост, ми смо сведоци увођења санкција 1992. године. Тада су чланови економског савета Владе Србије, на челу са академиком Иваном Максимовићем, разматрали увођење санкција и разматрали мере које треба предузети. Оно што је важно и што се из стенографских белешки види јесте да су очекивали да санкције трају три месеца или највише шест. Знамо да су те прве санкције трајале нешто више од три године.

                После оволико година искуства, важно је нагласити да овакве мере никада нису нити су само уперене против појединаца. Зато је важно на сваком месту исказати јединство и одлучно бити и у добру и у злу, јер само јединствени можемо пребродити изазове који се сада и јасније надзиру.

                Пуна подршка заједништву. Живела Република Србија! Живела Република Српска!

Извор :Парламент

Категорије: Посланичка група