Најновије

Интервју Ивице Дачића за Недељник: Није Вучић са нама зато што смо симпатични и шармантни Вести


О референдуму и Уставу, о демократији у Србији и Скупштини, о закону 0 експропријацији и екологији, о сарадњи са Вучићем и СНС-ом, о опозицији и изборима, о економији и Косову, о корупцији и организованом криминалу…

У дану када смо разговарали са председником парламента и председником Социјалистичке партије Србије (СПС) Ивицом Дачићем, у Београду је пао велики снег, али верујемо да се то није десило зато што је један представник владајуће већине после пар месеци пристао да говори за Недељник. Повод је предстојећи референдум, чији је Дачић један од највећих промотера, али је ово била и прилика да са председником парламента разговарамо и о уставним овлашћењима председника Србије Александра Вучића, предстојећим изборима, енергетској кризи, Косову и Метохији, црним листама САД, односима са том земљом…

Очекује нас референдум за промену Устава. Многи мисле да се под плаштом европских интеграција додатно ограничава независност правосуђа? Које су најважније промене Устава?

Промена је само једна, и тиче се избора судија и тужилаца. То је важна промена, али је једна, јер ништа друго осим тога се не мења. Било је разних покушаја да се унесе конфузија, да се Устав мења због Косова, због вакцинације, копања литијума, свашта су измишљали. Али већ видим да је народу јасно о чему је промена Устава и да се све само тиче избора судија и тужилаца. Ово ново решење јесте важан напредак за нашу демократију, јер се умањује утицај парламента и Владе на избор судија, а то је била велика замерка на наш Устав још откако је донет 2006. Избор судија и тужилаца од сада ће контролисати њихове колеге и тај процес ће бити у њиховим рукама, грађани добијају правосуђе којем не може да се пришије политички утицај и то је важан напредак. Слушам неке критике појединих судија, звезда, који се противе референдуму, па се питам ако неће већу независност од политике, шта они у ствари хоће? Питали смо кроз јавну расправу све којих се ово тиче, и у Србији и у Европи, какво решење да донесемо и добили смо ово што сад имамо на референдуму, дакле све могуће провере смо спровели и све одговоре смо добили. Да не говорим о томе да ће ЕУ сада да нам скине с врата један од највећих терета који носимо већ 15 година, а то су примедбе на правосуђе.


Кад смо код Устава, шта мислите о оним одредбама које се тичу ограничавања двојних функција председника и изражавања јединства свих грађана Србије?

Ја сам гласао за тај Устав и моја партија га је подржала 2006, и данас мислим да су те одредбе добре, демократске и да треба да остану. Борис Тадић их се није придржавао, на пример, пуних шест година, али то му не смета да данас буде против ових промена Устава за које свако озбиљан и овде и у Европи каже да су напредак у функционисању правне државе. Ако сте циљали на Вучића, код њега не видим проблем у поштовању одредби о председничкој функцији. За разлику од Тадића који је отворено говорио да не намерава да се одрекне функције председника своје странке, Вучић је од првог дана како је постао шеф државе најавио повлачење са страначке функције. И то ће да уради већ ове године, тако је најавио. То су два потпуно различита случаја, где су два председника државе показала потпуно различит однос и према Уставу и према председничкој дужности.

А зашто сви заборављају, па ево сад и ви, Томислава Николића који је успоставио добар принцип?

Није Николић успоставио тај принцип него га је Устав успоставио. И још једном кажем да је то добар принцип.
И кад кажете да ће председник Вучић ове године да се повуче, како знате? Већ неколико пута је најавио то повлачење, па никад се то није десило? Зашто бисмо му сад веровали? Ви не морате, ја му верујем. Уосталом, то како неки председник обавља своју функцију и да ли му људи верују, лако се проверава на изборима, а Вучић је убедљиви победник.

Једном сте изразили олакшање када сте напустили челно место Министарства унутрашњих послова. С ким је лакше радити: са полицајцима или са напредњачким посланицима?

Тешко је поредити парламент са било којом другом институцијом. Парламент је изнад свих, осим председника који је такође директно изабран. На парламенту је огромна одговорност, ту се стиче сва политика коју води једна влада и, са друге стране, мора да се ослушкује и да се води рачуна о томе шта кажу грађани, стручњаци, на одређене теме. Ја то знам можда боље од свих осталих на политичкој сцени, зато што сам тачно 30 година, на сваким изборима биран за народног посланика. Било које министарство, па и МУП, бави се извршавањем закона, то је такође одговоран посао, много је више управљања него креирања одлука. Притом, МУП, као и Министарство спољних послова, огромни су државни системи, комплексни, имају неку своју унутрашњу логику и правила. У сваком случају, поставио сам се тако да сваки тај систем покаже највишу ефикасност и да се процедуре поштују до краја. Процедуре су у ствари закони, а они су темељ демократије.

Јесте ли ви председник демократског парламента? Како бисте описали стање парламентаме демократије у Србији?

Ово јесте демократски парламент и ја сам његов демократски председник, зато што је проистекао из демократских избора на којима су грађани могли слободно да одлучују за широку лепезу политичких опција. Овде се заборавља, а нарочито у Европи, на изборима 2020, биле су само две листе владајућих партија, а чак 14 опозиционих, плус мањинске Усте. Све опције су биле заступљене, од крајњих десничара и националиста, до зелених, грађанских партија и суверениста, били су и покрети који су правили демонстрације пре избора. Притом, смањен је праг за улазак у Скупштину са пет на три одсто, баш зато да би у Скупштину ушао што већи број странака и коалиција, нарочито оних малих. Дакле, нема шта није учињено да Скупштина буде максимално плуралистичка. Како ја могу да будем крив што неко није могао да освоји три посто на изборима? Ако не можете то да пређете, па онда вам стварно и није место у парламенту, јер кога ви представљате? А што се тиче партија које су тада бојкотовале изборе, ја сам сигуран да ни оне не би много боље прошле и да је бојкот био само велики изговор за њихов нерад и за то што су знали да не могу да очекују добар резултат. Сада ће учествовати.

А кад кажете да нема места у парламенту за те који не могу да освоје три одсто, да ли им је место у влади коју подржавате? И откуд онда да подржавате Гордану Чомић?

Мешате бабе и жабе. Једно је избор у парламент, а друга ствар је избор Владе. По овоме што кажете, онда никад не би било места у Влади неком академику, или стручњаку за неку област, ако није партијски опредељен. С друге стране, за рад владе одговара премијер и када он каже – ово је мој тим, онда ви тај тим подржавате или не подржавате. Гордана Чомић је део тог тима, ја и моја партија сматрамо да је то добар тим и зато смо гласали за њега.

И ако је тако идеално, ово је демократски парламент, избори су били демократски и постоји легитимитет, као што тврдите, зашто се онда иде на ванредне парламентаме изборе?

Ја сам увек био присталица редовних избора и редовних четворогодишњих мандата и парламента и владе. Али никад не бежим од тога да проверавамо нашу подршку и чешће. Ми смо увек спремни за изборе, у сваком тренутку. Било је примедби на то да је у парламенту изразита доминација једне политике и то је тачно. Зашто је то тако, објаснио сам да за то не постоји никаква кривица нас, као већине. Али, у реду, ако има примедби, а највише их долази од ЕУ, онда ћемо да направимо још једну изборну проверу, а ја сам уверен да ће однос снага бити сличан. Понављам, наш парламент има пун легитимитет, то нико не може да оспори.

Јесте ли задовољни учинком на челу парламента?

Јесам задовољан, али то је мање важно, видећемо у априлу како су грађани задовољни, то је најважније. Мислим да ће и они да кажу да је Скупштина радила добро. И више него добро. Нисмо имали много времена и нисмо радили у редовним условима, највише због короне, која нам је правила многа ограничења. Али били смо важан део целог државног система за борбу против пандемије и када је реч о здравству и о економији и подршци грађанима. Оба буџета донели смо на време и кроз озбиљну расправу, било је важних законских пакета, од енергетике до заштите животне средине. Уз све то, имали смо и међустраначки дијалог о изборним условима, који се одвијао у Скупштини, и тај посао који излази из нашег редовног рада, обавили смо одлично.
И на крају, промене Устава где је опет Народна скупштина била у центру приче. Смешно ми је кад чујем да није било јавне расправе, а само у прошлој години било их је најмање 11, плус два обраћања Венецијанској комисији и њени одговори. Сви битни су учествовали у тим јавним расправама, професори универзитета, угледни правници, адвокати, суђије, тужиоци, невладин сектор, међународне организације. Сви су рекли шта су хтели и ми смо их пажљиво слушали и клесали ова решења која су коначно пред грађанима. Ниједан рок нисмо пробили, ниједну демократску процедуру нисмо заобишли.

Путовали сте много као министар спољних послова и верујем да пратите политичку сцену свуда у свету. Где сте видели стање демократије као данас у Србији?

Је л’ мислите да би са мном било ко разговарао и примио ме у посету да сам шеф дипломатије неке недемократске земље? Не би ни долазили код нас. Србија је демократска држава, и то нам признају све демократске државе. То што неки овде не признају нема везе са стањем демократије, има везе само с тим што они нису на власти у овој земљи. За њих ни у ЕУ нема демократије него их оптужују да су издали демократију.

Какав је ваш став о усвојеним, па одбаченим законима о референдуму и о експропријацији земљишта?

Ништа спорно, то је била права демократска одлука, где је најпре председник државе, радећи свој посао по Уставу, приметио мањкавости у законима, један је потписао, онај о референдуму, али је сугерисао Влади да предложи његову измену, а други вратио парламенту, онај о експропријацији. Вучић је то и раније радио у неким ситуацијама, као код закона о водама, и то је само добра потврда да демократија добро функционише. Ја сам само имао критику на то што је Влада, као предлагач, пустила у скупштинску процедуру нека решења која није добро припремила и није узела у обзир неке важне интересе грађана, као што је на пример био врло кратак рок за одлучивање о експропријацији.


Да ли се осећате одговорним што су та два спорна закона првобитно прошла парламент? Зашто ви и посланици СНС-а нисте приметили да има мањкавости које је приметио председник Вучић тек после масовних протеста, како кажете? Јесу ли посланици гласали за те законе у складу са сопственим уверењем и мишљењем или су слушали наредбе са врха?


Скупштина је прошле године донела 191 закон и ви ме питате за један закон да ли осећамо одговорност што смо га усвојили. Па одговорни смо за све њих. То што председник није потписао један или ђва од њих значи само да је он имао неке примедбе и да је поступио по Уставу када је одлучио да их не потпише. То је брава са три кључа – Влада, Скупштина и предсеђник, и свако има своју одговорност за то да на крају буде донет добар закон. И у овом случају свако је радио свој посао на најбољи начин.

Ово је изборна година. Још нема договора напредњака и социјалиста о заједничкој изборној листи за парламент, а с драге стране, социјалисти су одлучили да подрже кандидата напредњака. У чему је проблем?

Стално ме новинари питају у чему је проблем, а ја не знам где виде те проблеме. Вучић и ја разговарали смо у СПС-у у септембм, заједно са нашим најужим руководствима, па онда у октобм код њих у СНС-у. У међувремену Вучић и ја смо у дневној комуникацији, наша партијска руководства такође, причамо о изборима, анализирамо ствари. Ни један једини проблем не постоји, напротив, озбиљни смо, конструктивни, на време смо почели разговоре, а наставићемо одмах иза празника. Ми смо једини на политичкој сцени где нема турбуленција и дезорганизације пред изборе. Код свих осталих видим да је хаотично, да се сударају сујете и да су проблеми на све стране. СНС и СПС су већ дуго партнери, и ми и они хоћемо да се то настави и тражимо само најбољи технички начин како да за ту нашу заједничку политику добијемо највећу подршку. Подржаћемо Вучића као заједничког кандидата, а још ћемо да разговарамо да ли ћемо да наступимо са различитим листама или заједно.


Делује ми из овог вашег одговора као да бисте пристали да идете на одвојене листе за парламентаме изборе. Да ли ме тај утисак вара?

Ја ћу да пристанем на онај модел за који ме буду убедили да ће на крају да донесе најбољи резултат, и за моју партију, а још више за политику коју спроводимо заједно са Вучићем и његовом странком.

Уколико се одлучите да идете самостално на парламентаме изборе, какву платформу бисте понудили грађанима? Зашто би грађани гласали за СПС, ако нуди исту политику као СНС?

Па зашто су прошле године гласали за нас, па су гласали и 2014. и 2016, а и тада смо били у савезу са СНС-ом? Зато што постоје велике разлике између СПС-а и СНС-а, и зато што ми имамо своје бирачко тело, а они своје. И то су убедљиво две највеће групације бирача у Србији већ годинама. Наше платформе се подударају у неким најважнијим националним и државним питањима и то је разлог због чега сарађујемо. Ми идемо логиком – хајде да заједно радимо на стварима које су важне и о којима имамо исте ставове, а не да потенцирамо наше разлике, да се око њих сукобљавамо и да пропустимо шансу да урадимо нешто корисно за земљу.

Утисак је јавности и да нема превише јединства међу социјалистима управо због сарадње са напредњадма. Да ли је СПС више добио него изгубио сарадњом са СНС-ом?

Највећи добитник од овог савеза је Србија, зато што има стабилну владу и већину, а без тога тешко да може да буде било каквог напретка. То је био циљ мог првог договора са Вучићем и тај договор је још на снази. Народ је то препознао као начин да и њему буде боље из године у годину, тако да је ту ствар потпуно чиста. СПС је добио овом сарадњом зато што има прилику да свој програм и неке наше важне идеје спроведе у пракси, и кроз Владу и Скупштину, и кроз локалне органе власти. ИСНС има корист, да нема, одавно не би били са нама.

Коју корист СНС има од сарадње са СПС-ом?

А да то питате Вучића кад будете разговарали са њим, ако стварно мислите да немају никакву корист, него су са нама зато што смо симпатични и шармантни. Имајте само у виду да ли је исто да неке важне одлуке доносите сами или је добро да за њих имате подршку различитих политичких опција. А ми смо донели много важних одлука, са легитимитетом који тешко може да се достигне.


Многи мисле да су социјалисти сарад њом са напредњацима изгубили онај коалициони потенцијал да могу са свима. Да ли је то тачно?


Ми никад нисмо могли са свима, јер нисмо хтели да будемо са свима. Били смо само са онима са којима смо хтели да будемо. Нико нас никад није утерао у неки савез против наше воље. Раније смо, можда, направили неки лош избор, али смо учили, мењали се и више не правимо грешке.

Актуелна тема у српском друштву су енергетика и заштита животне средине, а управо су министри из редова СПС-а били задужени за ове област. Да ли је садашње стање у овим областима последица и њиховог рада? Ако није, ко је крив за ово што се дешава?

Ако мислите да је екологија актуелна зато што су правили демонстрације на ту тему, онда је неозбиљно да причамо на тај начин. Било би озбиљно да причамо о екологији кроз чињеницу да је ЕУ отворила преговарачки кластер са Србијом који се зове „зелена агенда и одржива повезаност“, ту су и екологија и енергетика и транспорт. Али то не интересује ове који протестују, зато што о томе не знају и зато што их екологија уопште и не занима, њих само занима како да намакну неки проценат на изборима у априлу, па лове теме које им падну под руку. Ја сам био недавно у Глазгову, на светском самиту о климатским променама, и тамо је било демонстрација, а 90% тих демонстраната није имало појма о чему се ради на самиту, нити их је то интересовало. Јесте, екологија је постала тема број један, и то у целом свету, али то није ствар за улицу, него за ожбиљне државне одлуке и одлуке на светском нивоу, и ми у свему томе учествујемо.

Какав је ваш став о изградњи нуклеарних електрана? Може ли то да реши енергетску кризу и да допринесе заштити животне средине? Има ли Србија кадрове да изгради нуклеарку?

Оно што знам је да имамо закон који забрањује градњу нуклеарних електрана, и то још из 1989. А да ли је добро да га и даље имамо или ту треба нешто да се мења, то је ствар за озбиљну расправу, пре свега стручну. Разхчита су искуства из света, ево Немачка укида своје нуклеарне електране, али Француска не одустаје од њих. Мислим да не треба да унапред одбацујемо ниједну опцију, зато што су се ствари много промениле од 1989. и треба да имамо у виду да потребе за енергијом стално расту, а да се у исто време тражи што више чисте еилергије. Ми се озбиљно бавимо тим стварима, али не можемо да доносимо црно-бела решења, можда је то могло 1989. Не кажем да треба да правимо нуклеарку, него кажем да морамо да мислимо пре свега на наше стабилно снабдевање, на екологију, али и на то да Србија троши све више енергије зато што стално расте њена привреда.


Навршава се 10 година откако власт деле напредњаци и социјалисти, а Србија је постала другачија земља, власт тврди набоље, а опозиција нагоре. Како бисте ви описали овај период? У чему се разликује од оног периода пре доласка напредњака на власт?

Огромна је разлика у односу на тај период, пре свега у економији. Зауставили смо велико задуживање, оборих смо незапосленост, стално повећавамо плате и пензије. Годинама је Србија шампион по страним директним инвестицијама, а то су све нова радна места и велике компаније које долазе у Србију да остану и ту плаћају порез и доводе друге инвеститоре, зато што је њихово искуство са нама одлично. Огромна је разлика и у инфраструктури, много је нових путева, у том погледу Србија данас и пре десет година не хче једна на другу. Што се тиче похтике, стекли смо велико поштовање на међународној сцени и без тога не бисмо могх да утичемо на главно питање, а то је Косово и Метохија. Нико више и не размишља да нас стави у страну кад се о томе разговара, а раније није било тако. Око регионалних односа имамо иницијативу „Отворени Балкан“ која је нешто најбоље што се појавило на Балкану у последњих 30 година. Сви су већ подржах тај пројекат и очекујем да ће и преостах на Западном Балкану да се прикључе, јер немају ниједан разлог да остану ван њега. То је вехка иницијатива која ће да промени слику нашег региона.

Овде морам неколико потпитања да поставим. Кад кажете да је огромна разлика у економији, циници би рекли да је огромна разлика и у корупцији?

А да ти циници, ако постоје, мало погледају имена страних компанија које су дошле у Србију у последњих десет година. Па да пробају да одговоре да ли би такве врхунске компаније уопште дошле негде где је корупција у порасту, их би можда бирале супротно, да улажу онде где имају правну сигурност за свој капитал. Знате, ја не верујем много у то мерење корупције, то није егзактна ствар, то је мерење осећаја људи да ли постоји корупција или не постоји. Више верујем у то што је један амерички НЦР или јапански „Тојо“ одлучио да уложи стотине милиона долара у Србију зато што је израчунао да ће од тога да направи профит, Између осталог и зато што има правну сигурност


Кад је реч о организованом криминалу, имали смо прошле зиме хапшење организоване криминалне групе коју је предводио Вељко Беливук. Ко је одговоран што је таква група настала у ових 10 година?


То ће они да испричају на суду, а тамо ће да их доведу из затвора у који их је ставила ова влада. Оно што знам је да је ова влада заслужна што те убице више нису на улици и на стадиону, него су тамо где им је место.

Кад кажете да је разлика и у инфраструктури, који је то ауто-пут завршен а да није пројектован за време претходних власти, односно кад је био министар из СПС-а Милутин Мркоњић?

Није фер да га помињете у овом контексту. Јер врло добро знате да је до свог последњег дана био пресрећан због тога што на све стране по Србији ничу нови километри путева и мостова. Никада ниједан пројекат није везивао за себе, неку своју заслугу и своју амбицију, њему је било битно једино да се посао заврши и да народ може да се вози добрим путевима. Е па онда замислите како се осећао раније када се није правио ниједан метар пута, а како пред крај свог живота кад се ради на хиљаду километара путева.

Послове у инфраструктури у немалом броју добијају и фирме под контролом Звонка Веселиновића и Милана Радоичића који су својевремено били хапшени у време кад сте ви били на челу МУП-а. Сада су они на црној листи америчке администрације. Како ви гледате на то?

Само ми у свему овоме кажите какве везе има држава Србија са целом том причом, јер ме питате као представника државе, и данас и као некадашњег министра унутрашњих’послова. Ова држава не може да утиче на одлуке других држава, а нарочито кад се те одлуке тичу појединаца. А што се тиче градње путева, а то је у Србији огроман посао на нашу срећу, погледајте само ко се такмичи да добије посао – Турци, Американци, Азербејџанци, Кинези, фирме из ЕУ. Нема кога нема на градилиштима по Србији, а због тога нису баш сви срећни ван Србије, а нарочито у нашем окружењу. Сви би волели да имају такво тржиште, а немају.

Како бисте оценили односе са САД после избора председника Џозефа Бајдена и како би ти односи требало да се развијају?

Председник Бајден се много бавио Балканом у својој каријери, он одлично познаје и регион и Србију, и што је најважније познајемо се лично са њим и председник Вучић и ја. Разговарао сам са њим у Вашингтону када сам био председник Владе, а био је Вучићев гост у Београду, а разговарали су и на минхенском Форуму за безбедност. Зашто је ово важно? Зато што је за нас добро да први човек Америке зна како стоје ствари на Балкану, а Бајден то зна. Ми немамо шта да кријемо, а још мање имамо разлога да неком замазујемо очи. Нама је потребна Америка која добро разуме проблеме и са којом може отворено да се разговара, и то се управо дешава са Бајденовом администрацијом. Они подржавају независно Косово, ми се томе супротстављамо, и све је у реду док год разговарамо о свему другом што може да буде корисно и Србији и Америци. Не заборавите да је Бајден пре годину дана, на почетку мандата, рекао да ће му и Балкан бити један од приоритета, и за многе је то било изненађење. Али то је одлична ствар, јер и ми добро знамо да велике проблеме не можемо да решимо без учешћа Америке.

Кажете да Србија може да утиче на главно питање – Косово и Метохију. На који начин то Србија утиче и у ком правцу иде решавање овог питања?

Да не можемо да утичемо, данас вероватно не би било ниједног Србина на Косову, и даље би биле оне таксе од 100% на српску робу, а Косово би било и у УН, и у Интерполу, и у Унеску, и у Савету Европе, свуда. И признале би их све државе на свету. Не бисмо имали ни дијалог у Бриселу, не бисмо могли да тражимо Заједницу српских општина, јер то ником у свету не би падало на памет. И све ово што сам набројао и ко зна шта још би се стварно и десило да све ове године нисмо били упорни, принципијелни и да нисмо отворено свима рекли шта су наши интереси. Никог нисмо завлачили, једно причали напољу, друго мислили, а треће радили, напротив. Сви добро знају да нећемо да признамо Косово, зато што им то говоримо све време, али то не значи да устајемо од стола и да бежимо од разговора. И сви знају да хоћемо да направимо добар компромис, да бранимо наше интересе, али да хоћемо да се договоримо. То је политика коју сви поштују. А то куда ће да иде даље решавање проблема, то зависи највише од Запада и њиховог притиска на Приштину да се врати разговорима, јер само они беже од дијалога.


Многи се слажу да је Србија дубоко поларизована што доводи до све усијаније политичке сцене. Како је могуће решити тај проблем?


Али ја уопште не знам о каквом усијању је реч. Видим само да се усијање прави од тога што је прошле недеље блокиран ауто-пут код Сава центра на пола сата. Каква је то поларизација, него што је било ових који су блокирали пут? У реду, усијање-хлађење, биће избори за два-три месеца па ћемо да видимо да ли је то поларизација или је само убедљива мањина пробала да прави хаос пред изборе, да би опет имала изговор зашто је претрпела катастрофу.

Шта мислите о Драгану Ђиласу, а шта о Вуку Јеремићу? Са обојицом сте сарађивали својевремено.

Да се разумемо, ја никад нисам сарађивао са њима, него са њиховим тадашњим шефом. Ако су они били укључени у ту сарадњу, то је зато што се њихов шеф договорио са мном, па су они извршавали ту обавезу. Асад кад су се ослободили и сами постали шефови, не пада ми на памет да имам било какав однос са њима, а камоли сарадњу. Једино што ме око њих помало занима јесте колику имају подршку грађана, а то занима сваког, па и њих, јер то нико не зна, па ни они. Они су феномен, баве се политиком, хоће власт, а нико живи не зна колико имају гласова, зато што беже од тога откад су се основали. Сад је ваљда дошло време да се скине та фама коју годинама граде око себе да су нека велика сила. Ја знам да је то само фама, али мораће и сами да се увере у априлу.

Извор Недељник