Ђорђе Милићевић председник посланичке групе Социјалистича партија Србије (СПС) о сету изборних закона

Уважена потпредседнице Народне скупштине Републике Србије, госпођо Ковач, поштована министарко Обрадовић, поштовани представници министарства,

не желећи да умањим и минимизирам значај свих и појединачно било којег законског предлога, ја ћу као шеф посланичке групе, јер сматрамо да је то јако важно и да је важно да грађани Србије знају шта се дешавало током међустраначког дијалога, говорити пре свега, о сету изборних закона, а у наставку данашње расправе моје уважене колегинице ће говорити о преосталим законским предлозима.

Дакле, хајде да будемо потпуно отворени према грађанима Србије, а и сами да се присетимо неких чињеница. Да ли је и када дошло до помињања речи „изборни услови“ од стране било које политичке партије у парламенту од 2008. до 2019. године? Подсетићу вас да када је реч о изборном законодавству, промењена је само једна ставка која се тиче финансирања политичких странака, јер је приоритет била уштеда. Штедело се тамо где има, не може се штедети тамо где нема новца, дакле уштеда средстава која су се усмеравала ка финансирању политичких странака. Смањио се износ средстава.

Дакле, од 2008. до 2019. године ми немамо ни једну промену када је реч о изборним условима. Тада је све уреду. Да ли је тако? Тада сви учествујемо на изборима. Ни једна парламентарна странка до 2019. године, а било је и оних из редова опозиције овде у посланичким клупама, нису помињали изборне услове. Данас ми говоримо како је нешто солидно, како је нешто добро. Дајте да будемо потпуно искрени и потпуно отворени.

Ми данас говоримо о уступцима које је владајућа коалиција учинила према ванпарламентарној опозицији. Са друге стране, да ванпарламентарна опозиција у овом тренутку у Србији има одговорност какву има наша владајућа коалиција, сигуран сам да не би учинила овакве уступке и да не би прихватила овакве предлоге. 

Даме и господо, 2019. године ми долазимо до приче изборних услова. Ако се сећате, тада један део опозиције напушта парламент па траже ванредне парламентарне изборе. Када схватају да би ванредни парламентарни избори довели до њиховог политичког краја и политичког краха, онда морају некако да искалкулишу и присетили су се изборних услова, али забога, неће о томе у марту 2019. године да разговарају овде заједно са нама и са председницом Народне скупштине Републике Србије, Мајом Гојковић, која је заказала састанак да разговарамо о томе како да унапредимо парламентарни дијалог, парламентарну праксу, како да имплементирамо све оно што је садржано у извештају Европске комисије, а тиче се конкретно рада Народне скупштине Републике Србије. Не, они не желе да разговарају са нама, него сасвим случајно желе са европским парламентарцима. Прихватили смо и то. 

Многи нас питају – зашто сте то прихватили? Ми немамо шта да кријемо. Да смо у том тренутку одбили европске парламентарце, било би да ми не желимо фер и демократске изборе и било би да желимо нешто да прикријемо и да нешто у изборним условима када је реч о Србији није уреду. 

Дакле, што се тиче ванпарламентарне опозиције, тада се присетила изборних услова. Требао је разлог да би се избори пролонгирали. Позивају европске парламентарце, не зато што верују у то да ће европски парламентарци донети најквалитетнији модалитет када говоримо о изборним условима, већ да би покушали преко европских парламентараца да изврше притисак на владајућу коалицију и да без избора дођу до власти и привилегија. То је чиста истина. То је истина.

Данас када неко каже, чујем од овог дела опозиције, бојкот је разлог зашто је настављена друга фаза међустраначког дијалога. Није тачно. Бојкот је пропао. Пропао је сценарио који је планиран након бојкота, шест месеци након бојкота, а то је да се дестабилизује Србија, да се изазову протести, да се изазову немири и на тај начин да проба да се преузме власт. То је пропало. И то није био никакав разлог. 

Разлог је тај што смо се ми након прве фазе међустраначког дијалога договорили да након избора наставимо са другом фазом међустраначког дијалога и да отворимо и друге теме, јер ми као владајућа коалиција смо много пута рекли, Србија је демократска и слободна држава и наравно да изражавамо спремност да увек разговарамо о изборним условима и наравно да изражавамо спремност да сагледамо сваку сугестију и предлог који може да побољша изборне услове.

Са друге стране, имате фарсу и замајавање јавности и покушај да од читавог процеса од себе направе жртву како би их препознао неко у Србији као жртву и можда привукли његову пажњу или добили њихову подршку. Ни то им није успело. 

Веома је важна била иницијатива председника Народне скупштине Републике Србије, у договору са председником Републике, да се овај дијалог води на два колосека, да наставимо међустраначки дијалог, али да се разговара и са политичким странкама које не желе да разговарају са европским парламентарцима. Ако говоримо о изборним условима, не можете ви искључити ни једну политичку странку, не можете је деградирати – са овом парламентарном странком хоћете да разговарате, а са овом ванпарламентарном странком нећете да разговарате. 

Дакле, сматрамо да је то била веома добра иницијатива и када смо последњи пут имали састанак са представницима Европског парламента пре неколико дана, једно од питања представника Европског парламента је било – да ли ћемо ми стићи да имплементирамо све ово што смо договорили? Ја мислим да су они промашили и тему и адресу.

Прво, не треба да се обраћају нама, владајућој коалицији, да то питање постављају нама. Зашто? Зато што су у марту месецу још добили позив од председника Народне скупштине Републике Србије да се започне са другом фазом међустраначког дијалога. Они нису путовали, пандемија је била проблем. Могли смо он-лајн. Толико се састанака одржало, важних састанака одржало он-лајн, могли смо и ми он-лајн одржати и међустраначке дијалоге.

Данас кажу – усвајате законе у години непосредно пред изборе. Када да их усвајамо? Датум и термин наставка међустраначког дијалога су дефинисали европарламентарци, не владајућа коалиција. Владајућа коалиција је у договору са другим ванпарламентарним странкама имала континуитет у разговорима, мислим на ванпарламентарне странке које нису желеле разговоре са европским парламентарцима, имала континуитет у разговорима и ту је показан један висок степен и политичке толеранције и политичке културе. Оно што је веома важно, показан је један висок степен политичке одговорности.

У ком смислу? Није сведена прича само на изборне услове. Разговарало се и о националним и државним интересима. Подсетићу вас, председник државе, пре него што је изашао пред посланике, састао се са ванпарламентарном опозицијом и предочио им извештај о тренутно најважнијем националном и државном питању, питању Косова и Метохије.

Дакле, да би на крају нас довели они који су позвали европске парламентарце у једну парадоксалну ситуацију, дакле они доводе европске парламентарце, они све време инсистирају на разговорима са европарламентарцима, долазимо до коначног документа који треба да усвојимо и они одједном не прихватају тај документ, не прихватају нацрт документа који су израдили европски парламентарци. 

Данас сам чуо овде да су постојали неки предлози у том нацрту када је реч о мањинама. Ја се не сећам да је било тог предлога, не сећам се да је било предлога о мањинама. Не сећам се да је било предлога о јемству и не знам шта је спомињано.

О томе нисмо ни разговарали, нити је то био предлог европских парламентараца. Све оно што је био предлог европских парламентараца, ми смо прихватили. Све оно што је договорено у другој фази, на другом колосеку, је прихваћено. Ја не знам шта још? Да ли је још неопходна та предност од 20%, па да започнемо изборну трку? Да ли би онда били равноправни? У праву сте колега, мало би било и 20%.

Прво питање је било то – да ли ћете успети да имплементирате? Ми смо рекли да ћемо, као и увек, имати озбиљан, одговоран и посвећен однос, као што смо имали и током прве фазе међустраначког дијалога и све оно што је договорено имплементираћемо на наредној седници Скупштине, поштујући процедуре које нам је управо дефинисао извештај европске комисије, а то је – нема аката по хитном поступку, него све идемо по редовном поступку. Значи, законски предлог пристигне у парламент, одлежи две недеље и онда се нађе на дневном реду. И овај сазив је у последњих не знам колико година један од ретких сазива који је имао најмањи број аката усвојених по хитном поступку и који је успео да имплементира све оно што је садржано у извештају европске комисије, а тиче се конкретно рада Народне скупштине Републике Србије.

Осврнућу се још на неколико ствари. Ако говоримо о суштинској реформи изборног законодавства, хајде да будемо и ту потпуно отворени, јер видео сам да један део опозиције не зна шта прича када говори о суштинској реформи изборног законодавства. Сви заједно смо били на састанку и трагикомично је када они који се боре за 3% кажу – било би добро да у Србији буде већинског изборног система. Да ли они уопште знају шта подразумева већински изборни систем?

Они кажу – данас имате једнопартијску Скупштину. Не, имамо Скупштину која је глас народа. Па, како би та Скупштина изгледала када би био већински изборни систем, да ли су се уопште запитали?

Са друге стране, СПС сматра да пропорционални изборни систем у овом тренутку јесте политичка реалност у Србији. Можемо о разговарати о неком комбинованом или мешовитом изборном систему, у контексту пропорционално персонализованог изборног система, али за то је потребна јавна расправа, један широк консензус свих релевантних политичких чинилаца. За то смо увек спремни. Али, да нам неко каже – одговара нам већински систем, заиста делује трагикомично. 

Ја мислим да смо ми као део владајуће коалиције који је учествовао у разговорима успели да реализујемо онај кључни циљ, а наш циљ је био да, поштујући различитости, дођемо до компромиса. И мислим да смо то успели на овом другом колосеку.

Што се тиче првог колосека, ту нека одговоре дају они који су позивали европарламентарце. Ја сам само једно питање поставио европарламентарцима, пошто смо ми сви заједно имали 45 минута за разговор, а ми представљамо грађане Србије, и то колико милиона грађана Србије, а ванпарламентарци су наредног дана имали три сата за разговор, и то у седишту Европске уније, ја сам замолио представнике Европског парламента само да питају ту, назовите проевропску опозицију, пошто је тада управо завршен био референдум – да ли се они заиста залажу за европске интеграције Србије или не? Зашто се називају проевропском? Како могу бити проевропски, а гласати против и водити кампању против референдумског питања које треба да убрза процес европских интеграција у Србији који се тиче конкретно владавине права?

Мислим да смо постигли компромис и да је то јако добро, да решења која се налазе у овим законским предлозима, таксативно ћу само прећи преко неколико решења за која сматрам да су важна, дакле, биће формирано надзорно тело за праћење медија у односу шест чланова РЕМ-а плус шест чланова ванпарламентарне опозиције, дакле, нема представника владајуће коалиције јер се жели равномерна заступљеност у медијима а они дефинитивно не разумеју шта значи равномерна заступљеност у медијима. Када ми кажемо – равномерна заступљеност у медијима, мислимо на тематске дебате на јавном сервису, где прикажете програм, људе који су гарант за реализацију тог програма, укрстите копља, а грађани на изборима нека одлуче коме ће указати поверење. Не, они када кажете – равномерна заступљеност у медијима, сматрају да треба да се баве уређивачком политиком медија. 

Медији морају да остану аутономни и слободни. И 2000. године је неко направио Стратегију о приватизацији медија, да вас подсетим, када је већина медија приватизована. Јел сте хтели капитализам – добили сте га. Одакле вам данас потреба да се бавите уређивачком политиком приватних медија? И како то приватним медијима ми можемо да дефинишемо правилник? Ми правилник можемо да дефинишемо Јавном сервису и они ће тај правилник испоштовати. 

Али, знате шта каже, рецимо, Јавни сервис Војводине? Добили смо информацију, пошто је председник Скупштине упутио писмо свим телевизијама са националном фреквенцијом, Јавни сервис Војводине каже да има три или четири емисије политичког карактера и да су у те три или четири емисије политичког карактера више биле присутне опозиционе политичке странке и ванпарламентарне опозиционе политичке странке него странке владајуће коалиције. То је званичан документ који смо добили од Радио-телевизије Војводине.

Друго, немојте да тек тако прелазимо преко РИК-а. То је нешто што они сигурно нама не би учинили. По први пут ванпарламентарне странке имају шест представника у РИК-у и имају једног члана и једног заменика у сталном бирачком одбору. Дакле, ванпарламентарне странке. Ви знате да је закон јасно дефинисао на који начин се формира РИК, на основу броја посланика који освоји одређена изборна листа, па сходно томе добија и број чланова РИК-а и заменика чланова РИК-а. По први пут се некоме даје као на тацни – изволите, добили сте шест, а ви определите којих ће то шест бити. Они не знају ни кога ће да предложе. Они нису за референдум ни попунили сва места. Они дају јавни конкурс да би дошли до људи који ће да чувају бирачка места и који ће да чувају бирачке кутије и представљају себе као неку алтернативу. Каква је то алтернатива у Србији? 

Да се вратим на изборне законе. Дакле, што се тиче гласања ван бирачког места које нам се врло често спочитавало ево дефинисано је врло јасно – троје људи одлази на гласање, где један обавезно мора бити из редова опозиције. Ето решили смо и то питање. Као што је неко малопре рекао, РИК има обавезу да сваки записник са сваког бирачког места окачи на веб страницу и то питање је дефинисано. 

Што се тиче националних мањина, мени је познато да смо разговарали о једној теми, а то је да снизимо број потписа који је неопходан за националне мањине са 10 хиљада на пет хиљада и ту се изашло у сусрет. 

Што се тиче функционерске кампање која им је врло често некако трн у оку, знате СПС сматра и ми смо то дефинисали у платформи коју смо предали председнику Народне скупштине и европарламентарцима да иако су избори Србија не сме да стане, носиоци јавни функција морају да раде свој посао и док је и кампања и после кампање, али да јесмо за то да се нађе одређени модалитет који ће задовољити опозицију да то не буде функционерска кампања и мислим да је нађена једна права мера за то која је дефинисана кроз законске предлоге. 

Што се тиче финансирања политичких активности, ту смо изашли и више у сусрет од онога што је опозиција тражила. Они су тражили да средства прерасподелимо 30 према 70, ми смо дали предлог 35 према 65. Дакле, изашло им се у сусрет и више него на износу од онога који су очекивали. 

Продужен је рок за жалбе, о томе је већ било речи, са 48 на 72 часа. У изборној администрацији, дакле, дефинише се и тај средњи ниво. Поред РИК-а имаћемо сада и локалне изборне комисије. То није био став ни владајуће коалиције, ни опозиционих политичких странака, то је, чини ми се, био став ОЕБС-а и ОДИР-а. Мислим да је то нешто што смо прихватили, пре свега као заштиту и контролни механизам. Свака опозициона листа која оствари резултат од преко 2% може извршити проверу материјала на узорку од 5%. 

Дакле, врло јасно дефинисано, у сваком тренутку можете проверити бирачки списак који је ажуриран. Дакле, да ли је неко гласао уместо вас или није гласао уместо вас, да отклонимо и ту фаму већ једном. Уколико постоје одређена неслагања између изборног материјала и онога што има РИК, око ставова које има РИК, може се поднети кривична пријава. 

Видим да им је било изузетно стало и до тог жребања. Дакле, да имамо жреб када је реч о председничким кандидатима. Јасно је зашто су то желели, али то је потцењивање грађана Србије. Зар мисле да су грађани Србије неписмени па неће именом и презименом прочитати ко је кандидат за председника него ће гледати по броју? Немојте да толико потцењују грађане Србије. Али, ево, изашли смо у сусрет и када је реч о жребању. 

Ево, и данас ћемо изаћи у сусрет и када је реч о амандманима, пошто је било додатних предлога. Опет се излази у сусрет и биће прихваћени сви амандмани које је поднео колега из опозиције, ја верујем да ће бити прихваћени. 

Дакле, ја не знам шта још може у овом тренутку да учини владајућа коалиција осим, и са тиме завршавам, дакле, када говоримо о контролним механизмима, мислим да је колега Маријан Ристичевић то малочас причао, имате осам и по хиљада бирачких места. На осам и по хиљада бирачких места опозиција ће имати најмање од 10 до 20 људи. То је 85.000 посматрача. Ако нису способни са тих 85.000 посматрача пута два, да пропрате изборе, онда заиста ја не знам шта више могу да кажем.

Дакле, немогуће је да у овом тренутку и на основу свега овога што смо учинили било ко постави питање легитимности избора. 

Још једном понављам, сматрам да је врло важно то што смо разговоре водили на два колосека и што смо на овом другом колосеку имали један континуитет у разговорима на иницијативу председника Народне скупштине Републике Србије.