Најновије

Гостовање Душана Бајатовића у дебати “Реч на реч“ на РТС: Ово је увезена инфлација Вести

Питање: Инфлација је проблем у целом свету. Какве антиинфлаторне мере ће предузети будућа Влада Србије?

Душан Бајатовић – До короне у Србији је инфлација била од 1,5 до 1,7 одсто што је на нивоу Европске уније, имали смо раст БДП-а уз мере Владе, стабилан курс евра који није финансиран из девизних резерви, јер су оне расле. Уз ове параметре ми немамо унутрашње елементе за раст инфлације. Ово је увезена инфлација. Разлог томе је огромно штампање новца у свету.Влада има начин како да се од те инфлације одбрани.

Шта ће да уради будућа Влада Србије?

Душан Бајатовић – То су ствари које су у српским рукама. Ми ћемо произвести довољно уља, живинско месо које је најјефтиније брзо се производи; свињски фонд такође може брзо да се обнови државним интервенционизмом у пољопривреди. Без меса, жита, уља неће остати Србија. Можда смо погрешили што смо извезли. Оно што мене плаши и што мора да се избегне су две ствари. На те две ствари не смемо да паднемо – у броју радних места и зато није поскупео гас, нису пале државне субвенције за неке друге ствари. Ми ништа нисмо финансирали из нереалних извора. При томе, ја и кредитно задужење, уколико је правилно употребљено, а нарочито у сектору јавних радова где није пао БДП, сматрам реалним извором финансирања.  Према томе, не сматрам да ће пољопривредни сектор бити инфлаторан.

Задивљен сам овом дискусијом о прошлости. Код гасовода није овако. Био сам учесник и те власти са Демократском странком. Градило се више, али ја нешто не разумем. Како ви, господо, мислите да земља наше величине, транзициона земља са релативно малом економијом, омогућује ово што данас погрешно зову да је држава највећи послодавац, јавне радове који помажу да се сачува БДП, радна места, омогућавају да одговорном фискалном политиком имамо довољне приходе у буџету, јер ми не бисмо могли то да финансирамо само из онога што имамо. Морамо да створимо и нову вредност. Нажалост, она је сада само у инфраструктури. Стране инвестиције, докле год прелазе инфлацију у количини новца, оне нису инфлаторне. Ми смо то до короне практично имали. Веће су нам инвестиције биле него што су негативна инфлаторна кретања. Само причамо – ово ћемо, оно ћемо – а да кажемо из чега ћемо!

Године 2014.  су ме критиковали због тога. Да кажем овако – сада имамо више јаја у корпи и нико не може да нас ухвати за једно. Наш дуг је добро структуриран – више од 25% је у динарима и можемо да идемо у додатну динаризацију а да она није инфлаторна.

О зеленој агенди и заштити животне средине, о јавном дугу Србије

Душан Бајатовић – Волео бих да прекинемо приче о томе да све загађује животну средину. Загађује и пепео из ЕПС-а, нешто и Линглонг. Ако наши државни органи одраде свој посао како треба и контролишу те технологије, јер такве фабрике постоје и у Шведској и у Немачкој. Важно је да је наш дуг добро структуриран, ми тиме можемо да помогнемо привреди, сачуваћемо радна места. Ако за све кажемо „не“, шта ћемо онда имати? Коментарисаћу Габриела Ескобара – Та зелена агенда која се данас намеће Србији је пут у дужничко ропство. То је пут дса нам поново дођу америчке и неке друге компаније. Не ове кинеске и руске. Да пребрзо уђемо у зелену агенду, то не значи да не треба да у њу уђемо, да се на брзину задужимо 20-30 милијарди, да вечито будемо робови њихових технологија – знате оно ИСО био 9000, па 11000, 14000, 17000, па 19000 – како који стигнемо, они смисле неки нови. У сектору енергетике мора да идемо стопу по стопу. Наравно да ЕПС треба да буде боље организован, наравно да и Србијагас може да буде боље организован, и НИС, али не по плану неког који је овде дошао да нам наметне своје робе, технологије, задуживања и кредите који су скупљи. Еурибор иде горе и кредити ће бити скупљи због толиког штампања новца. Треба радити на време у интересу Републике Србије.

О банкарском систему, инвестиционом рејтингу

Душан Бајатовић – Позабавио бих се банкарским системом у Србији. Ми немамо домаће банке, јер их је неко распродао. Тешко је говорити о озбиљном развоју, о озбиљном улагању, а да немате банкарски систем који жели да подржи у развојном смислу вашу привреду. Било би добро да држава у будућности буде у том статусу. Ми смо сада стигли до барканског рејтинга ББ плус, а треба нам БББ минус. Е, то је вест за привреднике! Кад ви можете да уђете у банку, лако да добијете кредит са већом рочношћу, са мањим степеном гаранција, ако су вам потребне и кад имате неке велике системе. Један од тих елемената јесте да устројимо банке да подрже привреду до одређеног степена, без обзира на то што су стране, и да пређемо, ако је икако могуће, на инвестициони рејтинг за нашу привреду.

Да ли је потребна помоћ државе због пандемије?

О субвенцијама и инвестицијама, Београду на води….

Душан Бајатовић – Да будемо мало конкретнији. Да није било задуживања, не би у нашој земљи која је транзициона, било развоја. Морамо да узимамо кредите и улажемо у инфраструктуру, да видимо које инвестиције могу да дођу код нас. Искрено се надам да код нас постоји и унутрашње знање, иако смо добрим делом уништили институте и факултете, да ћемо моћи да добијемо инвестиције које значе трансфер технологија. Није тачно да домаћи инвеститори не добијају субвенције. Али мора да постоји бар регионално тржиште.

Залажем се да се у Новом Саду прави Нови Сад на води. Може ли у Новом Саду, на Ченеју да се направи аеродром? Шта је ту спорно? Уколико има криминала, дајте да видимо шта је то. Ја користим редовно услуге наше националне авиокомпаније. Немам примедбе, видим професионалност. Зна ли неко како је изгледало градско грађевинско земљиште где се гради Београд на води? Камење, змије и трње! То нам је одговарало? Овде неко, кажу, пере Слобине милијарде и зида зграде. Па нека зида! Колико ту ради наших фирми, колико има радних места, колико је порастао БДП. Једино у чему подржавам саговорнике јесте да оно што не може да се подведе под технологију која је довољно добра да се сачува животна средина и здравље становништва, а у здравље становништва је уложено више него икад, то је жива истина, то не треба да радимо. Све друго, коме то смета?

Да ли треба да буде државне помоћи и 2022. године?

Душан Бајатовић – Треба да остану субвенције и за стране и за домаће инвеститоре. Треба да буде више трансфера технологија. Треба уложити и у поправљање статуса радника макар неком изменом закона. То није спорно. Али да будемо конкретни – Треба наставити улагања у инфраструктурне инвестиције и у ектору енергетике и у путној привреди и у гасној привреди. Да сада немамо Балканси ток, шта бисмо радили у случају ове кризе у Украјини? Преструктурирање банкарског система и даље финансирање искључиво из реалних фискалних извора буџета, без повећања намета. Преструктурирање начина рада банкарског система. Народна банка је тај полицајац који може да наметне неке ствари, мало попуштање курса евра, критиковаће ме због тога, да бисмо финансирали извоз. То је добар капацитет, као и даља динаризација када је у питању јавни дуг Републике Србије.

Извор: РТС