Најновије

Обраћање Ивице Дачића на комеморацији поводом смрти Душана Чкребића Вести

Председник Народне скупштине Ивица Дачић обратио се данас у Народнoј скупштини, на комеморацији поводом смрти некадашњег председника Председништва СР Србије Душана Чкребића.

Обраћање председника Народне скупштине достављамо у целости:
„Данас се опраштамо од Душана Чкребића, борца, градитеља, инжењера, политичара и највишег руководиоца. Опраштамо се од великог родољуба, комунисте и социјалисте, последњег међу великим сведоцима и учесницима једног времена које је обележило животе многих генерација. Опраштајући се од Душана Чкребића не опраштамо се од тог времена у којем је он оставио огроман траг, баш зато што се наш Душан за живота потрудио да не заборавимо то велико време. За њега није било довољно да свој живот посвети градњи бољег друштва, него је добро знао да нама млађима мора да пренесе своје искуство и своју мудрост, да бисмо знали да ценимо дела његове генерације, а још више да научимо како да пређемо препреке када на њих наиђемо.
Имао сам велику животну привилегију да од Душана Чкребића, мог пријатеља и учитеља, из прве руке добијем савет, очинску препоруку, али и другарску критику. Нисам могао да имам бољег и добронамернијег учитеља од њега и на томе сам му вечно захвалан.
Ако неко мисли да не зна какав је био животни пут Душана Чкребића, не мора да брине. Довољно је да зна историју ове земље од Другог светског рата наовамо и у свему што је важно пронаћи ће и Душана Чкребића. Са 17 година отишао је као добровољац на Сремски фронт, гонио је нацисте и њихове слуге све до Загреба и до Трста и ослободио је своју земљу, за шта је био и одликован. Градио је пругу Шамац-Сарајево са својом крагујевачком омладинском радном бригадом. Био је студент у Москви где га је дочекала Резолуција Информбироа и раскид са стаљинизмом. Није имао дилему, вратио се кући да гради своју земљу и њену независност.
Чиме год да се бавио и коју год дужност да је преузео, отишао је до самог врха. До председника Привредне коморе, председника Извршног већа Србије, председника Скупштине Србије, председника Председништва Србије, председника ЦК Савеза Комуниста Србије. Наша Србија изменила је своје лице у време када је Душан Чкребић био њен први човек – изграђен је ауто-пут од Београда до Баточине, завршена је пруга Београд-Бар, почела градња Клиничког центра у Београду, донета одлука о градњи термоелектране Никола Тесла Б и хидроелектране Ђердап 2, изграђен је Сава Центар, основан је Универзитет у Крагујевцу. И нешто на шта је нарочито био поносан – одобрена је градња Храма Светог Саве, његовим личним напором и његовом жељом да Србија одужи велики дуг утемељивачу своје цркве и државности. Није се дао свим притисцима и претњама које је због тога имао, а можемо само да замишљамо какви су то притисци били. На предлог Српске православне цркве Душан Чкребић биће сахрањен у Алеји заслужних грађана.
Душан Чкребић, онакав каквог сам га познавао, није стао онда када је завршио свој политички ангажман. Његове анализе и преиспитивања времена у којима је и сам учествовао „из првог реда“ – нешто је најдрагоценије и најпоштеније што смо могли да чујемо у мору других гласова. Био је комуниста, али није био догмата, био је и социјалиста, али не по цену компромиса око врхунских идеала солидарности и правде. Био је и велики патриота, Србин у најплеменитијем значењу, борац за велике идеале, и борац за своју земљу и свој народ.
Хоћу овде да му се још једном, последњи пут, захвалим за сваку реч коју ми је рекао, за сваки савет па и за сваку замерку коју је умео и те како да ми саопшти. То су биле речи мог старијег друга и ја сам их упијао, зато што су те речи биле компас уз чију помоћ не можете да залутате. Чуваћемо сећање на Душана Чкребића, на све што је урадио за своју земљу и на све што нас је научио како да наставимо његову велику животну мисију.
Нека је вечна слава и хвала нашем Душану Чкребићу!“