Поступак хрватских власти, да забрани председнику Србије Александру Вучићу да
приватно посети Јасеновац, најблаже речено може се назвати скандалозним и
потпуно непримереним за билатералне односе наше две државе. Зар не би било
примерено да се представници хрватске власти данас придруже председнику Вучићу и
да заједничком посетом Јасеновцу као ратном стратишту са више стотина хиљада
жртава, пошаљу поруку свима да се овакви злочини никада и нигде не понове. Такав
гест би поздравио читав слободарски свет. Није грех признати грехе претходних
генерација свог народа.
Питамо се чиме је изазвана данашња реакција хрватских власти. Ничим са српске
стране, то је јасно. Али, највероватније јесте управо њиховом историјском
нетрпељивошћу и покушајем прикривања истине о страшном геноциду почињеном над
Србима, Јеврејима и Ромима у систему Јасеновачких логора формираних од стране
НДХ за време Другог светског рата. Нажалост, данас је на сцени историјски
ревизионизам, те можда мисле да неке будуће генерације и Хрвата и Срба неће знати
шта је био Јасеновац и чега је он симбол.
Изгледа да не желе да их ни приватна посета председника Вучића Јасеновцу подсећа
на то да су њихови преци починили зло, а они, нажалост ни данас не признају нити то
страдање, нити српске жртве.
Вероватно да би их долазак председника Вучића поново подсетио и на 90-те, на
Бљесак и Олују, на страдање на Петровачкој цести, на протеривање преко две
стотине хиљада Срба са својих вековних огњишта и на још много тога. Данашњи чин
се никако не може назвати дипломатским а понајмање пријатељским чином.
Жалосно је и то што заборављају да Србија већ годинама, зарад добросуседских
односа са Хрватском, показује изузетно висок ниво политичке и државне толеранције
иако јој се константно са хрватске стране подрива уставни поредак признавањем
независности самопроглашеног Косова, наоружавањем и обучавањем бивших
припадника ОВК, константним политичким увредама које долазе од стране многих
хрватских званичника.
Србија упркос сваком злу које нас је погађало са хрватске стране и даље пружа
руку. Тако је било и после Првог и после Другог светског рада, па и после распада
СФРЈ, када смо били на супротним странама у рату. Нисмо заборавили, али смо
праштали. И после свега што нас је у историји раздвајало тражили смо споне. У Београду
се сваки Хрват осећа слободно и добродошло, у Србији послују хрватске фирме, овде

организују концерте хрватски уметници, јер Београд и Србија су срдачно и отворено
друштво.
Насупрот свему томе, ви данас господо показујете да се нисте извукли из шињела
мржње према Србији и српском народу, па ни према нашем председнику Републике.
После данашњег недопустивог и недипломатског чина хрватских власти, сваки даљи
коментар је излишан.