Сви се радујемо првом септембру и дечјем повратку у клупе, њиховој граји у току одмора, нема ништа лепше од те слике – здраве и паметне деце. Школска година ће стартовати нормално, ђаци ће бити у учионицама са својим другарима и наставницима, први пут у клупама биће око 65.000 првака, интонираће се химна Србије, дочарава у разговору за наш лист први потпредседник владе и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић. Нада се да здравствена ситуација неће бити разлог за стрепњу, најављује нови круг запошљавања наставника и повећање плата у јануару.
Шеф просветног система објашњава зашто се мала матура управо мења по хитном поступку, да ли ће ђаци учити из уџбеника написаних родноосетљивим језиком, због чега није реализована идеја председника републике да националне предмете ђаци уче из државних уџбеника, зашто би или не би остао на овој функцији… страна 9
Први пут за школску годину која данас почиње бесплатне уџбенике од ресорног министарства добиће и сви даровити основци, захваљујући и писању „Политике”, која је скренула пажњу јавно-Сти и струке да су првобитно, из добре намере просветног врха да школске књиге приушти и талентима, изостављени седмаци и осмаци у гимназијским одељењима за обдарене за математику.

На републичком нивоу обезбедили смо да уџбеници буду бесплатни за 88.900 ученика, од тога је око 500 њих пријављено за прилагођене уџбенике који одговарају њиховим образовним потребама. Око 29.000 ученика остварује право на бесплатне уџбенике на основу социјалне помоћи, а више од 41.000 на основу чињенице да живе у вишечланој породици. Око 17.000 ученика ће добити уџбенике јер похађају образовање уз додатну образовну подршку. Право на бесплатне уџбенике имају ђаци из материјално угрожених породица, са сметњама у развоју и инвалидитетом, основци који имају потребу за прилагођавањем наставе и они који су у породици треће или свако наредно рођено дете у систему образовања и васпитања. Укупно око 18 одсто ученика остварује право на бесплатне уџбенике које држава финансира са 750 милиона динара. У складу с расположивим средствима из републичког буџета ис намером да што више ђака има право на бесплатне уџбенике, критеријуми се проширују из године у годину. Тако од ове године ђаци који се образују по индивидуалном образовном плану с проширеним и обогаћеним садржајима остварују право на бесплатне уџбенике као и ученици седмог и осмог разреда с изузетним способностима за математику. Друга новина је да се ове године набављају и електронски уџбеници на знаковном језику за први и други разред за предмет српски језик за ученике са сметњама слуха, за које је пријављено 18 деце.

Да ли ће обавеза да се уџбеници убудуће пишу такозваним родноосетљивим језиком постати део стандарда квалитета уџбеника?

Завод за унапређивање образовања и васпитања је саставио неколико предлога стандарда квалитета уџбеника које ће радна група размотрити и сагледаћемо у наредном периоду шта је најбоље усвојити у складу с постојећим Законом о родној равноправности.

Да ли ће српски језик добити натпредметни статус?

Српски језик заслужује такав статус, ту нема сумње, само сматрам да би требало сагледати целокупну слику. Више пута смо разговарали на ту тему и заиста немам ништа против било какве добре идеје. Дилема у вези с том идејом је што оправдано дајући на значају српском језику постоји бојазан код историчара, географа, математичара који траже одговор на који начин ће се то одразити на статус њихових предмета. Више мислим да треба анализирати како подучавамо децу српском језику и књижевности, нашој култури и традицији и да видимо можемо ли да подигнемо квалитет тих часова и унапредимо предавања, него да идемо на пуко повећање броја часова.

Првобитни план државног и просветног врха, као одговор на иницијативу председника Александра Вучића, био је да нови државни уџбеници за наставу српског језика од првог разреда осмолетке до краја предуниверзитетског образовања, и историје и географије, од петог разреда основне до завршног средње школе, буду у ђачким рукама најраније у овој школској 2022/23. години. Због тога је Нацрт измена Закона о уџбеницима урађен још у марту прошле године. Зашто није усвојен, где је запело?

Не могу рећи да је негде запело. Битно је да је радна група израдила Нацрт измена и допуна Закона о уџбеницима, што је основ за даље деловање. Ради се о иницијативи председника Републике Србије, те је нацрт послат и његовом кабинету и кабинету председнице владе на консултације. То је одлична идеја о којој треба добро и шире промислити, а ми имамо шта да радимо на том пољу у међувремену. Са Републиком Српском смо тесно сарађивали на припреми концепта наставе и уџбеника да бисмо јединственим садржајем располагали, а и да наставници прођу кроз обуке како би држали истоветну наставу.

Када ће се и како видети и на делу за сада само усмена подршка просветног врха иницијативи Музеја жртава геноцида да се у програме ђачких путовања обавезно уврсте обиласци места страдања жртава ратних и злочина против човечности у Другом светском рату у нашој домовини, суседним државама и широм Европе?

Врло брзо ћемо послати инструкције школама у вези с овом темом. Поред Јасеновца, постоје места страдања на овим просторима и њих треба, такође, ставити на листу важних локалитета. Такве посете су од изузетне важности, јер иако у школама уче о овим историјским догађајима, на овај начин, ученици ће имати прилику да употпуне своја знања, да разумеју жртву и страдање српског народа, али и Јевреја, Рома и других. Важно је да се не заборави и да због будућих генерација негујемо културу сећања на све трагично настрадале.

Синдикати тврде да редовно изостаје социјални дијалог и да је повећање плата у просвети недовољно.

Имао сам конструктиван састанак с представницима репрезентативних просветних синдиката у којима ресорно министарство, као и увек, види партнере, а не супротну страну, као што се често представља у јавности. Разговарамо о свим важним темама. Најсрећнији бих био кад бисмо решили апсолутно све захтеве и потребе које исказују. Разумем вишегодишњи захтев да се смањи максималан број ученика у одељењима. Републички просек је доста испод 24 ученика у основним школама. Имамо само 1,1 одсто одељења с више од 30 ђака. Такође, имамо 30 одсто одељења широм Србије са 10 и мање ученика. Идеју синдиката да ограничимо законски максимум са 30 на 28, па да се сукцесивно смањује број ученика у одељењу сматрам добром, али то паралелно захтева проширење и просторних и наставних капацитета у школама с великим бројем ученика. Договорили смо се да ће запослени у просвети добити повећање плата у јануару и да ће повишица бити значајно већа него прошли пут. Ипак, најправичније плате донеће увођење система платних разреда који очекујемо од 2025. године. По новом Посебном колективном уговору, који је у изради, просветни радници имаће помоћ за рођење детета и јубиларне награде за 40 година стажа.

Кроз пет фаза запошљавања више од 14.000 просветних радника добило је посао застално. Ускоро почиње нова шеста фаза, али и даље није прецизирано ко и на основу којих критеријума има предност између најбољих кандидата који испуњавају услове конкурса за сталан посао у школи.

Питање технолошких вишкова решава се на основу Посебног колективног уговора и кровног Закона о основама система образовања и васпитања. Цео процес је врло транспарентан и у њега су укључена сва четири репрезентативна синдиката на нивоу школа, школских управа и министарства. Број технолошких вишкова смањује се од 2015. године, од када је утврђен механизам по коме се овај проблем решава. Правило је да, када постоји потреба за наставником, прво се ангажују технолошки вишкови, па запослени са непуним радним временом. Тек ако нема никога за преузимање, даје се сагласност за расписивање конкурса и запошљавање нових просветних радника. У претходне две године омогућили смо конкурсе на неодређено време за више од 11.500 радних места, с пуном и непуном нормом. Ускоро ће почети шеста фаза запошљавања на неодређено време, биће расписан нови конкурс за 2.553 радна места са 50 одсто и више радног ангажовања која су упражњена до 31. децембра 2019. године. Листе технолошких вишкова, запослених с непуном нормом и упражњених радних места доступне су на сајту министарства, као и отворени конкурси.

По акционом плану спровођења актуелне Стратегије развоја образовања концепт мале матуре требало је да већ буде измењен и да по новим правилима завршни испит буде већ положен у јуну ове године. То кашњење је разлог да се матура за осмаке сад мења по хитном поступку?

Разматрање промене концепта комбинованог теста прописано је и Стратегијом образовања, а на основу емпиријског става стручне јавности који указује на то да концепт комбинованог теста у досадашњем облику нема капацитет да оствари свој пуни потенцијал и сврху и да су измене неминовне. Ученици ће се определити за један предмет из ког ће решавати тест и на основу истицања у природним или друштвеним наукама на трећем тесту би радили питања из само једног од пет понуђених предмета: историја, биологија, географија, физика и хемија, уместо комбинованог теста у коме су одговарали на питања из свих пет предмета. Дакле, стратешки правац је заузет, одлука о овоме начелно донета, а очекујемо ускоро и мишљење Националног просветног савета. оналног просветног савета.

Пројекат Државна матура завршава се ове године, реализација остаје у рукама ресорног министарства, без одлагања увођења овог испита?

То је крупна револуционарна промена чија реализација није само у рукама ресорног министарства, већ свих актера. Државна матура омогућава објективну, екстерну проверу квалитета знања ученика и даје нам повратну информацију о квалитету нашег образовног система. Такође, матуранти не би морали да у кратком временском периоду полажу два слична испита, матурски и пријемни за факултете, ни да путују на пријемне испите у универзитетске центре, што за већину представља значајан трошак. Ниједан будући студент не би плаћао полагање пријемног испита, а могли би да конкуришу за упис на неколико факултета истовремено, без потребе да полажу пријемне на сваком од жељених факултета појединачно. Анализе показују да би за преко 90 одсто студијских програма државна матура могла да се сматра само „промењеним местом пријемних испита”. Другим речима, за већину не би требало да буде проблем да државна матура замени пријемни испит. Свакако, реформу не треба уводити ако нисмо сигурни да ће она функционисати свуда. Не бих рекао да факултети априори одбијају да прихвате државну матуру, али верујем да је потребно да сви уложимо додатни напор да овај концепт разумемо боље и схватимо да не постоје ни министарство, ни факултети и универзитети због министара и професора, већ због ученика и студената и да је наш посао да образовање учинћмо доступним, а да систем унапредимо тако да одговара њиховим потребама за образовање.

Зашто бисте у новој влади остали на овој позицији, а зашто не?

Врло брзо ћемо сазнати састав владе. Битно је да кад добијете одређени посао, урадите га најбоље што можете, за собом оставите добре резултате и, што је за мене јако важно, да сте до њих дошли дијалогом и добром анализом.

А добри резултати које иза себе остављате су…

Пре свега континуиран дијалог са свим кључним актерима, повећане инвестиције у ученичке и студентске домове, у установе образовања и васпитања, прегршт новина у наставном процесу, унапређење дуалног образовања и увођење дуалних високих студија, „Биосенс” институт, „Био 4” кампус, покренути процеси изградње нових, односно реконструкција појединих факултета, дигитализација и осавремењивање школа, али изнад свега то што је све ово достигнуто кроз темељан и веома посвећен рад сјајних професионалаца.

Извор Политика