Најновије

Снежана Пауновић: Национални интерес испред свих осталих Посланичка група

СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ, народна посланица Посланичке групе ИВИЦА ДАЧИЋ – Социјалистичка партија Србије (СПС) и потпредседница Народне скупштине Републике Србије говорила је о Извештају о преговарачком процесу са Привременим институцијама самоуправе у Приштини од 15. јуна 2021. године до 1. септембра 2022. године


Нажалост, никада до сада нисмо научили да национални интере ставимо испред свих осталих – личног, партијског, политике, политиканства. Желим да вас замолим за једну много важну ствар. Шта год да овде једни о другима мислимо и колике год политичке разлике да постоје, сетите се да кад их наглас кажемо некоме помажемо да оствари свој циљ.
 

                Поштовани председниче Скупштине Србије, господине Орлићу, уважени председниче Републике, драги земљаци, ја вас нећу звати колегама, грађанке и грађани Србије, важна тема већ два дана у Скупштини Србије, чули смо много ствари. Што се мене тиче, је сам чула најважније већ у првом сату вашег излагања, уважени председниче Републике, мени је било драгоцено оно што сте рекли: „Никада и ни под којим околностима нећу признати самопроглашену независност Косова“. На томе Вам хвала.

                Кажем ово као расељено лице са Косова и Метохије, једна од 250 хиљада у чије име би требало да данас говорим, због тога ћу бити вероватно мање емотивна него неки који су пре мене говорили и позивали се на емоције, али више рационална, куд и камо, јер ја причам о ономе што се десило из првог лица једнине, не никако по чувењу.

                Извештај који је пред нама, за њега би могао да гласа свако ко нема намеру да иде на руку директно Аљбину Куртију и немојте ми замерити што ово овако кажем, јер је тако. Али пре свега тога хоћу да нас опоменем. Сви смо се сетили у јучерашњем дану грешака које смо правили, укључујући и ону у када смо ослободили Аљбина Куртија. Бојим се да не направимо још једну грешку, па сам зато тражила транскрипт говора, првог говора првог посланика који је јуче говорио, Шаипа Камберија који се баш својски потрудио уз помоћ чак и Европе да некако намакне те гласове и уђе у парламент Србије, који не да не поштује, него је грубо прекршио своју заклетву и Устав говорећи јуче.

                Рекао је, у транскрипту стоји: „Косово је независно од Србије и шта год да желите да тамо остварите, морате то постићи у договору са тамошњим властима, а ко ће бити на власти, Србија нема утицаја“. Шта он лично мисли, то мене не занима, али шта не сме да изговори у парламенту Србије – е, ово.

                Он је причао и о неком реципроцитету, преписао је ваљда то од свог ментора, јер Аљбин Курти кад би хтео да се бави политиком, он замишља себе као лидера велике Албаније. У том смислу је он прескочио и Едија Раму и све Албанце у Србији. Он себе види као неког вођу, његово је право да свој одраз у огледалу види како хоће, а наша је обавеза да му објаснимо да се то што он види лечи у цивилизованим земљама. Ако не може на Косову, може у Србији, нека дође, помоћи ћемо. Не би било први Албанац кога смо лечили.

                Зато вас молим да размислимо, ако већ нисмо то рекли, да ли треба да одговара Шаип Камбери, пошто су нашим Србима због подривања тзв. „Устава“, тзв. „Косова“ забранили улаз чак и онда када су само ишли да телом бране своје људе, своје раднике, своју браћу, своје сестре, своју децу.

                Немојте да зарад тога што смо пацифисти и то је српски, поново правимо грешке, да нам за пет година Камбери са неке друге позиције не би изазвао носталгију што га не ухапсисмо данас. Мислим да основе има.

                Председник привременог органа седи на галерији, не може да каже оно што ја хоћу и могу. Не морамо ми данас у Гораждевцу, односно можемо да постављамо соларне панеле, није то неки изазов. Тамо је направљен вртић, тамо је направљен дом здравља, тамо има игралишта. Они само немају увек миран сан или увек имају немиран сан, зато што су стално на нишану. Говорим о Гораждевцу не зато што је најугроженији. Нема на галерији никога ко живи на Косову и Метохији а да је мање угрожен од Гораждевца или било које енклаве. Говорим о Гораждевцу с пуним правом. Говорим о својој Метохији зато што вам је много тога рекла Данијела, али је нисте чули, чини ми се. Нисте је ни слушали. Што би било уопште важно шта ми, о чијој кући говорите имамо да кажемо у парламенту Србије? Вама је вероватно неважно. Ја носим горак укус само зато што када завршим ову седницу чуће се из Приштине ликовање, јер ће како год ми говорили, какве год биле политичке разлике, они говорити само о томе како нисмо јединствени зато што они наспрам нас када су у питању Срби и покољ према Србима јединствени су увек и то не само на Косову.

                То је она разлика која постоји између нас и њих. Никада нисмо научили да национални интерес ставимо испред личног, испред партијског, испред политике, испред политиканства, испред јефтиних покушаја да овде оптужујемо једни друге, не знајући при том о чему причамо. Овде су изговорене оптужбе на рачун СПС од стране неког ко не знам да ли је научио да изговори СПС, јер је старија од њега по годинама постојања.

                Шта су грешке или нису грешке, требало је да их живимо да бисмо данас могли да кажемо – да, погрешили смо. Има ли СПС грешака из неког периода? Ако бисте мене чули шта мислим шта је највећа грешка Слободана Милошевића, силно бисте ми замерили. Ја сам ту далеко екстремнија него што је он икада био. Ако ћемо данас да своју немоћ, своју недораслост овом проблему сведемо на то да је крив Лазар, Слоба, Петар до Александра Вучића, нећемо далеко. Увек ћемо ми да имамо неког новог Александра, Петра, Слободана, Марка, Милоша да га окривимо.

                Него ајте да једном имамо некога коме ћемо да помогнемо. Можда бих ја имала шта и да Вам замерим, председниче Републике Србије, али знате шта немамо? Немамо алтернативу за оно што Ви радите, а образ ми не дозвољава да ако немам паметније решење критикујем Ваше. То је ствар мало и васпитања. Не учествујете Ви у дијалогу. Камо среће да Ви имате дијалог. Ви имате с једне стране нереалне жеље људи који прилично, чини ми се, губе здрав разум, али зато имају подршку јер то тако одговара и покушавате да одбраните оно што се одбранити може. Је ли лако? Није. Хоће ли бити лако? Неће.

                Свашта се овде чуло, па и то да треба укључити Скупштину, односно да Скупштина треба да има значајнију улогу. Морам нешто да вам кажем. Нисам ја кратко народни посланик. Скупштина има врло активну улогу када је у питању решавање проблема Косова и Метохије. Свако од нас појединачно који се нашао на било ком састанку који се дешавао, нарочито ван Србије, имао је прилику да говори о томе да Косово није никаква независна држава, него јужна српска покрајина, из нашег угла гледано.

                Свако од нас ко се срео са амбасадорима имао је прилику да објасни како ми гледамо на ту отворену рану коју имамо, ако је за све нас она отворена рана. Имате право и да она те не буде. Не могу да тражим ни од кога да има разумевање за моје излагање када ја говорим о нечему што је моја кућа. Ја бих свакако имала за излагање свакога од вас ко говори о својој кући.

                У том смислу и када је јуче овај несретни Камбери причао о неком реципроцитету искључимо то као неки разговор између две државе, али ако бисмо то свели на реципроцитет између два народа, а ја када узмем у обзир да му је ментор Курти, онда би то значило да ја данас треба некога од вас да молим да идемо да иселимо Камберија. То је реципроцитет у односу на оно што се мени десило. Камберијеви су мене отерали из куће. Јел на тај реципроцитет позива Камбери за своје суграђане у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи? И ко је уопште да говори у њихово име? Једва је намакао тај број гласова који му је требао,63

 говорећи да су то неки Шиптари ђаволи који нису гласали за њега.

                Пошто смо сви прилично уморни, скратићу своју дискусију у односу на оно што бих могла да кажем, сигурна сам, као и већина ових људи. Још једном ћу да вас замолим за једну много важну ствар. Шта год да овде једни о другима мислимо и колике год политичке разлике да постоје, сетите се да кад их наглас кажемо некоме помажемо да оствари свој циљ. Њихов циљ је Велика Албанија.

                Да ли анимозитет и политичко неслагање са Александром Вучићем, СНС, Ивицом Дачићем, СПС, може да вам да за право да помогнемо Аљбину Куртију, јер би овде да скупљамо политичке поене? Не. Можда је ова седница Скупштине о Косову, председниче, заказана прерано, можда је овај сазив требао да сачека да увежба и Пословник о раду и начин на који се ради на неким другим темама, па да политички зрели уђемо и разговарамо о највећем националном питању. Нажалост, ово питање је питање које често не може да чека и да не би чекало хтели смо да о њему разговарамо.

                Финално, порука за све оне који нас прате, нарочито из привремених институција у Приштини – не рачунајте да Србија нема већину да се избори са вама, против вашег става да је Косово независно. Увек има већину да вам каже да није, увек има већину да заштити свој народ и свој интерес и увек ће имати већину да вам објасни колико сте тако мали, јадни, зли, али без снаге да победите народ који је сто пута страдао. Страдаће и 101 пут, али не као губитник, не у рату, овог пута за столом. Хвала вам.

Извор Парламент

Категорије: Посланичка група