Најновије

Ивица Дачић: Не прихватам да је Србија крива за ратове Посланичка група

Другог дана рада Посебне седнице Народне скупштине, посвећене Извештају о преговарачком процесу са Привременим институцијама самоуправе у Приштини,  у сумирању расправе учествовао је и Ивица Дачић председник Посланичке групе ИВИЦА ДАЧИЋ – Социјалистичка партија Србије (СПС)

Не прихватам да је Србија крива, не прихватам да је Србија крива за ратове. Како бисте се ви понашали? Па, све вас знам, све вас знам. Па, чекајте, да се распадала Југославија у ваше време, шта, ви бисте прихватили да не подржите Србе у Крајини, да не подржите Србе у Републици Српској?

            Желим да на крају ове расправе искористим време које има наша посланичка група, али без непотребног губљења времена у екстезивним изјавама. Желим веома конкретно да кажем неке ствари које мислим да су значајне. Зашто? Зато што, ја бар знам, да од 1992. године мало има невиних у овој причи и зато не треба сада тако олако давати изјаве.

            На пример, говорили сте, не знам ко је говорио, не могу да их нађем сада у сали, није ни битно, рудна рента. Каже – рудна рента, слажем се са тим, али, знате, 25. јануара 2008. године, пред председничке изборе код Путина су ишли Тадић, Коштуница и Веља Илић који је причао да није имао столицу где да седне. Зашто су ишли? Зашто су ишли код Путина? Да би победили Томислава Николића. То је био енергетски договор, споразум. Према томе, то никакве везе нема са мном, ни са Александром Вучићем.

            Друга ствар, пасоши, тачно, што је рекао господин Вучић, али није тачно да Срби на Косову немају право на српски пасош. Имају право на пасош Србије, али ЕУ не да визну либерализацију ни за кога са Косова и Метохије. Немају је ни Албанци и то се није десило од 2012. године, пошто сам ја био и 2008. до 2012. године министар унутрашњих послова, то се десило у том периоду када је дата визна либерализација за грађане Србије. Према томе, какве сада то везе има да причамо о томе? То сам више пута зафркавао ЕУ – чекајте, како волите Албанце а нећете да им дате визну либерализацију? Што се нас тиче, ја бих то одмах подржао. Чак бих им дао и аутобусе сви да оду у западну Европу, јер ће то тако и да буде. Тако је и било.

            Исто тако, причали смо о источном, западном, јужном или, не знам ком погледу. То је Мартиновић говорио о томе и апсолутно се слажем са њим. Да, Срби су много више пажње посвећивали погледу на исток или на југ, него на западне и северне своје територије.

            Уосталом, подсетићу да није проблем Косова једини са којим смо се сусретали и признања, јер 1908. године, једна од највећих криза коју смо имали, је анексиона криза. Били смо оптерећени тиме, били смо оптерећени царинским ратом, блокадом и, да будемо реални, ми смо признали анексију БиХ од стране Аустроугарске, Влада, под притиском Русије, између осталог, али признајући анексију нисмо се одрекли БиХ и ушла је у састав Југославије.

            Идем редом, да сада не објашњавам све.

            Председник Вучић је то спомињао данас, као што сам рекао прошли пут, као коалициони партнер био сам позван код тадашњег председника Бориса Тадића да сачекам да пренос буде из Хага, саопштавања саветодавног мишљења. Сада се не сећам ко је био. Сигурно није био нико од представника који су сада овде, а и не знам ко је у којој странци, пошто се то све у фронцлама поцепало, али у сваком случају, био је његов кабинет. Већ сам јуче рекао, очекивало се… Значи, дошли смо да гледамо саопштавање резултата. Вук Јеремић није био ту. Био је на лицу места у Хагу, заједно са амбасадором. Мислим да је Батаковић тада био и мислим да су били људи који су били у правном тиму. Два саопштења која су припремљена за две варијанте одређене одлуке оба су пала у воду, јер је одлука била трећа, за нашу државу потпуно неочекивана, што говори о краху могућности антиципирања догађаја и одлука. Та одлука сигурно није била донета тог преподнева. На њој се сигурно радило месецима унапред.

            Исто тако, тачно је ово што је рекао председник Вучић, у свим тим коментарима када је саопштено то, један од присутних, који више није жив, да га не именујем сада, је рекао ово што је председник малопре споменуо. Јуче нисам имао времена о свему томе да говорим. У смислу тога, хајде, добро је, барем смо решили питање Косова.

            С друге стране, после месец, два сам чуо да је проблем у следећем, да смо ми обећали онима који су гласали у Генералној скупштини да идемо на међународни суд правде за саветодавно мишљење, да је власт обећала да ћемо прихватити то и да нећемо даље правити проблеме и да је зато настао проблем у имплементацији тога са посетом Ангеле Меркел. Ја причам отворено и добро знам каквих је било проблема и о томе ћу касније да нешто кажем на релацији Београд – Њујорк, на релацији Београд – Брисел – Њујорк. Када кажем Њујорк, мислим на представника наше државе у Њујорку.

            Извињавам се што вас оптерећујем тиме, али мислим да је важно да то знате и нема потребе да то преноси уопште телевизија. Не занима ме телевизија и грађани, занимате ме ви овде, јер мислим да не схватамо ми колико је тешка ситуација. Мислим да не схватамо, а ја могу то да вам кажем зато што сам на почетку био тамо и зато што сваки одлазак тамо јесте стрепња са чиме ћете бити суочени, са каквим све захтевима и уопште није битно сада ваш неки политички положај, него шта уопште можете да прихватите и о чему ви уопште причате.

            Ја сам био један од оних који је критиковао платформу председника Томислава Николића када је дошао овде, односно када је послао Влади, ја сам тада био председник Владе и Влада је то изменила, зато што је била нереална, зато што је кретала од тога да ће да се пониште сви споразуми који су потписани. То је немогуће, могуће је, али уз тешке последице.

            Такође је била она формулација, знате, ништа није договорено док све није договорено. Знате како се то на крају завршило? Ја сам питао, када је донета та Резолуција УН, ти преговори су иначе почели раније, они нису почели тада, али су почели на нижем нивоу, али када је формирана нова Влада, требало је да буде на највишем нивоу. Томислав Николић као председник није хтео у томе да учествује. Рекао је Кетрин Ештон – ево вам премијери, па их затворите док не нађу договор. Ја нисам ни хтео да прихватим. И управо је тадашњи први потпредседник Владе, касније председник Владе и председник Републике, који је наставио разговоре,  утицао на то да ја уопште прихватим да одем на тај састанак.

            Знате ли како смо од дела те власти испраћени? Немој да прихватиш, али немој ни да одбијеш. Изванредно. То је отприлике као нешто што сам отприлике и овде данас и јуче чуо. Знате шта? Дајте људи, зашто ми, кажу, причамо о границама. Ја то када слушам, ја просто не могу да верујем, као да присуствујем на Тибету савету мудраца, који расправља о светском миру. О чему ви причате? О чему ви причате? О томе да нећемо имати границе. Па, идите у Приштину, па то кажите, да нећете имати границе, то сви овде добро знају. То говоре. Знате ко то говори? Само заостали представници кумровачке школе.

            Ја јесам социјалиста, али сам апсолутно против такве политике која је за све кривила српски национални интерес. Зато можете ви да критикујете Милошевића и СПС, није то ни битно. Уосталом, ја лично био сам портпарол странке од 1990. године до 2000. године. Искрено, да нисте ви оборили Милошевића, вероватно сада не бих ја био председник, јер би били неки други. А, када сте га оборили, сви који нису ваљали су отишли и побегли, већина код вас, наравно.

            Ја не причам о Милошевићу, ја причам о Србији. Немојте ако не волите Милошевића, или СПС, да не волите и наносите штету Србији. Немојте да говорите да смо ми окрвавили руке. Нису наше руке окрвављене. Они који су рушили Милошевића су љубили те окрвављене руке које су убијале нашу децу. То су ратни злочинци. Они су окрвавили руке.

            Не прихватам да је Србија крива, не прихватам да је Србија крива за ратове. Како бисте се ви понашали? Па, све вас знам, све вас знам. Па, чекајте, да се распадала Југославија у ваше време, шта, ви бисте прихватили да не подржите Србе у Крајини, да не подржите Србе у Републици Српској? Извини Весићу, онога вола што сте окретали, то морам да ти кажем, можда није тачно, али је суштински тачно, а то је да сте загревали и подгревали екстремисте који нису прихватали мировне споразуме у Републици Српској. Како није тачно? Били сте и да будем сада искрен, неки од вас, ваше странке, никада нису ни прихватиле Дејтонски споразум. Хајде, изјасните се искрено. До скоро сте имали у својим програмима оно за шта сте критиковали СРС.

            Ја сада то причам, знате ли зашто? Зато што је свако од вас имао прилику да искаже своју политику.      

            Сада када говоримо, када причамо о Бриселском споразуму, Бриселски споразум је омогућио да отворимо преговоре о чланству у ЕУ. Ја се правим да не чујем. Знате ли зашто? Зато што кад слушам како нападате ЕУ, мени дође да верујем, не дај Боже, да смо Вучић и ја извели 5. октобар, а не ви. О чему ви причате? Па, ви сте рушили Милошевића на томе да је он Србију удаљио од ЕУ, да је он злочинац, да смо ми злочинци, да треба да оде Милошевић и ми ћемо да уђемо у ЕУ. Сад ви причате о томе – каква ЕУ. Просто, не могу да верујем.

            Ја нисам крив за 5. октобар, али испада да смо Вучић и ја отворили преговоре о чланству у ЕУ. А где сте ви који сте се за то борили 5. октобра? За шта се ви данас залажете? За шта се залажете? Па, колику имате снагу? Коштуница је победио на тим изборима Милошевића. Ишли сте код Мадлен Олбрајт и ви причате о окрвављеним рукама.

            Ја немам ништа против. Ја само хоћу да кажем – критикујте ви СПС, Милошевића, није битно, али немојте да кажете, грехота је рећи супротно. Сваки метар земље од Косова и Метохије до Јасеновца је обележен неким српским жртвама. Срби су највеће жртве геноцида. Уосталом, реч геноцид значи убити народ. Први ју је употребио Виктор Иго 1876. године причајући о српским жртвама у српско-турском рату.

            Да вам кажем на крају, много тога сам хтео да вам кажем, али немам времена. Зато, председниче Вучићу, формирајте брзо Владу да могу као министар да причам неограничено, јер не могу да се ограничавам.

            Дозволићете ми, желим да се захвалим председнику Вучићу што је дозволио да радимо на повлачењу признања. Требало је да дозволи. И ја, наравно, поштујем и све који су у томе помагали. Желим да кажем да ниједна страна земља нама то није помагала, то да буде јасно. То је био државни пројекат. То није био приватни пројекат било кога од нас, већ државни пројекат. И у томе су најважније и безбедносне државне институције учествовале. Ја желим, такође, њима да се захвалим. То је било нешто од највишег државног интереса, зато што данас 101 или 102 земље, зависи како се то гледа, јер се мењају власти, па знате, та нека власт која је повукла признање, дође нека друга, па сад каже – а што сте ви повукли признање. На томе мора да се ради.

            Али, ми смо имали 2012. године ситуацију да је, после 2012. године, у том једном налету, 110 земаља, како су они говорили, да признало Косово. Данас укупно има 193 чланице УН. Говорим о регуларним чланицама, значи, не говорим о придруженим, односно онима који немају статус државе чланице, то су Ватикан и Палестина. Значи, од 193, 101 или 102 не признају Косово. То је историјски успех, јер кад смо кренули, кренули смо од тога да смо се секирали да ли ћемо да преживимо гласање у УНЕСКО.

            На крају, уважавам сваку жељу да се помогне у овим разговорима. Ја само желим да кажем да, ви сте говорили о принципима, Борко је говорио о принципима. Ја се апсолутно слажем.

            Устав Србије, Резолуција 1244, дијалог без признања. Шта је ту спорно? Шта је ту спорно? Јел ви мислите да имамо неку другу платформу или принципе? Шта смо ми причали, шта смо радили свих ових година? Али, опет будите искрени до краја. Ако већ то хоћете да кажете да нема Савета безбедности, да нема решења без одлуке Савета безбедности, онда будете искрени па кажите како се то уклапа са вашим залагањем да се Русији уведу санкције.

            Како ће то бити? Како ће то бити доживљено са њихове стране и хоће ли ставити вето?

            И на самом крају, господине Орлићу, извињавам се, надокнадићу, одузмите ми следећи пут. Желим само да кажем апропо тога колико Скупштина треба да има важно место. Споменућу то да ниједна Скупштина никада у време власти Демократске странке није донела ни платформу ни одлуку о резолуцији коју смо поднели УН.

Извор Парламент

Категорије: Посланичка група