Најновије

Ауторски текст Ивице Дачића: Није сан, слога нам је спас Вести

Слога је код Срба као неки недостижни циљ, као сан који никако да се оствари. О њој се пева и чезне, као о некој далекој звезди у чијој светлости тражимо спас. Још више, многи наши људи мисле да бисмо, када бисмо били сложни око неких главних циљева, билијаМ, успешни и непобедиви. Слажем се, али морамо да погледамо и у своју историју, али и данас око себе и поставимо питање – да ли смо заиста несложни како често о себи говоримо?
И друго, да ли је само слога то што нам треба или нам требају добре одлуке, па макар око њих и нисмо сви сложни.
Нема спора, кад је Србија била сложна, увек је побеђивала и напредовала. Али морамо да признамо и да смо правили грешке онда када смо решење тражили у слози, чекали да се то деси, а пропустили време да донесемо праве одлуке у право време. Кад је слога, свака одлука је добра, али то не значи да је без слоге свака одлука лоша.
Ми, Срби, у нашем грбу имамо четири слова С и волимо да верујемо да то симболизује слогу, па кажемо: „Само слога Србина спасава“. После више од 30 година бављења политиком сигуран сам да нас неће спасти само слога, него и праве одлуке, које ће нас држати на правом путу.


Сви народи трагају за слогом, то је природно, нису Срби по томе ништа посебни. За слогом се нарочито иде када су времена тешка, нарочито кад прети рат или нека слична невоља од које је угрожен цео народ. Немогуће је да се одбранимо од таквог великог зла какав је, на пример, рат ако нисмо сложни. Тада је циљ само један – очувати народ, потомство и државу .
Србија је, нажалост, у историји често била у прилици да буде у таквој ситуацији и те дане памтимо као најсветлије. То су дани Првог светског рата, када се није постављало питање да ли треба бранити народ и државу од агресије. То је и период Другог светског рата, када је, уз све политичке и идеолошке разлике, народ био сложан око тога да не желимо туђинску окупацију, него желимо слободу. Изборили смо се за слободу у оба светска рата зато што смо знали штаје наш циљ и зато што смо око њега били сложни. То су наши велики споменици, који нас подсећају да око слободе, око независности и око живота у миру нема расправе, него само слоге да се те вредности одбране.

После рата дуго смо живели у периоду братства и јединства. Та званична идеологија некадашње Југославије није била ништа друго него идеологија слоге. Наши људи су то добро разумели и прихватили. Разумели су да, само ако су сложни, могу да обнове земљу и изграде једно друштво које ће унапредити живот свих много више него било када пре тога. У то време слога се називала „братство ијединство“, али она има и друга имена, од епохе до епохе. Данас се, на пример, често користи реч „консензус“ када се мисли на слогу, али тако говоре бирократе које сабирају и одузимају. Ја нисам један од њих. Слога је много више од консензуса. Према мом мишљењу, она је најближа идеји солидарности, која је најстарија идеја социјалистичког покрета и зато ми је блиска срцу.
Солидарност тражимо кад дођу тешка времена, када морамо да помажемо једни другима и када знамо да не можемо да опстанемо ако нисмо сложни, то јест – солидарни. Не треба да идемо много у прошлост. Сетимо се колико је примера солидарности било у Србији за време најтежих дана у почетку пандемије вируса корона. Млади су обилазили старије, носили им намирмице и лекове, помагали у кући, организовала су се читава насеља да се помогне свакоме коме је потребна помоћ. На крају, држава је давала главни тон тој солидарности јер је јасно поставила главни циљ да заштити животе свих у Србији и томе је прилагодила све своје активности.

Можемо да будемо поносни на тај период зато што смо показали да смо сложни и нисмо заборавили једни на друге. Сетимо се само наших лекара и медицинских радника и њиховог даноноћног труда да заштите животе људи јер су они својим пожртвовањем подсетили цео наш народ да у невољи мора да се нађе свом комшији, својим рођацима и пријатељима. То је наша слога, за коју су многи мислили да смо је одавно изгубили и даје никада више нећемо имати. ‘Х Важна нам је та симболика слоге нашег народа.

Председнику Александру Вучићу сам 2020. предложио да уведемо Дан српског јединства, слободе и националне заставе и он је, заједно са Милорадом Доииком, увео да се 15. септембар празнује у Србији и Републици Српској. Празник је симболично установљен као сећања на дан пробоја Солунског фронта.
Што се тиче слоге у политици, ње баш немамо много, то је чињеница. Али ту нам и није потребна зато што најбоље одлуке долазе од различитих мишљења, таква је природа демократије. У политици сам дуго, још пре него што је успостављено вишестраначје. Залагао сам се за увођење вишепартијског система када то није било нарочито популарно у, тада јединој, партији. И наредних, више од 30 година, колико се бавим политиком, на сваким изборима биран сам за посланика у вишестраначки парламент, чија је сврха да кроз борбу различитих мишљења доведе до најбоље одлуке за државу и све грађане. Не сећам се много ситуација када је парламент био јединствен, кадаје гласао сложно о неком предлогу, али кад год је то урадио знали смо да ће таква одлука да нас надживи. На пример, у јесени 2оо6, Скупштинаје једногласно подржала тадашњи предлог Устава, који је после потврђен на референдуму. Тај Устав је и данас жив и опште прихваћен, што значи да смо у једном важном тренутку показали слогу око нашег државног темеља, око највишег закона наше државе… Било је још таквих примера.
Ипак, питање око којег у парламенту и међу странкама никада није било неслоге јесте питање Косова и Метохије. Кад год је то била тема успели смо да постигнемо сагласност, слогу, зато што српски парламент не може да гласа другачије од мишљења које влада у целом нашем народу. Као народ, треба да будемо поносни на то што, без обзира на све политичке разлике, у Србији заиста имамо слогу око најважнијег државног и националног питања, а то је питање Косова и Метохије. Оно је уграђено у Устав, где се дефинише као саставни део Србије, али оно је и више од тога. То је питање око којег је наша слога неупитна. И као што сам рекао на почетку, кад је слога, свака одлука је добра. И зато наша држава има највећу могућу снагу данас, када се суочава с јаким притисцима и драматичним нападима на наш народ на Косову и Метохији да донесе исправне и добре одлуке. Иза наших одлука стоје слога нашег народа, његова подршка и јасан циљ. Зато сам сигуран да Србија мора из ове ситуације да изађе као победник, јака и чистог образа, као и увек када је наш народ показао слогу.

Извор: Српски Телеграф