Најновије

Интервју Ивице Дачића за Новости: Добили смо чврсте гаранције међународних фактора да неће бити дозвољено насиље над Србима од стране Приштине Вести

Први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић открио је за „Новости“ како је изгледао један од разговора приликом промене одлука о тзв. Косову из 2019. године. Навео је да је Дисеј један од највећих пријатеља Србије и додао:

– Сваке недеље се чујем са њим. Не само да је коректан према нама, већ свим земљама у окружењу Тога, о нама прича као да је наш. У честој сам комуникацији са Петером Сијартом из Мађарске и са министром спољних послова Кипра Јоанисом Касоулидесом.

Стиже још једна нота о повлачењу, па ће на списку оних који су повукли признавање бити 28 држава…

– Да. Настављамо са акцијом отпризнавања и у наредном периоду ће их бити још. Приштина више нема где да продре. Ми смо обишли доста држава и представили им право стање ствари.

Постоји ли шанса да се промени француско-немачки план, да буде прихватљив Београду, или ће се држати курса да формално или неформално признамо Косово, односно да добију столицу у УН?

– Ако се не промени тај приступ, да се иде од свршене чињенице према детаљима, онда нико не може да рачуна да ће Србија на то да пристане. Свима којима је требало смо и председник Вучић и ја рекли врло јасно да је немогуће да се уђе у било какве договоре ако се полази од тога да је Косово независно и да Србија то треба да призна. То никад неће да се догоди и џабе разговори о томе.

Јавност се често пита како изгледају дипломатски разговори иза затворених врата…

– Нема ту неке велике мистерије и углавном се о томе шта се говорило на затвореним састанцима исприча и новинарима на конференцији за штампу. Дипломатија је данас много отворенија него што је била само до пре неколико деценија. И нема никаквог гламура, како се често мисли, све личи на пословне састанке са неколико тема, после чега идете на нови разговор. Наравно, има ствари које не иду одмах у јавност, зато и служе овакви сусрети, да државе могу нека питања да усагласе пре него што донесу одлуку. Мени су нарочито у пријатном сећању остали неки разговори са државницима из Африке, Азије и Пацифика где се много говорило о неким прошлим временима када су они гледали Југославију као узор и због које су ушле у Покрет несврстаних. То су наши пријатељи са којима нико из Београда није разговарао 30-40 година, а требало је, јер према Србији имају врло пријатељска осећања и желе да сарађујемо.

Шта вас најчешће питају?

– Они су навикли на наше фирме које су раније биле присутне на овом простору, позивају нас да дођу да раде та предузећа поново, а не знају ни да већина њих више и не постоји или да нису толико велика као што су била. Зато смо отворили још један одсек у Министарству који се бави економском дипломатијом, да пробамо да помогнемо и нашој економији. То су огромни потенцијали. Занимљиве су те земље.

Када сте се последњи пут чули са Сергејом Лавровом, министром спољних послова Русије?

– Честитао ми је када сам изабран за министра спољних послова, пожелео ми успех и очекивање да се ускоро и састанемо. Надам се да ће бити прилике за то. Такође, честитао ми је и Нову годину.

Jeсте ли имали још кога да позовете осим Лаврова док је тзв. Косово пред Нову годину било на ивици рата?

– Разговарао сам са десетинама страних функционера, исто као и председник Вучић и премијерка Ана Брнабић. Нема тога с ким нисмо разговарали и тражили да се обуздају влада у Приштини и Курти од њихових намера да нападну Србе и да их протерају, јер то јесте био њихов план. Када се ради о безбедности нашег народа на Косову и Метохији, нема тога са ким нећете да разговарате, па макар он био на Куртијевој страни. Са сваким ко може да изврши притисак на Приштину да се повуче и да остави Србе на миру. У оваквој ситуацији не бирате ко вам је по вољи, а ко није, јер морате да нађете начин да заштитите свој народ. То је тешко, али не постоји други начин да се оствари најважнији циљ.

Завршетак претходне године обележила је нова криза на КиМ, хапшење Срба, затим барикаде као одговор наших људи. Превазиђена је гаранцијама међународне заједнице за наше људе. Колико су чврсте?

– То је велико олакшање и велика победа, пре свега за наш народ на Косову и Метохији, јер је спречена нова трагедија коју су му намениле власти у Приштини. Добили смо чврсте гаранције међународних фактора да неће бити дозвољено насиље над Србима од стране Приштине, а испуњени су и остали услови због којих су барикаде и биле постављене.

Председник Вучић је одиграо кључну улогу у томе, имао је невиђен притисак од међународне заједнице и тешке разговоре, али показали смо велико јединство државе Србије и нашег народа на северу Косова, које нико није могао да сломи. Овај протест Срба био је велика опомена Куртију и Приштини да се коначно зауставе, да не може да оствари свој наум да протера Србе и да војно освоји север Косова. То су схватили и они који га подржавају у међународној заједници.

Да ли уносите бадњак у кућу, с обзиром на идеолошки предзнак ваше странке? Како обележавате Божић?

– Божић, бадњак и сви други симболи празника нису само ствар вере, него много више лепе народне традиције, коју и моја породица поштује одувек. То нема везе са идеологијом и партијама, јер ти мали ритуали и служе да се различити људи, који различито мисле, ипак, у једном тренутку уједине око нечега што је свима једнако важно, а то су мир, породица, љубав према ближњима.

Када сте последњи пут били у Призрену? И има ли ишта што вас веже за тај град осим чињенице да сте тамо рођени?

– Последњи пут био сам у Призрену пре шест година, обилазио сам наше манастире Грачаницу, Пећку патријаршију и Цркву Богородице Љевишке у Призрену. Они су под заштитом Унеска и тада сам се срео са монасима и монахињама, са владиком Теодосијем, разговарали смо о томе шта држава Србија још може да уради на заштити наших светиња.

Био је то пријатан и користан обилазак, а нарочито у Призрену где сам рођен. Ја сам био врло мали кад смо се одселили из Призрена, тако да сам врло кратко живео тамо. Али знате, један је родни град и он је важнији од свих осталих у којима живите после. А нарочито кад је то Призрен, царски град, један од најлепших на Балкану и место где вековима у миру живе људи различитих вера и култура.

Да сад неким случајем морате да одете са чела СПС, коме бисте препустили позицију?

– Полако, тек што сам изабран за председника СПС пре две недеље, а ви ме питате коме ћу да препустим позицију. Не размишљам о томе, стварно, не зато што ћу вечно да будем председник партије, него зато што смо имали стварно успешан и важан Конгрес, један од најбољих од оснивања СПС. И имамо много важног посла у наредних неколико година, и у партији и у институцијама у које смо изабрани. У сваком случају, у СПС се о најважнијим функцијама одлучује кроз разговор, причамо и са чланством и са нашим органима, и тако увек дођемо до најбољег решења које дуго траје и доноси резултат. Ја сам вам најбољи доказ.

Син Лука је код вас у странци. Има ли амбиције да се бави политиком?

– Занима га политика, помагао је у кампањи. Занима га пре свега како се ради унутар странке, мислим да не размишља о политици у смислу неких функција и важних државних послова. Једноставно, упознао је уз мене много мојих другова из партије, то је окружење у којем је он од детињства и допало му се да се и он придружи и да буде активан. Завршио је пословно право, размишља чиме да се бави, а да тиме некако не угрози мене, јер ће увек постојати приче да сам му ја некако помогао.

Ћерка Андреа је почела да се појављује са вама на догађајима. Има ли она намеру да крене татиним стопама?

– Како време пролази, мислим да је мање заинтересована за политику од свог брата. Пошто ће ускоро да се опредељује чиме ће да се бави и шта ће да студира, о томе се много прича код куће, има ту различитих планова и интересовања. Мислим да ће уписати Факултет политичких наука. Не новинарски смер, већ спољне послове. Али биће онако како она буде одлучила, а ја ћу то да поздравим и подржим.

Да ли се чланови породице у потпуности слажу са вашим политичким ставовима и јесу ли некада сугерисали да би они другачије поступили?

– Ја се пре свега трудим да то време кад смо заједно не оптерећујем политиком, јер због мог посла немамо баш много времена да будемо заједно, па нећу то драгоцено време још да крадем за рачун политике. Углавном се слажу са мојим ставовима, они читају и гледају моје интервјуе, наравно, има и ствари о којима другачије мисле, али то је њихово право.

Да ли сте саставили списак потпредседника СПС?

– Договарамо се око потпредседничких места и у нашим органима и заједно са општинским одборима. Имаћемо у догледно време и потпредседнике, тако да ћемо да заокружимо избор свих органа управљања.

A ПОСТОЈЕ ли у политици искрена пријатељства и ко је у вашем кругу пријатеља?

– За разлику од многих, ја мислим да има личних пријатељстава у политици. А имам доста искуства и у домаћој и у међународној политици. Можда грешим, али полазим од себе. Ако ја неког сматрам пријатељем, онда очекујем да и неко мене сматра за пријатеља. Знам да у политици то није често и да може да буде чак и опасно, али ствар је личног карактера како доживљавате политику – као зверињак и арену где сви гледају да истребе оног другог, или као посао у који улазите са добром намером да решите неки проблем тако што сарађујете са људима. Ја сам присталица овог другог. Сматрам да имам пријатеље у политици и у Србији и у иностранству. Вучић је мој пријатељ, не само коалициони партнер. Имали смо много ситуација када проблеме нисмо решавали као коалициони партнери, него као пријатељи који заједнички раде да реше неки проблем за своју земљу.

A УСПЕВАТЕ ли понекад да насмејете Вучића, који за себе каже да није тако шармантан као ви?

– Па деси се чак и то, Вучић је по природи озбиљан, некада и превише озбиљан, али и ја сам такав, само што мислим да некад можемо да смањимо притисак или неку тешку тему, ако је за тренутак опустимо. Такви су нам карактери и темпераменти, није то ништа лоше. Напротив, често се допуњавамо.

Извор Новости