Најновије

Разговор недеље-Ивица Дачић за Политику: Под знаком питања поправљање односа са Хрватском Вести

Косово има довољан број гласова за пријем у Савет Европе с обзиром на број земаља у Европи које су га признале, али многи мисле да сада није време да се о томе разговара

Велико је питање да ли ћемо имати успеха у намери да поправимо односе са Хрватском, имајући у виду да на божићном пријему Српског народног већа није било ни место, ни време да премијер Андреј Пленковић у свом говору помиње наводну агресију у време Милошевића, а да при томе није споменуо ни „Олују”, ни сва остала питање која су са аспекта српског народа и државе Србије проблематична, попут питања геноцида над Србима у Другом светском рату, каже у разговору за „Политику” Ивица Дачић, министар спољних послова Србије, сумирајући резултате боравка у Загребу.

Да ли је сада на потезу Хрватска?

Следећи потез би требало да буде да се начини пресек стања о свим тим питањима која се могу груписати у три дела: отворена питања из прошлости, шта данас можемо да учинимо у тражењу заједничких интереса, а трећи битан део тиче се развоја економских односа.

И раније се покушало с решавањем отворених питања, али без успеха.

Годинама се ствара антисрпско расположење у Хрватској и онда је тешко радити на нормализацији односа. Зато је битно да постоји политичка воља да се превлада та ситуација. Имаћемо успеха колико се будемо бавили конкретним питањима, а не прављењем антисрпске хистерије која доводи до тога да се онда не жели нормализација наших односа. Тешко је очекивати да ће неко од нас променити мишљење, али да пробамо да тражимо неки заједнички интерес.

Званичницима БиХ сте у Источном Сарајеву на Дан Републике Српске рекли да долазите у миру.

Мене је министарка спољних послова напала због учешћа у прослави. Они никако да схвате да то нема везе с нашим односом према БиХ. То има везе с нашим односом према Републици Српској, према нашем народу који живи у РС и БиХ. Ми сматрамо да је Република Српска историјска творевина за коју се народ борио и која је дефинисана Дејтонским споразумом и Уставом БиХ. И да сходно томе ми настављамо политику поштовања територијалног интегритета БиХ, али нико нама не може забранити да негујемо најбоље могуће односе са српским народом и РС.

У Сарајеву сматрају провокацијом то што је свечаност премештена из Бањалуке у Источно Сарајево.

Источно Сарајево је део РС. Знате колико тога има што нас иритира. На пример, ако Хрватска говори о агресији, не морам да кажем да Србија никада није била до Загреба, а НДХ је била до Земуна. Ко онда има више права да говори о агресији. Када говоримо о одштети за деведесете године, колико је Хрватска платила одштету Србима за геноцид у Другом светском рату… И нас веома иритира што је Хрватска признала Косово иако је била по споразуму на који се позива обавезна да поштује територијални интегритет тадашње Југославије. Исто тако, када бошњачки представници у БиХ говоре о независном Косову, иако БиХ није признала независност Косова. Ако би се водили тиме шта се коме свиђа, а шта не, онда спољна политика у свету не би постојала. У спољној политици треба тражити начине за сарадњу и поред тога што различито мислимо.

Шта ћемо са француско-немачким планом за Косово, за који је Урсула фон дер Лајен рекла да је део процеса дијалога иако га ми нисмо прихватили?

Србија је рекла шта су наше црвене линије и ми нисмо одбили тај план него смо само рекли шта је за нас генерално неприхватљиво. То је да се поново разговара и преговара и дефинише нешто што смо се већ договорили и потписали Бриселским споразумом, а то је ЗСО. Онда није ни требало потписивати Бриселски споразум. За нас је неприхватљиво чланство Косова у УН. И треће неприхватљиво је да се угрожавају животи, слободе и права Срба на КиМ. А о сваком плану се може разговарати, о томе ће бити настављени разговори.

Председник Александар Вучић је рекао да план предвиђа да се сагласимо с пријемом Косова у међународне организације па и УН, а да заузврат добијемо обећање о бржем уласку у ЕУ. Колико можемо веровати таквим обећањима?

Ми смо великим делом одавно изгубили поверење у разна акта која потписујемо. Тако је било и са Резолуцијом 1244, са Бриселским споразумом, са Вашингтонским споразумом… Према томе, ми ћемо ту свакако гледати своје интересе. Али нећемо никада рећи да нећемо даље да разговарамо. Ми желимо да разговарамо. Није реално да се говори о неком озбиљнијем плану, а да сваког дана морате да гасите пожаре који долазе из Приштине због сулуде политике Албина Куртија, коме је принцип да покуша пречицом да реши питање Косова, а то значи да војно заузме север. У условима физичких напада на Србе, хапшења, рањавања деце, напада на Србе за време Божића, веома је тешко говорити о неким мировним плановима. Зато је ваљда свима јасно да је главна препрека миру и стабилности на Косову – Курти.

Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто обећао је да његова земља неће гласати за улазак Косова у Савет Европе. Колико је реално да Косово уђе у СЕ, с обзиром на то које услове о поштовању људских права и верских слобода мора да испуни?

Када је реч о државама које су признале Косово, ми најлошије стојимо у Европи. Косово има довољан број гласова за пријем у Савет Европе с обзиром на број земаља које су признале Косово. Питање је, међутим, да ли оне све у овом тренутку сматрају да је потребно о тој теми разговарати. Уосталом, тај захтев није ни активиран на Комитету министара. Ирска то није урадила за време свог председавања. Сада Исланд председава. Суштински, Косово не би имало право да буде члан Савета Европе зато што није држава, а чланице могу да буду само државе, оно није постало члан УН. Први пут би се десило да око пријема неке нове чланице у СЕ постоји прегласавање, односно да постоје сукоби.

То се до сада није десило. И то је разлог што многе земље нису одушевљене том идејом. Када је реч о ЕУ, ту је ситуација много јаснија јер се одлуке доносе консензусом, а пет земаља не признаје независност КиМ и немогуће би било да та одлука буде позитивна. Када је реч о ОЕБС-у, исти је случај, Косово не може постати члан ове организације јер се и тамо одлучује консензусом. Једино где би могли да имају неке шансе, то је Савет Европе. Исланд као председавајући трпи велики притисак, пре свега Немачке, као што је и Ирска трпела, да се то питање што пре стави у процедуру.

Међутим, пошто Исланд организује самит држава чланица СЕ у априлу, питање је да ли је и њима у интересу да тај скуп протекне у несугласицама. Процедура за улазак у СЕ је таква да се одлука доноси на Комитету министара, односно састанку шефова мисија у Стразбуру који се одржавају сваке седмице. То значи да питање чланства Косова може да буде на дневном реду сваке недеље. И онда се одлука упућује у процедуру и иде на парламентарну скупштину.

Ако би питање чланства Косова ушло у процедуру пре самита, за нас се поставља питање да ли можемо да учествује уопште на самиту. Тада би се извесно отворило питање нејединства чланица СЕ. А мислим да је интерес СЕ управо да демонстрира јединство. Не верујем да им је у интересу да поред Украјине још једна тема буде доминантна на самиту.

Да ли бисмо можда могли да повучемо неки драстичнији потез, да иступимо из тог тела?

Треба процењивати шта је ту наш интерес. Без борбе се нећемо сагласити за пријем Косова у СЕ. Осим државности као формалног услова, они не испуњавају ни политичке услове да уопште буду кандидат.

Колико су јаки притисци на Србију да уведе санкције Русији?

Ти притисци су константни, а тичу се пре свега тога да би Србија требало да усклади своју спољну политику с политиком ЕУ. И у том смислу стално указују да је битно да се тај процена наше усаглашености, а тренутно је око 45 одсто, повећа. Проблем је што је тај проценат нижи него што је био управо због рата у Украјини и санкција које се доносе против Русије, чему се Србија није придруживала. Али, имате и читав низ политичких оцена о земљама које су за нас важне и стратешки партнери, као што су Кина и Иран, који су на нашој страни када је у питању Косово у УН. Наш принципијелан став остаје исти какав је утврђен одмах по избијању рата у Украјини на седници Савета за националну безбедност – ми сматрамо погрешним кршење територијалног интегритета Украјине, али ће питање придруживања санкцијама Русији као и било којој другој држави зависити од наших националних и државних интереса.

Да ли је тачно да је руски амбасадор тражио од вас да Србија не учествује на неким међународним скуповима који се одржавају без присуства Руске Федерације?

То није у потпуности тачно. Прво Русија не може да одређује Србији на којим ћемо скуповима учествовати. Не само Русија него било која друга држава. Овде није реч о томе, него о неким новим форматима који би се појавили, а који би били против Русије.

Наводно су у питању Самит за демократију и Савет европске политичке заједнице.

Не односи се на те. Имате различите иницијативе на међународном плану које нису део међународних форума, међународних организација, него неких нових иницијатива.

Дакле, ипак је постојала нека врста захтева. Како сте ви реаговали?

Ми саслушамо свакога, али ми аутономно доносимо одлуке о свему. Овде је реч о новим форматима и новим антируским међународним савезима који би се правили.

Да ли се слажете са оценом да је рат у Украјини нека врста новог светског рата?

Он јесте светски рат по свим својим особинама јер се последице тога тичу целог света иако се оружане борбе воде само на једном месту. Практично цео свет се усмерава да буде на једној или другој страни. Постоје иницијативе да се у УН направи група пријатеља ових или група пријатеља оних. Ми избегавамо да учествујемо у томе јер, кад сте у групи тако дефинисаној, онда сте за ове друге непријатељ. И то је суштина неког нашег приступа.

Околности да се остане доследан у томе ставу су, чини се, све теже.

Јесу, али нам ни западне земље не помажу пуно, већ додатно компликују то питање заоштравањем питања Косова, односно наметањем да се у исто време када се прича о Украјини прича и о чланству Косова у СЕ. Одмах видите да постоје двоструки стандарди. Питање територијалног интегритета се не разматра принципијелно. Србија се тера да уведе санкције Русији и осуди Кину, а да изгуби борбу за свој територијални интегритет. Зато је наша позиција веома компликована. Наш критеријум је интерес Србије. Западне земље нису уопште показале разумевање за територијални интегритет Србије иако су сада поново активирале причу о важности принципа територијалног интегритета. То нама никако не помаже нити нас подстиче да се опредељујемо када је реч о санкцијама Русији.

Али није нам наруку ишао ни став Русије, која се често позива на случај Косова када говори о праву на отцепљење појединих делова Украјине.

Ни један, ни други став нама не иду у прилог зато што тиме у ствари показује како се принципи могу тумачити на различите начине. Ми га тумачимо само на један начин – очување територијалног интегритета. И зато морамо да водимо балансирану политику.

Како бисмо ми могли да тумачимо признање Ангеле Меркел, бивше немачке канцеларке, које је касније потврдио и некадашњи председник Француске Франсоа Оланд, да су Мински споразуми били само куповина времена за наоружавање Украјине и да није искрено било према Русији?

То нас тера на размишљање да ли су споразуми који су потписивани, на које је приморавана Србија, послужили за једну такву припрему за Косово. То само говори о моралности и непринципијелности међународне заједнице. И зато ми не пристајемо и не дозвољавамо да нам било ко држи лекције све док нарушава наш територијални интегритет.

Извор Политика