Најновије

Интервју Бранка Ружића за Политику: Нове мере ће сломити насиље у школама Вести

После војвођанских ђака и средњошколаца из осталих крајева Србије, сутра се у клупе враћају и основци ван северне покрајине, а тиме ће за целокупно предуниверзитетско школство почети друго полугодиште. Први део радне године у предшколству обележила су два стравична инцидента – једногодишње дете пало је с прозора обданишта и преминуо је четворогодишњак који је у вртићу прогутао жир. Најдрастичније насиље било је доминантна тема из школског живота у протеклом полугодишту, као и доношење нових мера за сламање насиља. Иако су високошколске установе, без изузетка, по закону биле у обавези да до 31. августа 2022. године доставе предлоге како ће уважавати државну матуру за упис будућих бруцоша, то нису све и урадиле, па ђаци и даље немају јасну слику шта их чека на прелазу из средњег у високо образовање. Шта је увидела просветна инспекција ванредним надзором вртића након инцидената који су потресли јавност, када ће нове мере за сузбијање насиља у школама заживети у пракси, да ли ће бити одложена државна матура, део је питања на која у разговору за „Политику” одговара Бранко Ружић, министар просвете.
У низу утврђених предлога за ефикаснију превенцију и сузбијање насиља у школама које су мере кључне?
Све предложене мере једнако су важне и имају исти циљ, а то је да се превенира и смањи број случајева насиља у школама. Наш образовни систем има већ изграђене добре механизме, законска регулатива је посебно уређена и прописује јасне кораке поступања свих из система. Међутим, сматрали смо да је потребна додатна синергија различитих чинилаца како би се ова појава свела на најмању могућу меру, јер насиље није само просветни проблем. То је разлог због кога је радна група усвојила низ мера за које верујем да ће бити ефектне. Јачање капацитета запослених који раде на превенцији и спречавању је кључно и ту највише мислим на повећање броја педагога и психолога. То са собом носи и финансијски ефекат, али се надам да ћемо, имајући у виду да је тема од друштвеног интереса, имати разумевање Министарства финансија. Истовремено, јачамо казнене мере по родитеље који не сарађују са школама у примени мера за кориговање понашања насилника, док мере које школе саме доносе сопственим правилницима, као што је забрана коришћења мобилних телефона, свакако су делотворне за поштовање реда у учениковој „другој кући како називамо школе.
Верујете да ће нове мере за сламање насиља у школама дати резултате. Када?

Апсолутно. Школе су и раније много радиле на превенцији и спречавању насиља као облика понашања које су појединци одлучили да испоље у школи. То не значи да насиља нема ван школа, као ни да су школе једино место где треба радити на бољем васпитању и разумевању. Али пгго је до нас, ми ћемо учинити све што можемо. Радна група је дефинисала лисtу законских и подзаконских аката које је потребно променити како би се примениле мере, за шта је потребно извесно време. У реализацију тог посла кренули смо одмах. У току је рад на изменама и допунама Правилника.
Припрема се и предлог Стручног упутства о раду одељенских старешина. Када је реч о измени законских решења, потребно је испоштовати одређене рокове и процедуре, које не зависе само од нашег министарства. Потребно је, на пример, изменити поједине чланове Закона о основама система образовања и васпитања како би се повећале минималне новчане казне за родитеље. Предстоје и измене закона о основном и средњем образовању, као и Правилника о критеријумима и стандардима за финансирање установа.
Шта су показали извештаји просветне инспекције након пада детета кроз прозор с другог спрата београдског вртића и недавне трагедије у Владичином Хану, када је преминуо дечак који је прогутао сиtан предмет у обданишту, да ли је потребно повећати број васпитача, или смањити број деце у групама, то јест кориговати нормативе, да би у сваком тренутку деца била под надзором?

Број васпитача у предшколским установама утврђен је правилником, док је с друге стране, број деце у групи регулисан Законом о предшколском васпитању и образовању. Повећањем броја група повећава се и број васпитача. Наш стратешки циљ је да се повећа обухват деце предшколским васпитањем тако што се проширују капацитети постојећих вртића и граде нови у оквиру Пројекта инклузивног предшколског васпитања и образовања. Наш план је да смањујемо листе чекања за вртиће тако што ћемо обезбедити добре услове за боравак деце, уз стручан педагошки надзор васпитача. Што се тиче безбедности, постоје тачно дефинисани прописи и услови које је неопходно да предшколске установе испуне и спроводе. Немам разумевање за било какве свесне пропусте, када се они и десе за то су јасне санкције, али да ли је уопште било тога, тиме се баве надлежни органи. Деца су нам свима највреднија и све треба бити прилагођено њиховој безбедности и развоју. Васпитачи и наставници су посвећени и брижни према њима и верујем у њихову искрену љубав према деци и послу.
У 21,93 одсто вртића број деце је на законском максимуму. Кроз поменути пројекат инклузивног предшколства требало је да до краја 2022. године буде обезбеђено нових 11.000 места, али још није. Пројекат је продужен за годину и по дана, хоће ли до тада бити реализовано све што је планирано?
Реализација овог пројекта је од краја 2020. добила на динамици и врло је убрзана, о чему сведочи и позитивна оцена Светске банке, која је наш партнер на овом пројекту. Већи обухват деце предшколским васпитањем и образовањем је стратешки циљ и предано радимо на томе, а управо кроз овај пројекат градимо нове објекге, дограђујемо постојеће и, у мањим, сеоским и приградским срединама, адаптирамо просторе које приводимо овој намени. На овај начин обезбеђујемо додатних 11.000 места за малишане. До сада су завршени објекти у Дољевцу, Житорађи, Сремској Митровици, Владичином Хану и Лозници. Тренутно су у изградњи нови објекти у Мерошини, Прокупљу, Тутину, Шиду и Смедереву, а у току је и доградња два објекта у Крушевцу. У наредним месецима започињемо градњу ујош 11 локалних самоуправа. Када је у питању адаптација и опремање нових соба за васпитно-образовни рад у срединама где постоји потреба и где има деце, овај посао радимо заједно са Фондацијом „Новак Ђоковић” и локалним самоуправама и до сада смо завршили адаптацију и опремање 180 соба, а предстоје нам радови на још 100. Захваљујући томе, досад је уписано више од 4.000 деце која раније нису похађала предшколско васпитање и образовање.
Градоначелник Београда је најавио да ће од ове године деца у главном граду бесплатно похађати државне и приватне вртиће и да ће сви основци и средњошколци добити бесплатне уџбенике. У мањим локалним самоуправама широм Србије родитељи нису одушевљени што и њихова деца неће имати такве услове, а занима их да ли и како ресорно министарство ту може да помогне?

Радује ме што представници локалних власти препознају значај улагања у образовање, јер то је најважнија инвестиција коју свака држава има – инвестиција у нашу омладину која ће сутра развијати наше друштво и државу. Свака олакшица родитељима по кућни буџет је наравно добра вест, али морамо имати у виду да свака локална самоуправа предлаже и располаже сопственим буџетом. Њихова је одлука са којим олакшицама могу да изађу пред родитеље. Министарство просвете обезбедило је 750 милиона динара за бесплатне уџбенике за одређене категорије ученика у школској 2022/2023. години. Новина је да су сада бесплатне уџбенике добили и ученици са изузетним способностима који основно образовање стичу по индивидуалном образовном плану са проширеним и обогаћеним садржајима, односно по ИОП-у 3. Право на бесплатне уџбенике има око 18 одсто ђачке популације, што је од 85.000 до 87.000 ученика. За предшколске установе њихово оснивање, мрежу установа (колико ће их бити и где), финансирање рада, плате васпитача надлежне су локалне самоуправе, што је природно зато што управо оне имају најбољи увид у потребе својих локалних заједница. Од 537.455 ученика у основном образовању само 535 су препознати као даровити и уче по ИОП-у 3, а у средњем од 236.969 ђака само 52. Истичући ове податке, премијерка Ана Брнабић оценила је да су поражавајући и да показују да се „овим не бавимо, да овоме нисмо посвећени”.

Шта ћете ту прво променити набоље?


Брига о надареним ученицима је потребна и она мора бити интензивнија, што и јесмо предвидели Стратегијом образовања за наредни период, посебно у делу који се односи на подршку наставницима и школама у сегменту идентификације ових ученика и рада са њима. Међутим, ИОП 3 није једини програм подршке за надарене који наш образовни систем нуди. На нивоу основних школа, поред рада са надареним ученицима кроз ИОП 3, за које смо од прошле године обезбедили и бесплатне уџбенике као вид мотивације, у оквиру редовне наставе наставник препознаје индивидуалне карактеристике деце, примењује индивидуални приступ и подстиче надарену децу на часовима додатне наставе, у оквиру секција, такмичења, смотри. Осим тога, прописан је и план и програм наставе и учења за ученике седмог и осмог разреда основних школа са посебним способностима за математику.
Када је реч о средњем образовању постоје специјализована одељења и гимназије за ученике са посебним способностима за десет области, од математике, информатике, хемије, физике, биологије, језика, сценске и визуелне уметности и спорта. Сваке године за ова одељења се планира око 5.000 места.
Да ли ће бихи одложена државна матура?

Државна матура је пројекат од државног значаја и у интересу је матураната и будућих академских грађана. Законом о средњем образовању прописано је да се са државном матуром почне 2024. године. Циљ државне матуре је да се најпре уједначи, а затим и унапреди квалитет образовања, као и да се повећа правичност у систему. Са представницима високошколских установа о томе развијамо континуирани дијалог, како бисмо дошли до одрживог решења и како бисмо све завршили у законом прописаним роковима.
Које су кључне недоумице изнели предсхавници академске заједнице на састанцима које сте недавно одржали с руководиоцима државниж и приватних универзитета?


Сврха сваког дијалога, па и овог који је у току, јесте да понуди одговоре на недоумице и непознанице, као и да заједнички дођемо до решења које одговара свима у систему. Државна матура се предуго одлаже да бисмо у одлагању тражили решење. Али за сваки детаљ у вези с потребним улазним условима на факултете, припремама, задацима, њиховом сложеношћу, сматрам да ћемо у веома кратком периоду уз много више воље доћи до одрживог решења уз главни предуслов, а то је да нам у фокусу искључиво буде интерес будућих студената.
Да ли Западна капија Београда треба да постане студентски дом?
„Генекс” кула има историјску вредност и симболизује развој нашег града и наше државе у време бивше Југославије. О њеној даљој судбини треба да одлуче релевантни државни органи, као и струка из домена грађевине. Фокус Министарства просвете, када је у питању унапређење капацитета студентских домова, јесте, пре свега, изградња новог објекта за који је усвојено архитектонско-урбанистичко решење и који ће обезбедити још 1.000 нових места, а налазиће се у кампусу Студентског града – „Студењаку”. У будућем периоду нас очекује и реконструкција студентског дома на Карабурми, претходно и у Нишу и другим универзитеским центрима. У претходних десет година је кроз пројекат „Образовање за социјалну инклузију” изграђено, реконструисано, дограђено и опремљено укупно 15 домова за смештај ученика и студената, чиме је обезбеђено 3.082 нова места. Тиме показујемо да бринемо о будућем порасту потребе за боравком у дому и подстицању наше омладине на високо образовање.

Извор Политика