Најновије

Интервју Ивице Дачића за Курир: Неће бити никаквих санкција против Србије Вести

Велика петорка председнику Србије Александру Вучићу испоручила је документ, малтене ултиматум, макар како га перципира јавност – француско-немачки план за Косово, а шеф државе је у обраћању грађанима рекао да му је чак три пута поновљено шта су последице ако га не прихватимо.

Да ли је заиста реч о ултиматуму, да ли има имало маневарског простора да се ишта из тог плана поправи у нашу корист и шта нам тек следи, питали смо првог потпредседника Владе и шефа дипломатије Ивицу Дачића, који је дан после тога боравио у Бриселу и разговарао са високим представником ЕУ Ђузепом Борељом. Дачић за Курир открива како је изгледао тај разговор, као и како ће у пракси изгледати и наш одговор на најновији предлог.

– Најважније је да наши људи разумеју да ми учествујемо у сваком договору и да се интерес Србије штити у сваком нашем разговору. У томе је главна разлика у односу на неке раније ситуације, када нас нису питали ни за шта, него су само одлучивали, а ми смо стајали по страни. Сада је Србија у центру одлучивања, ниједна одлука неће моћи да прође без нас. Зато је Александар Вучић донео исправну одлуку да учествујемо у дијалогу на основу овог плана, уз црвене линије да нема чланства Косова у УН и уз претходно формирану ЗСО. Уз све то, јасно су нам предочене последице ако Србија буде та која би опструирала договор, пре свега са тешким последицама за будућност Србије.

У јавности се појављивала наводна верзија од 10 тачака, а Лајчак је рекао да ниједна од тих верзија није права, те да документ има 11 тачака. Ви сте, као шеф дипломатије и први потпредседник Владе, сигурно видели документ… Да ли је он блажи или пак много гори од верзија које су се појављивале? Шта је ту најтеже за нас?

– Опет кажем, разговарамо о различитим опцијама. Али морамо да знамо да ниједна верзија неће бити лака. Одавно је прошло време за лака решења и ми већ десет година разговарамо само о могућим решењима, не о лаким или тешким. Ове године је тачно десет година откако смо потписали Бриселски споразум са Приштином и са Бриселом. И то је било тешко решење, али је било најбоље могуће у том тренутку. И данас је најбоље могуће, иако није примењено због блокаде Приштине и оних који их подржавају. Хоћу да кажем да за Косово и Метохију тражимо решења која је могуће применити у стварности, а не у лабораторији. Ми мислимо на Србију и на Србе на Косову и Метохији кад тражимо решење, а не на неку замишљену слику која нам одговара, али не може да се примени.

Аналитичари кажу да Србија не сме да дозволи још једно историјско „не“ Западу, јер се сећамо шта нам је у прошлости то донело. Сећате се и ви, ваша партија је била тадашња владајућа гарнитура… Па шта ви као шеф дипломатије, али и лидер СПС и актер тог доба када смо рекли „не“, кажете сада? Које су нам уопште опције?

– Ми разговарамо са неколико Запада, како ви кажете – ту су и Американци, и Немци и Французи, Британци, Италијани, ту је и Лајчак. Сви они имају своје појединачне интересе и очекивања. Али ми их третирамо као партнере који се труде да дођемо до компромиса са косовским Албанцима и зато смо у овом процесу дуже од десет година. Запад је фактор са којим Србија тражи решење за Косово и Метохију, то је тако откако је, не нашом вољом, дијалог измештен из УН и пребачен Европској унији. И то је реалност. Не можемо да тражимо решење негде другде, то је оквир у којем се крећемо. И морамо увек да имамо у виду да су то земље са којима Србија остварује две трећине своје трговинске размене и земље које у Србији запошљавају неколико стотина хиљада људи. Неко каже да то нема везе са разговорима о Косову и Метохији, а ја их питам – пробајте ви да раздвојите те две ствари.

Већина оцењује и да Запад не пуца празном пушком, те да су претње реалне и да би последице, ако одбијемо разговор, бити катастрофалне? Какав би нас сценарио чекао? Да ли су то санкције као деведесетих? Шта су нам предочили?

– Неће бити никаквих санкција против Србије, не зато што то нико не жели да уради, напротив – многи би сутра увели санкције Србији. Али ми то нећемо да дозволимо зато што свако од нас, укључујући Вучића и мене, зна да је то један од најтежих периода кроз који је Србија прошла. Ми доносимо одлуке у име народа који нас је изабрао да будемо председници и министри и морамо да водимо политику која неће довести до гашења радних места. Они који кажу да им то није важно, нека оду код тих људи и нека пробају да им објасне да ће да добију отказ зато што је то важно за државу и нацију. За нас нема већег државног интереса него да сви имају посао и да живе мирно са својом породицом у својој кући у Србији.

Дан после обраћања председника Вучића били сте у Бриселу и разговарали с Борељом. Опишите нам како је конкретно тај разговор изгледао?

– Разговор са Борељом је био конструктиван. Веома је важно што је Брисел став председника Александра Вучића оценио конструктивним и одговорним, за разлику од Куртија. ЕУ има одређене дилеме у вези с Бриселским споразумом, али баш у тој згради где сам разговарао са Борељом потписао сам тај споразум са Кетрин Ештон. Тим споразумом се подразумевала ЗСО. Значи, ако је гарант тог споразума тада био високи представник за спољну политику ЕУ, логично је да је то и данас, и да ми очекујемо ЗСО на тим принципима.

Формулација попут „црвених линија“, „Косово је срце Србије“ итд. наслушали смо се већ деценијама… Хајмо сада конкретно, како ће бити у пракси – Запад испоручи конкретан захтев – пустите Косово у УН, тј. не противите се томе, а ми кажемо шта?

– Ми кажемо да Косово није независна држава и да не треба да буде члан Уједињених нација. И то не каже само Србија, то каже убедљива већина чланица Уједињених нација. Нека питају њих да ли је Косово независна држава, па нека чују од њих шта мисле. Већина ће да им каже да то није држава, и две од пет сталних чланица Савета безбедности ће да им кажу исто. Нека питају и своје у Европској унији да ли је Косово независна држава и видеће да пет држава сматра да није. Нека питају у НАТО исто питање – четири чланице ће да кажу да Косово није држава. У Интерполу је иста ситуација, и у Унеску. Како мисле да их учлане у те организације, не знам. То није питање за Србију, то питање треба да поставе сами себи.

Поново је у фокусу питање формирања ЗСО, која је одавно требало да буде формирана, а сада су се и САД активирале… Да ли можемо да очекујемо помак и да ли ће САД заиста успети да „натерају“ Приштину да формира ЗСО на начин који је потписан у Бриселу? Или је и то нека врста представе?

– Ми очекујемо да се формира Заједница српских општина и поздрављамо изјаве са Запада, а нарочито из САД да ће то да буде урађено. Свима је одавно јасно да не можемо да направимо ниједан корак напред док не буде испуњено нешто на шта се чека ево већ десет година. Притом, то није било шта, то је главни захтев који је имала наша страна. Ми смо били упорни у захтеву да ЗСО буде формирана и зато што је то наш најважнији захтев у дијалогу, али и зато што озбиљно и одговорно доживљавамо ове преговоре, где рачунамо да све што се договори мора да се испуни.

Помињали су се у последње време рокови да се реши питање Косова, па су у игри били фебруар, годишњица руско-украјинског сукоба, затим март… Да ли је вама ико од западних званичника поменуо конкретан рок и који?

– Ја не обраћам пажњу на било какво помињање рокова, то нису озбиљне ствари. Ни у разговорима које водим нема никаквих рокова, сигуран сам да ни председнику Вучићу нико не помиње рокове. Ја не кажем да неко можда има у глави до када би нека фаза нашег дијалога требало да се заврши, али ту има доста људи, они имају неке своје обавезе и очекивања, имају и мандате који трају неко време, па то можда пројектују на наше разговоре. Ми то немамо. Разговори ће трајати онолико колико буде требало да дођемо до компромиса, и то је једино важно. Време је мање важно од квалитета споразума на којем радимо.

Скупштина са темом КиМ заказана је за 2. фебруар, јер представници опозиције нису хтели појединачне разговоре с председником. Шта очекујете од те седнице?

– Председник Вучић је понудио најшире могуће консултације и разговоре зато што је реч о нашем најважнијем државном питању. Његова намера је да се о питању КиМ разговара са свим политичким чиниоцима – било да су у власти или у опозицији, зато што нема важније теме од ове. Али неки нису хтели да разговарају о томе, а зашто нису, то треба да објасне својим бирачима. Колико видим, они немају објашњење за то, вероватно ће им бити тешко да дођу и у Скупштину да причају о КиМ. Али то говори само о њима, јер је много лако седети са стране и критиковати Вучића и Дачића, а када их питате шта је ваш план за Косово и Метохију, они кажу да Вучић треба да оде са власти. Имаћемо скупштинску расправу зато што ни председник ни Влада немају шта да крију од јавности и од парламента шта се дешава у дијалогу по питању КиМ. То је наша порука, то је и мотив председника Вучића да иницира ову седницу. Ја само не могу да схватим да неко ко хоће да се бави политиком бежи од расправе о КиМ, не знам шта је за њих важније државно питање.

Да ли постоји опција да се одржи референдум о КиМ после овог документа који нам је испоручен?

– Још смо далеко од било каквих одлука о овим питањима, а нарочито од приче да ли нам је потребан референдум или не. Ми пред собом имамо прво скупштинску расправу и још много разговора са међународним представницима, и са Приштином, тако да за доношење било какве одлуке треба још времена. У сваком случају, када за то дође време, ја сам присталица стварања најширег консензуса о будућим решењима за Косово и Метохију.

Извор/Фото: Курир.рс/Немања Николић