Министар без портфеља задужен за дијаспору Ђорђе Милићевић заложио се за доношење новог закона о дијаспори и Србима у региону чији би циљ, како објашњава за „Вести“, био наставак јачања везе са матицом, заснован на међусобној комуникацији, разумевању и сарадњи.

С обзиром на то да је Закон о Србији у региону усвојен 2009. године, и да је од тренутка усвајања прошло 13 година, сматрам да је тај закон анахрон и да га треба прилагодити садашњем времену. Наравно да ћу о томе свакако разговарати са председником Александром Вучићем и председницом Владе Србије Аном Брнабић како бисмо покренули иницијативу и једну широку јавну расправу у којој би учествовале све кровне организације српских Удружења у дијаспори – објаснио је Милићевић.

Шта су Вам наши људи у расејању истакли као проблеме с којима се срећу у земљама у којим живе?

-Што наш народ каже: Милион људи, милион ћуди. Свако има своју муку, али свако и своју специфичну ситуацију. То су индивидуалне и колективне, и различите ситуације у различитим политичким системима, историјским приликама, односима и културама земаља у којима живе. То су углавном нерешене пензије, нострификација диплома, питања мањинског статуса, двојног држављанства, често и питања правноимовинске природе и још нека.

Рекли сте и да треба донети стратегију очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре и односа Срба у региону и матичне државе. На чему би се та стратегија базирала?

Суштина стратегије управо треба да буде како и на који начин заједничким радом можемо да учинимо много тога за наш народ и нашу земљу, и да у сваком тренутку можемо сагледати и чути потребе дијаспоре, али и да дијаспора сагледа потребе матице. Управо су то ти двосмерни канали комуникације о којима говоримо.
Постоји ли могућност да се поново оснује Министарство за дијаспору?

Председник Републике Србије Александар Вучић и премијерка су оснивањем министарства без портфеља задуженог за координацију активности и мера у области са дијаспором јасно показали свој став о важности ове области. На нама је да одговоримо озбиљним, континуираним радом, заједно с нашим радом ван државе си потврдимо оправданост овог ресора на основу резултата које ћемо у овом мандату остварити.
Да ли се размишља о посебном попису целокупне српске дијаспоре, односно свих оних који се осећају као Срби, без обзира да ли су нпр. четврто колено исељеника, или имају само држављанство друге државе?

То је вишеслојан процес који захтева различите фазе у реализацији и много времена и логистике. Свакако да о томе размишљамо и радимо на изради платформе која би могла да обухвати толико велики узорак обзиром да се ради о вишемилионској популацији која је, као што и сами знате, неколико колена, тј. генерациЈа изван матице. За сада радимо на попису наших удружења и на допуни постојећих пописа из ранијих периода, а све у ис Министарством спољних послова. Наш софтвер на којем радимо моћи ће да пружи што реалнији приказ постојећег бројног стања Срба у расејању.
Какви су Ваши утисци из сусрета са дијаспором, односно да ли су наши људи спремни да улажу у матицу?

Мој утисак је да је повећан степен поверења у матицу, пре свега захваљујући реформи, државе и вођењем одговорне и стабилне политике председника државе и председнице Владе који су подигли углед Србије, не само у дијаспори већ и у читавом свету. Србија је данас земља пословних шанси у којој има места за све. Верујте ми да наш народ то препознаје.
Да ли се наши људи у расејању распитују о могућностима за живот и рад у случају повратка у Србију?

Наравно да се распитују. Повод је и, све оно о чему сво претходно говорили а то је јачање међународног утицаја Србије. Распитују се, не само млади, него и старије генерације које виде
своју будућност у Србији.

Имају ли примедбе на рад неких државних установа или локалних самоуправа у Србији када треба да дођу до неких докумената и ако имају, о којим је примедбама реч?

Не могу рећи да су то примедбе већ више указивање на проблеме с којима се суочавају, а те примедбе се претежно односе на проблеме око информисања за пореске обавезе, добијање извода из матичне књиге си сва друга документа јер систем е-управе није био доступан у иностранству. Влада је отклонила тај проблем, па је од 1. фебруара ове године е-управа доступна нашим људима и ван Србије. То је још један начин који показује да имамо равноправни однос према нашим људима и у земљи и у иностранству.

Извор: Вести