Прво повећање цене гаса је извесно од 1. маја. и оно оно неће бити веће од 10 одсто, а што се тиче неких будућих поскупљења, упркос договору са ММФ-ом, то ће све зависити од даље ситуације на берзи, рекао је вечерас генерални директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић гостујући у емисији Еуроњуз центар.

„Наши економисти цене упоређују са куповном моћи. Код нас је гас и даље убедљиво најјефтинији и биће. Чак је јефитинији и од пећи које раде ноћу, јефитни је и од дрва. Међутим, гас више никада неће бити толико јефтин, али ће свакако бити приступачнији од осталих конкурената. Бар када је у питању производња топлотне енергије“, навео је Бајатовић.

Како каже, да ли ће бити и другог поскупљења, зависи најпре од кретања на берзи.

„Рачуница Србијагаса је да нећемо да улазимо у буџет, више него што је договорено са ММФ-ом. Значи, прво повећање цене гаса неће бити пре 1. маја и неће бити веће од 10 одсто, а друго повећање ће зависити од цене гаса на берзама и тржишту. На берзама је цена тренутно 450 – 460. То је око 500 долара за 1.000 кубних метара. Све оно што смо ми до сада куповали требало је да буде 727, а просечна фактура Србијагаса је сада 393. То значи да је неко требало да плати ову разлику, а цена по нафтној формули, договор Вучића и Путина, је најфетиниија до сада и изоноси испод 330 долара за 1.000 кубних метара. Друго повећање зависиће од текуће ликвидности Србијагаса и онога што ће буџет да нам да“, казао је он.
На питање како то да друго поскупљење зависи од цене на тржишту јер се Србија у меморандуму са ММФ-ом обавезала да ће електрична енергија од маја 2023. године до маја 2024. године да поскупи око 26 одсто, а природни гас око 30 одсто, Бајатовић одговара да је заправо тржиште то које све дефинише и које је главно.

„То су јавно достпуни подаци, али нико није рачунао да ће бити овакав пад на берзи. Може да буде и скок у будћности, никада се не зна. Зашто бих ја повећао цене вама као потрошачу ако могу да дођем до цене која је оправдана у датом моменту. То повећање од 30 одсто не мора да буде дефинитивно, уколико се берза тако буде понашала. Нафта неће прелазити 80 долара, то је испод онога што се најављивало да ће бити скок. Ја не очекујем да ће доћи до скока на берзи, то ни фјучерси не показују. Ако ме питате да ли можете да урадимо фиксирање – можемо. Не можете да купите велике количине гаса, али оно што би нама требало би могло да се купи унапред“, рекао је.

Бајатовић каже да најављено поскупљење неће донети велику зараду Србијагасу, али додаје да свакако ова компанија није губиташ већ да послује задовољавајуће.

Он наводи да упркос разним спекулацијама на тему гаса у Србији, у овом тренутку ова компанија има велики број захтева људи који желе да се греју на гас.

„Трентно у Србијагасу лежи 37.000 захтева индивидуланих домаћинстава да се прикључе на гас. На жалост, немамо сетове, јер је било проблема у Евопи, још из времена короне. Надам се да ћемо ове године испунити обећање да ће се прикључити на гас на три године по цени од 780 евра и на једнаке рате. У Србији имате више од 300.000 потрошача, негде око пола су на дистрибуцији Србијагаса. Оно што смо обећали то ћемо да испунимо. МИслим да ћемо да сертификујемо и домаћа мерила за гас. Ако питате за препоруку, што се Србије тиче, слободно пређите на гас“, рекао је Бајатовић.
Додао је да је задовољан тренутним стањем када је у питању питања снабедавања гасом.

„Ми смо ове године, после 20 гдодина, производили електричну енергију из гаса. То је поправљена ситуациија у Србији. Што се гаса тиче није нигде зафалило ни кубика. У Банатском двору га 286 милиона. Има гаса и биће и ове и наредне године“, рекао је.

Да ли Србијагас опрашта дугове?
Што се напалте потраживања тиче, Бајатовић каже постоје стара потраживања, али додаје да актуелна наплата гаса зависи од месеца до месеца као и да се она креће се од 95 до 98 одсто.

„Ми немамо проблем са наплатом гаса и то је једна од главних ствари развојне ликвидности Србијагаса“, рекао је.

Међутим, Државни ревизор у извештају о пословању 2019. и 2020.године утврђује да Србијагас има доспелих, а неутужених потраживања од купаца који имају неизмирене обавезе у износу од 10.831.356.160 динара. Међу њима, више од милијаду дугују „Нови Сад Гас“(3.039.054.861 динара), МСК Кикинда (2.887.484.696 динара), „Ремонтенергy“ Београд (1.898.371.712 динара) и „Тоза Марковић“ Кикинда (1.079.752.689 динара). Осврћући се на то Бајатовић каже да Србијагас ради на томе да реши дуговања дистрибутера.

„Нешто смо ушли у капитал. Знате како се то ради. Ово би требало да се односи на потраживања којима је истекао законски рок. Ми смо то покрили папирама, где су дуговања истекла. То није проблем. Већи је проблем што ми покривамо губитке других дистрибутера. Србијагас је за претходних пет година дао више од милијарду динара да покрије рад дистрибутера“, рекао је он.

Бајатовић каже да није склон опраштању, али, како додаје, важно је гледати и праксу не само, додаје, ексел табелу.

„Колико би се радних мета угасило? У колико болница не би било грејања. Ми имамо уредбу о енергетски заштићеном купцу. Ја не могу да раздвојим потрошаче. Увек постоји неко решење, нека степенаста структура. Што се овог дуга тииче, нисам склон опраштању. Углавном смо преузимали мреже, чак смо преузимали неке топлане у градовима. Није то нека политка, али не постоји другачије да се ради. 98 одсто људи плати гас, имате сезонске потрошаче који траже паузу. Траже неки мали почек, па не зарачунате затезну камату. Није битно, то раде и други“, казао је.
Циљ је проширење Банатског двора
Што се гасног складишта Банатски двор тиче, Бајтовић каже да је циљ да се прошири.

„Нема потребе да тражимо још новца за ликивидност. Залихе које се налазе у Банатском двору и у Мађарској превазилазе све. Банатски двор је пун као око, а Мађарска је пола пуна. Наставићемо са складиштењем и планирамо још. Што се Банатског двора тиче завршићемо разговоре са Русима, капацитет Банатског двора 550 милиона кубика Србијагас жели ту да утисне додатних 200 милиона кубика, како бисмо имали 750 милиона метара кубних“, рекао је.

Напоменуо је да су добре цене и да треба да повећамо резерве, у случају да дође евентуално до терористичких аката у Црном мору који би утицали на Турски ток.

„Биће можда промене односа Турске и Мађарске према Русији, па да видимо шта ће ту да буде“, додао је Бајатовић.

На питање који је гас најизгледније да Србија набавља, ако не рачунамо руски гас, казао је да ће у новембру бити завршен конектро између Србије и Бугарске.

„О санкцијама Русији брине Влада и Савет за националну базбедност“
Бајатовић је изнео и како је рекао, лични став да не треба уводити санкције Русији.

„Мој приватни став је да не треба уводити санкције Русији из много разлога. Осудили смо агресију, званичан став је изнео Савет за националну безбедност. Зашто отварати то питање када 80 одсто грађана није за санкције Русији. Тиме се ствара политичка нестабилност у Србије. Дакле, тешко је разумети мотив за такве изјаве“, навео је Бајатовић

Он је додао да је то питање за Савет за националну безбедност и Владу, а ако Влада тако мисли, додао је, треба да отвори то питање.

На питање да ли би евентуалне санкције Русији угрозиле снабевање гасом, Бајатовић одговара да постоји ризик уколико би Србија била стављена на листу непријатељских земаља.

„Ви сте ме питали да ли постоји ризик и мислим да да. Онима где су постојали уговори у Европи нису завртали гас. Иначе, Турска не купује шверцовани руски гас. Сви остали да. Можемо ми да плаћамо гас више, али нећемо да зарађујемо. Имамо уговор, али увек постоји виша сила. Неће Русија да се одрекне Србије, то је суштина. Они нама требају због УН. Шта ће се десити – видећемо. Нека Велика Британија тражи да вас прогласе геноцидном нацијом или траже да се одрекнете Косова Русија увек следи став Србије. Наши пријатељи ће да следе наш став“, рекао је Бајатовић.