СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ, председница посланичке групе ИВИЦА ДАЧИЋ-Социјалистичка партија Србије, говорила је на Другој седници првог редовног заседања Народне скупштине…

„Моје питање сада гласи као контра аргумент и оставићу простор колеги Обрадовићу да ми одговори, потпуно свесно. Како тачно замишља да се ујединимо са Црном Гором седам дана након што је премијер Црне Горе Дритан Абазовић примио кључ као почасни грађанин Приштине од градоначелника тзв. скупштине града Приштине? Како тачно да нађемо заједничку политику са моментом када нам новоизабрани председник Црне Горе каже да неће разматрати повлачење признања тзв. Косово са позиције званичне Црне Горе? Како тачно да све ово помиримо и постанемо то што бисте желели, а желела бих и ја?“

            Ја свакако имам право на реплику, али ћу највероватније користити и преостало време овлашћеног представника посленичке групе Ивица Дачић – СПС.

            Кратко ми је два минута да одговорим на све што је овде изречено и на онај подигнути прст.

            Уважена господо министри у Влади Републике Србије, поштовани грађани и грађанке Републике Србије, драге колеге, у праву сте, колега Јованов. Тачно је тако како сте рекли. Ја сам стицајем околности била јуче на седници Одбора за спољне послове. Разговарали смо о том предлогу резолуције који је био на столу. Рекла сам тамо оно што би могла да поновим и данас.

            По једна реченица из образложења сваког од предлагача је могла да буде став било кога од нас, али то није довољно да бисмо нешто усвојили као национални став. Вратићу се на то нешто мало касније. Најпре да одговорим на ову прозивку која се догодила, а то је да је владајућа већина, СНС и СПС, одбила да гласа за уједињење, или како год се звало то са Црном Гором и Републиком Српском.

            Моје питање сада гласи као контра аргумент и оставићу простор колеги Обрадовићу да ми одговори, потпуно свесно. Како тачно замишља да се ујединимо са Црном Гором седам дана након што је премијер Црне Горе Дритан Абазовић примио кључ као почасни грађанин Приштине од градоначелника тзв. скупштине града Приштине? Како тачно да нађемо заједничку политику са моментом када нам новоизабрани председник Црне Горе каже да неће разматрати повлачење признања тзв. Косово са позиције званичне Црне Горе? Како тачно да све ово помиримо и постанемо то што бисте желели, а желела бих и ја? И ја бих волела да имамо неку велику Србију, када би то било могуће без рата, на добровољној бази, можда и да проширимо ове границе.

            Колега Јованов је кренуо на север. Ја бих мало и на југ, можда стигнем и до Солуна. Знате како је широка машта када почнете да цртате мапе које су жеља, а не реалност?

            Коначно, други пут данас имам подигнут прст значајно, први пут у емисији од стране Неџата Бехљуљија, други пут од вас, колега, да ме питате што је тачно министар у Влади Раде Баста става да треба увести санкције Русији?

            Што сте тачно става да треба направити заједницу са неким ко прихвата почасно место, односно место почасног грађанина града Приштине и што бих се ја уопште бавила приватним ставом вас или Радета Басте, па таман он био и министар, како сте рекли, из СПС, односно са листе коалиције СПС – Јединствена Србија?

            Нема овде малолетних. Ако неко мисли да је тај став паметан, може да га изнесе. Подршку Владе свакако није добио. Не импутирајте целој владајућој већини оно што вам се допада и не гурајте под тепих чињенице које оспоравају сваку реч коју сте овде изговорили.

            Није довољно да у финалу ове седнице изговорите оптужбе као врхунски патриота наспрам нас који то нисмо. Ако бар будете довољно поштени, јер се стално позивате на неко чојство и на неки патриотизам, па да кажете да Република Српска, коју желите да припојите Србији, је тековина Дејтонског споразума и то су радили социјалисти. То сте заборавили, само се сећате да би требало да их, ето, тако нашом вољом припојимо и данас. Морам да вам признам, после гласања БиХ јуче на Савету Европе, готово да мислим исто што и ви. Потпуно се слажем, територијални интегритет и суверенитет ниједне државе више није важан тим пре што га паушално тумачимо и када је Србија у питању онда је потпуно непримењив, и тај горак укус у устима имамо сви, нико мање од вас и ви ништа више од било кога од нас.

            Када кажем нас, онда не мислим само на владајућу већину, јер чврсто верујем да ниједан становник Србије после свега што се дешавало у протекла два дана нема осећај спокоја и не може ни да се пробуди, ни да заспи, већ да има свест колико се неправде у овом свету догађа у односу на један народ и на једну државу, али, ако мислите да је решење тих проблема то што ћемо да повисимо тон, да се размашемо рукама, да запретимо прстом, то је леп снимак за некога коме ће се допасти, али, нажалост, без било каквог ефекта на оно што се зове глобални поредак.

            Коначно, и та прича о Руској Федерацији и та одбрана Руске Федерације од владајуће већине у Србији и та демагогија о томе како смо ми кренули тачно да уведемо санкције Руској федерацији, него не смемо, па купујемо дан по дан и то траје данима уназад, излизала се. Дајте неке нове аргументе. Дајте да једном чујемо од вас шта је алтернатива за све ово што сте нам спочитали да ћемо да урадимо, без обзира што нећемо.      Шта треба урадити ако не треба разговарати? Неправедни разговори у Бриселу? Ма, шта ми рекосте. Ви то причате као да сте некад седели преко пута. Да сте једном сели преко пута њих, тек бисте онда схватили шта је неправда.

            Шта је алтернатива за то? Хоћете да уђемо војно? Хајде да се и о томе изјаснимо, али, господине Обрадовићу, нисам сигурна да у Србији данас имате већину за став – кренућемо да ратујемо.      

            На крају самом, као неко ко говори у име Социјалистичке партије Србије, заборавили сте да смо ми и ратовали, а неки од вас дошли на власт, оптужујући нас да смо водили бесмислени рат, оптужујући нас да смо кренули против целог НАТО пакта, оптужујући нас да су нам фотеље биле важније од не знам чега. Спасили сте Србију после некакве квази-револуције, како сте је звали. Ово што данас живимо, рецидиви су заблуде српског народа.

            Ако неко мисли да данас поново можемо да паднемо на исту тему, жао ми је, Србија једном погреши, два пута никада.

Извор: Парламент