Најновије

Радован Арежина: Обавеза је нас јавних личности да својим понашањем дамо позитиван пример и промовишемо добре праксе Посланичка група

РАДОВАН АРЕЖИНА, народни посланик Посланичке групе ИВИЦА ДАЧИЋ – Социјалистичка партија Србије говорио је као овлашћени представник на тему Извештаја о надзору програма комерцијалних пружалаца медијских услуга за период од октобра 2022. године до краја марта 2023. године са посебним освртом на извештавања о случајевима насиља у телевизијским програмима, који је поднело Регулаторно тело за електронске медије.


То што нам се као медијски садржај нуди никако није у целини одговорност РЕМ-а. Допуштеност таквих садржаја јесте одговорност свих нас овде присутних, свих јавних личности, институција и установа. Заборавили смо да наша видљивост, изговорена реч и понашање има и последице. 

              Поштовани председниче, колеге и колегинице народни посланици, поштовани грађани Србије, почети тему веома је тешко, јер је на мени да уручим саучешће породицама настрадалих у основној школи „Владислав Рибникар“, Младеновцу и Смедереву.

            Расправу на тему РЕМ-а смо започели у понедељак, а тада је био празник Светог Вукашина јасеновачког од Клепаца, познатог по речима – „Ради ти дијете свој посао“. Тако да се данас, када још није прошло 40 дана од трагедије у школи „Владислав Рибникар“, Младеновцу и Смедереву, поставља питање свима нама – како и за чије добро радимо свој посао, у данима туге које беспримерно мрачи наметнута политизација трагичних догађаја.

            РЕМ је на основу Закона о електронским медијима из 2014. године заменио Републичку радио-дифузну агенцију, а основан је као Регулаторно тело, са циљем да спроводи јавна овлашћења у контроли и унапређењу пружања медијских услуга и садржаја у Србији. Главни задаци су му да унапређује рад електронских медија, да штити и ради на развоју слободе мишљења, а све то у циљу заштите интереса јавности рада када су у питању електронски медији.

            РЕМ као регулатор је према Закону функционално и финансијски независан од државних органа и организација, пружалаца медијских услуга оператера.

            Напоменућу да РЕМ није својом функцијом задужен за јачину сигнала српске телефоније и српских радио-станица, њихове доступности у свим деловима Србије, али, како је то акутни проблем, значајно је да се тај проблем спомене и данас када је РЕМ на дневном реду седнице Народне скупштине Републике Србије, можда неко коначно и чује.

            У прилици смо да видимо неке од медијских акција Владе, државних Агенција и других институција, којима се шаљу поруке битне и корисне за едукацију грађанства. На пример, Агенција за безбедност саобраћаја има телевизијску кампању о безбедности саобраћаја. Није било давно када су нас са телевизија подсећали како није тешко бити фин.

            Нека и РЕМ изнађе решење и кореспондира са грађанима на едукативан начин путем националних фреквенција, а не да су и у самом РЕМ-у дисонантни тонови на разне друштвене теме.

            Пажња треба да се усмери на коришћење медија, посебно оних са националном фреквенцијом, за едукацију пре свега младих, како кроз образовне, културне и спортске садржаје и промоцију позитивних примера и резултата у свим секторима, тако и кроз садржаје који се односе на све изазове који нам доноси ново време оличено у конзумеризму, односно потрошачком друштву које брзином светлости мења друштвене трендове, па и циљеве.

            РЕМ је, трагедијом која нас је задесила као државу, народ, друштво у целини, постао пар екселанс политичко питање и захтевом за оставком постао мета за решење управо наведених деценијских аномалија које тињају као производ покушаја неконтролисане либерализације нашег друштва са свим дефектима који из тога произилазе, а најважније је свакако посвећеност новцу, а не деци.

            То што нам се као медијски садржај нуди никако није у целини одговорност РЕМ-а, али делимично у свом домену да као регулатора који треба да контролише програмске шеме електронских медија на основу којих су добијали дозволе за фреквенције.

            Допуштеност таквих садржаја јесте одговорност свих нас овде присутних, свих јавних личности, институција и установа. Сви смо заборавили да наша видљивост, изговорена реч и понашање има и последице.

            Ми имамо обавезу да будемо позитиван пример и промовишемо добре праксе. Образовање и знање, чини ми се да је израз опште образовање или општа култура запостављен или заборављен и ми смо едукатори грађана са позитивним или негативним исходом.

            Ријалити програм поодавно све мање гледају млађе генерације. Паметни телефони заменили су телевизије, чак и нама који се трудимо да останемо млади духом још и више.

            Паметни телефони извели су нас и поставили на, посебно младе ,и то оне најмлађе, ја бих то ставио под знаком навода, друштвене мреже – „Youtube“, „Тик-ток“, разне онлајн игрице, са више учесника који могу бити са било ког краја планете. На мрежама, и то овим све новијим, заступљено је најопасније деловање разних декадентних организација и појединаца, од секташтва до тероризма, педофилије и других по грађане, а посебно децу и младе, опасним садржајем.

            Ко успоставља контролу у доступности таквих садржаја? То поље, та изложеност интернет садржајима, који дефинитивно утичу и учествују у формирању и обликовању младих личности, мора да се исконтролише. Зато морамо наћи начине и појединачно и институционално. РЕМ се за ово не пита нити смо му дали законом надлежност над овим сегментом окупације ума, посебно наших најмлађих.

            Трагедија која нас је задесила из небуха опомиње да конструктивно предлажемо и изналазимо решења за ове пошасти. Једноставно, нисмо у кораку са брзином злоупотребе технолошког напретка у сегменту доступних информација, обично полу-истина, лажи, егзибиционизма, екстремног насиља, тако да и анкетни одбор по питању незапамћене трагедије, истраживања чињеница да треба да прерасте у стални анкетни одбор за истраживање узрока који контаминирају друштво, па тек онда и последица.

            Разлика у мишљењима, да, али осликавање свакаквих мурала не, посебно не шврљање по муралу блаженопочившег патријарха Павла и тиме изазивање не само верујућег народа, већ свих грађана којима је топла реч и благост блиска срцу.

            Уз оставку РЕМ-а, тражи се и укидање телевизија „Пинк“ и „Хепи“, „Пинка“ као због ријалити „Задруге“, коју овог тренутка гледају највише старије генерације. Нажалост, најмлађи, па и они који још нису пошли у школу, са телефона нас, њихових родитља, бака и дека, гледа „ТикТок“. То је истина. Логично питање које се код многих који малкице трезвеније мисле ових дана јавља – да ли се тражи укидање „Хепија“ због специјалне емисије која говори о рату у Украјни и то аналитички од стране најчешће војних лица? Притом, „Хепи“ већ дуже време не емитује ријалити садржаје.

            Баш овде ћу подсетити једном реченицом из функције РЕМ-а – доприноси очувању, заштити и развоју слободе мишљења и изражавања.

            Када је већ реч о РЕМ-у, треба да као предлагач медијске стратегије обрати пажњу на развој мрежа локалних телевизија и радио-станица, а посебно из општина са рубних подручја наше Србије.

            Нажалост, до 2014. године погашене су многе локалне телевизије и посебно радио-станице, а оне су најревносније обавештавале грађане о њима битним темама, од локалних, инфраструктурних проблема до фудбалских општинских лига.

            Као да је постало правило да је за многе агенцијске и друге новотарије које смо добили у последњих двадесетак година битније казнено и спутавајуће, насупрот едукативном, као да је едукација реликт давне прошлости.

            Књиге, браћо моја, а не звона и прапорце, рече давно Доситеј Обрадовић. Зато кроз и путем књига и враћањем правим вредностима, у чему огромну улогу има РЕМ, дајући фреквенцију електронским медијима за одређене програмске шеме којих емитери треба и да се држе.

            Дакле, РЕМ треба да инсистира на томе да у програмским шемама телевизија са националном фреквенцијом мора да има места за образовање и културу, за традицију и историју наше државе и нашег народа, за храбре претке који су нам оставили Србију, за вредности које нас чине људима, вратимо се нашим темељним вредностима, нашем културном и националном ентитету, породици и деци. Само тако биће мање прапораца у виду „ТикТока“ и искрених захтева за гашењем неких од националних телевизија, а не политиканских, које на најгори начин користе трагичне догађаје у школи „Владислав Рибникар“, Младеновцу и Смедереву.

            Мени је овде веома интересантно да се у овим данима помињао човек који је достојанствено поднео оставку у датом тренутку, а то је министар Бранко Ружић.

            Мислим да се то злоупотребљава овде у овој сали, да када треба да се глорификује та оставка да би се усмерила на Владу, да би се усмерила на институције итд. онда Бранко Ружић је поднео оставку, а при том ти исти су говорили – зашто тог дана није поднео оставку?

            Па, да ли мислите да човек који је отишао у школу тог дана, то јутро, човек који је уручио саучешће свима, са министром полиције, који су били ту присутни, са министарком здравља, када је систем доживео нешто што смо доживели после Шумарица… Ово је трагедија већа него у Шумарицама. Окупатор је у Шумарицама стрељао нашу децу у Крагујевцу. Ово се десило од стране нашег детета и убица је наше дете и то дете из угледније породице, а не дете из рубних подручја ове земље, не дете које није имало васпитања, није имало љубави.

            Десило се оно што се дешава у свету, у Америци, у Русији, у другим земљама које ми волимо или не волимо и навијамо за једне или друге. Ми треба да навијамо за себе.

            Министар Ружић је поднео оставку, тог дана понудио оставку премијерки. Шта је уследило у та два, три дана? Требало је консолидовати систем који је доживео удар, а то у овој Народној скупштини, у овом дому постоји доста просветних радника који знају шта значи тај удар.

            Ви добро знате шта је и школски одбор, шта је и директор школе, шта је и педагог, шта је васпитач, шта је разредни старешина, све то знате. Е, то је одрадио министар Бранко Ружић. И када је прошло то, и знате да је био Ђурђевдан, рећи ћу вам сада, то је била и његова слава, и како му је прошла та слава, у тој трагедији и донео је и поднео је оставку у та два, три дана, неопозиву. Онда сте чак питали кад ћемо да је констатујемо. Ево, и констатовали смо је.

            Не користите Бранка Ружића ни са које стране у политиканству. Поднео је оставку. У једном тренутку бежите од тога, јер шта ако вам се деси у неком периоду да преузмете власт, па било којим неким застојем у одређеном ресорном министарству, ви морате одмах да поднесете оставку, а спремали смо се толико година да будемо министри. Шта ћемо онда?

            Друго, што бих овде да напоменем, говорили сте многи о томе и није била тема, али за мене је главна тема ова ситуација на Косову, на неки начин у позитивном смислу. Мађарски контингент КФОР-а, који је спустио штитове пред нашим доле српским угроженим народом, који се бори за своја права и који је вратио своју српску заставу на ту зграду. Хвала Господу и овде присутнима из мађарске заједнице и мађарских удружења, пренесите братском сада народу. И ова власт је довела да после толико година Мађари постану наша браћа у правом смислу. И молим вас да се то запамти за будућност. То је једно.

            Још једна ствар, коју нико овде нешто не помиње. Американци су увели неке санкције тој некој, како да кажем, лажној држави Косово и нећу да је назовем ни такозвана, него лажна држава Косово. Нико да каже – е увели су санкције.

            Значи, санкције само када су према Србима, када су према Русима, када су према било коме другоме, оне су нешто ин, нешто добро, оно што је против суверенистичког, правог, одговорног, национално одговорног, грађанског друштва, све то заједно треба да буде инкорпорирано у државу. И то треба да бранимо.

            Драги пријатељи, 40 дана није прошло. Ви знате шта то значи у нашем народу. За такве трагедије младих људи и комшилук носи црнину за тим људима, а не да се ми овде препуцавамо, да се свађамо на тај начин. Свако има право да каже и то је основно право, и у Скупштини је дозвољено.

            Ја вас молим да у наредним сатима док траје ово заседање обратимо пажњу на то. А ко је изашао да демонстрира, ко је био, који је колики митинг био, ја ћу да вам кажем нешто, ја нисам на нешто много митинга учествовао сем у оним митинзима кад смо бранили Слободана Милошевића и било ми је драго и све сам поноснији на то, да вам кажем, и био сам на овом митингу као коалициони партнер, веома ми је драго што сам га бранио и веома ми је то драго због мојих унука, пошто ће како време одмиче то показати као веома значајно. Ишао сам пешице од Палате Србије до овде. Немој да говорите о митингу да је то био дебакл митинг, молим вас, ради чињеница и ради истине, а и кише нису биле исте. И немој да залазимо у то какав је који митинг био.

            Дефинишимо да су и један и други митинг били митинзи у прилог и одбрани и ономе што је најбитније, тренуцима једне велике жалости овог нашег народа и ономе што се десило, просто невероватно за ум честитог српског човека. Хвала.

Извор Народна скупштина

Категорије: Посланичка група