Најновије

Проф. др Мирка Лукић Шаркановић: Систем не препознаје пацијенте оболеле од неизлечивих болести Посланичка група

Деценијама, посебно последњих неколико година, сведоци смо да све већи број људи оболева од тешких, неизлечивих болести (не само малигних), који трпе страшан бол и тешку патњу, посебно у крајњем стадијуму болести, и то не само они, већ и чланови њихове породице. Због тога је у Србији покренута иницијатива од стране Министарства здравља за трансформацију недавно изграђених Ковид болница, широм земље, у којима би један део био претворен у Одељења за палијативно лечење.

Како за „Блиц“ објашњава заменица члана Одбора за здравље и породицу Народне скупштине Републике Србије проф. др Мирка Лукић Шаркановић, када се заврши лечење, у смислу да нема начина за излечење, ови пацијенти се у садашњим околностима шаљу својим кућама где су препуштени сами себи и породици, а у систему су, као такви, готово непрепознати.

-Ситуација се додатно компликује ако пацијент нема породицу или неког ко би бринуо о њему. Тада се поставља питање где са таквим болесницима, када морају да напусте болницу јер је лечење завршено – истиче др Лукић Шаркановић специјалиста анестезиолог, субспецијалиста медицине бола и начелница амбуланте за третман хроничног бола Универзитетског Клиничког центра Војводине у Новом Саду.

Према њеним речима, за сузбијање бола и других симптома, такви пацијенти се јављају лекарима из Службе кућног лечења у надлежним домовима здравља или специјалистима за третман бола, али то је, чак и да овакве службе постоје и добро су развијене и организоване, како каже, недовољно јер се још увек боре са бројним другим проблемима – социјалним, психичком патњом и духовним дилемама.

-Приступ овим болесницима мора бити тако конципиран да обухвати комплетног пацијента, све аспекте живота и све патње и дилеме, са којима се суочава тзв. холистички приступ. Циљ лечења је да се постигне што бољи квалитет живота, у датим условима, и омогући болеснику олакшање бола и других симптома који прате најтеже болести, у њиховој терминалној фази, у условима који су за њега најбољи и уз особу(е) уз које жели да проводи последње недеље, дане и сате свог живота – наглашава наша саговорница.

Др Лукић Шаркановић: Једино решење – формирање палијативних центара
Додаје и да приступ тим пацијентима мора бити мултидисциплинаран и да обухвата, пре свега, ангажман лекара различитих специјалности и медицинских сестара али и неговатеље, физиотерапеуте, психологе, социјалне раднике, правнике, духовнике…

-Овакав приступ би омогућило само формирање палијативних центара, што је и интенција Министарства здравља и министарке проф. др Данице Грујичић, која као хирург-онколог савршено добро зна колико је важно постојање оваквих центара за оболеле и њихове породице али и колико ће њихово оснивање растеретити читав здравствени систем – сматра др Лукић Шаркановић.

Како каже, питање смрти увек доноси одређену, већу или мању, дозу страха, вероватно зато што о самој смрти и умирању не знамо ништа, сем да је смрт коначан процес и да нас са сигурношћу све очекује. Зависно од културолошке, социјалне или верске припадности, на смрт се гледа са различитих аспеката и појединац се различито суочава са умирањем и смрћу и у том смислу сваки пацијент захтева индивидуални приступ.

-Развој палијативног лечења, чији је главни циљ олакшати патњу и бол пацијента, у задњим недељама и данима његовог живота, без намере да се утиче на крај живота, било да га се скрати или продужи, и њена већа приступачност што ширем кругу оболелих, у смислу оснивања што већег броја оваквих центара широм Србије, значајно ће допринети олакшању бола и патње не само оболелих, већ и њихових породица, околине и олакшати функционисање самог здравственог система – закључује др Лукић Шаркановић.

Извор: Блиц

Категорије: Посланичка група