Ближи се 1. септембар, почетак школе, али овај 1. септембар, нажалост, очигледно неће бити исти као свих претходних година. Школска година је формално прекинута две недеље раније, али је суштински прекинута тог 3. маја, када нас је задесила ужасна трагедија… Готово сваког родитеља подилази језа, стрепња је присутна… И заиста, како каже у разговору за Курир министарка просвете Славица Ђукић Дејановић, овај 1. септембар биће потпуно другачији.

-Министарство просвете је 18. августа доставило смернице свим основним и средњим школама у Србији. Када 1. септембра за 760.000 ученика зазвони школско звоно, неће бити човека који са осећањем дубоког бола неће имати сећања на мајску трагедију у школи „Владислав Рибникар“ у Београду. Због тога је сугестија ученицима, наставницима, родитељима да један од основних циљева образовно-васпитног процеса за школску 2023/2024. годину буде развој правих људских вредности код ученика, унапређење међусобних комуникација уз поштовање, сарадњу и солидарност са уважавањем различитости. Научена знања и вештине требало би, према смерницама, да буду у складу с познатом латинском сентенцом: „Не за школу, већ за живот учимо“.

Поменули смо родитеље и све нас одрасле, а како ће деца то доживети? Питам вас и као министарку просвете, али и ако стручњака. Мислите ли да је овај период распуста био довољан управо за децу да процесуирају оно што се догодило њиховим вршњацима, у једној другој школи, усред наставе, усред бела дана?

-Емотивни и психолошки одговор сваког детета имаће сопствени печат. Сигурно је да ће бити ученика којима ће бити неопходни стручна подршка и заједништво родитеља, наставника и другара да превазиђу психолошке патње, да се ослобађају трауматичног доживљаја и да нову школску годину почну с вршњачким комуникацијама, које су, саме по себи, лековите. Наша сугестија је да 1. септембар буде дан дијалога наставника и ученика, не само о школским програмима већ о емоцијама, вредностима, будућности…

Конкретно, како ће изгледати почетак школе, шта је план Министарства просвете?

-Конкретне сугестије за прву наставну недељу, од 4. до 8. септембра, усмерене су на тематске активности. Садржаји већег броја предмета и ваншколских активности требало би да, у складу са узрастом деце и профилом школе, уз креативност ученика и наставника, буду формулисани. У другој наставној недељи, од 11. до 15. септембра, препоручено је да без оцењивања деца и наставници стекну увид у образовна постигнућа ученика из ранијих разреда. Идеја је да се развијају програми напредовања у васпитно-образовним активностима у оквиру индивидуалних потенцијала.

Разговарали сте и с родитељима деце из ОШ „Владислав Рибникар“… Шта је оно најважније што су вам рекли и колико ћете моћи да им изађете у сусрет? С којим решењем сте се сагласили?

-Ученици ће у делу школе имати васпитно-образовне активности, а на простору мајског злочина биће меморијал, попут оног у Крагујевцу. Видите и ту симболику бројева – 3. 5. и 5/3, што је и споменик стрељаним ђацима у Крагујевцу, у Шумарицама. И план је да се 3. мај обележава у школама као један тужан дан за све нас. О томе како ће се тачно обележавати, тек ћемо разговарати, али свакако ћемо се тог дана сви заједно сетити велике трагедије и невиних жртава.

Замолили сте медије да се не помиње дечак који је починио страшни масакр, али он ће наставити школовање… Зна се у којој школи ће наставити, али да ли је дефинисано који ће конкретно модел бити примењен? Да ли је то дефинисано?

-И вас молим да на ово питање не дајем никакав коментар због дигнитета жртава и њихових породица, због дубоке повређености достојанства школе која је учињена 3. маја. Закон, одговарајуће институције и струка дефинишу одговор на ваше питање.

О ванредном гласању

Дачић је потпуно у праву да за изборима нема потребе

Председник Вучић најавио је одржавање избора за три или шест до седам месеци. Је ли ваш СПС спреман за њих? Упркос томе што ваш лидер Ивица Дачић каже да нема потребе за ванредним изборима, те да се они одржавају кад власт изгуби легитимитет.

-Лидер социјалиста Ивица Дачић је потпуно у праву. У пуном мандатном периоду власт може реализовати предизборна обећања, наравно ако има легитимитет, али СПС је увек спреман за изборе. Уколико их ипак буде, да ли би ваша странка требало да се држи исте коалиције, са СНС? – Заједништво СНС и СПС досадашњим резултатима је оправдано, због чега грађани Србије имају у нас поверење, те нема разлога мењати добру праксу.

На место министра просвете дошли сте у најнезавиднијем моменту, управо након трагедије у „Рибникару“. Колико сте успели, за ово кратко време, да сагледате све проблеме с којима се суочава систем образовања? И да ли је могуће санирати, ако не све, макар већи део?

-Мој радни век протекао је у високом образовању и у здравству, па неке претходне увиде имам. Није могуће санирати све недостатке, али је посвећеност председника наше државе, Владе Србије, упослених у Министарству просвете и образовно-васпитним институцијама Србије гарант да уз подршку свих грађана можемо правити добре кораке за будућност.

У јавности се могу чути и критике, нарочито од дела опозиције, да уочи поласка ђака у школу ништа није урађено по питању појачане безбедности деце… Па да ли такве критике стоје? Заиста, сматрате ли да је довољно урађено?

-У сарадњи с Министарством унутрашњих послова реализујемо пројекат у основним школама „Заједно и безбедно кроз детињство“. У свакој школи припадници полиције ће бити пре, током и након школских смена, а патроле полиције ће бити појачане у околини школа. Планирано је да у школама континуирано током школске године буду одржаване радионице у вези с безбедношћу.

Кад смо код критика, у јавности се потеже и питање зашто ће само ђаци београдских школа имати бесплатне уџбенике, а не и остатак Србије. Иако је то питање локалних самоуправа, разговара ли се и у министарству о том питању?

-Не само Београд већ и неке мање средине, попут Опова, Сурдулице итд., обезбедиле су уџбенике за сву децу. Министарство просвете је обезбедило уџбенике за ученике који су у породици треће или свако наредно рођено дете, децу са обољењима, децу ниског социјалног статуса, талентоване ученике…

Како се изборити са све чешћим ученичким злоупотребама мобилних телефона на часовима? Неке школе су почеле с праксом одузимања телефона на уласку у школу, с друге стране расте отпор ученика. Како помирити ове две супротности? Да ли се размишља и у правцу да се потпуно забрани употреба телефона током наставе?

-Неке школе су потпуно забраниле употребу телефона током наставе. За ученички узраст нерадо саветујем забране, преферирам договоре. Интересантност наставног програма и тежња ка заједништву у раду треба да буду фактор фокусирања пажње некоришћења телефона. Ингеренција је школе да доноси одлуке у вези са употребом телефона.

Ове године деца ће имати и неке нове предмете, један од њих је Врлина и вредности као животни компас. Да ли врлину треба учити у школи или је то нешто што би деца требало да донесу од куће? Колико је то сврсисходно?

-Неговати врлину у школи и као појам и као вредност у понашању значи радити на јачању структуре личности детета која је позната као суперего. Сарадња родитеља и наставника у оваквим активностима је неопходна. Генерације које ће имати осећање поноса због повољног односа према раду, емпатији, заједништву, пожртвованости биће освежење на вршњачком нивоу и нивоу перспективе. Деца која праве вредности и врлину негују и доживљавају као потребу требало би да буду носиоци друштвеног живота будућности Србије.

Ваш избор за министра просвете није наишао на „одушевљење“ у делу јавности. Било је коментара и да су вас „извукли из пензије“, а током полагања заклетве у Скупштини било је и монтажа „Барби министарка“… Како на то одговарате?

-На то немам коментар.

Просвета, макар би тако требало, међу најважнијим је сегментима сваког друштва, а некад се чини да јој се не придаје довољно пажње. И медијски је то атрактивна тема углавном када се деси неки скандал и, нажалост, велика трагедија… Ко ту греши? Шта може и мора да се учини да би се просветним радницима вратио статус какав заслужују и осигурала њихова безбедност?

-Достојанство просветног радника је предуслов ваљаног система образовања у свакој држави. Учитељ је традиционално једна од омиљених личности ученика. Поштовање према едукатору негује се у породици. Однос према свим врстама ауторитета мора бити ствар сваког појединца и ми једино заједнички можемо и морамо поправљати материјални статус, стручни углед и безбедност наставника. На томе се интензивно ради и кроз измене сета закона који су у процедури и који ће се ускоро наћи у Народној скупштини.

Наставница енглеског из Трстеника којој су ученици измакли столицу добила је мањи фонд часова и знатно смањену плату. Како се то догодило? Хоћете ли нешто урадити да се то исправи?

-Министарство просвете је детаљно упућено у дешавања у тој школи, знате да смо слали и инспекције. Иначе, у току је утврђивање смањеног броја часова за све наставнике, не само за професорку енглеског. Та два догађаја, инцидент када су јој ученици измакли столицу и ово сада с бројем часова, не треба повезивати, нити су они повезани. Она не може због тога што јој се догодило нити да буде привилегована, нити кажњена. Ту се поступа по закону, како за све остале наставнике, тако и за њу. Она је имала смањени број часова и раније. Свакако, тражи се решење за све наставнике у тој школи који су у истој ситуацији.

О вршњачком насиљу

Превенција да нам буде задатак број један

Вршњачко насиље је, нажалост, све учесталија појава у школама. Ту се не може све свалити на школе, али где ту просветни систем, са своје стране, може да поправи ситуацију?

-Кад говоримо о толеранцији на све облике насиља, важно је да нам превенција буде задатак број један. Насилна понашања и удруживање насилних особа треба идентификовати у што ранијој фази, тада их не стигматизовати, већ насилничке тенденције у њима стручним путем трансформисати у социјално прихватљива понашања – спортом, организовањем радионица којима се контролише психолошка напетост, изналажењем механизама пражњења психолошких набоја… У сарадњи с припадницима МУП, психолозима, педагозима и другим стручњацима потребно је препознавати невербално, агресивно осећање код појединаца у окружењу и адекватно реаговати.

Извор: Курир