Министарка просвете Проф. др Славица Ђукић Дејановић поручила је да су школе потпуно спремне да дочекају прваке, а да ће основци и средњошколци у току прве недеље разговарати међусобно и са својим наставницима. У разговору за „Блиц ТВ“, Ђукић Дејановић је нагласила да ће се инсистирати на васпитно-образовном програму у сваком предмету, али и да ће у свакој школи бити по један полицајац који ће „бити члан тима, другар наставницима и ученицима“.

Говорећи о почетку школске године у Основној школи „Владислав Рибникар“, у којој је 3. маја убијено деветоро деце и школски чувар, Ђукић Дејановић је нагласила да ће место злочина бити меморијални центар, а да ће наставници и ученици учити у простору који је за то потпуно адаптиран и припремљен. Испричала је и како се ученици „Рибникара“ припремају за почетак школске године.

Школска година почиње за који дан. Почеће другачије, неће бити контролних и оцењивања у првим данима – биће више разговора?

-Инструкције које смо послали свим основним и средњим школама садрже детаљна упутства о првом дану, првој, другој недељи и план за читаву прво полугодиште. Због трагичних догађаја из маја ове године сигурно је да са осећањем стрепње улазимо у ову школску годину, али школе су потпуно спремне да дочекају 65.000 првака. Ученици основних и средњих школа, њих 760.000, биће у клупама од 1. септембра.

Упутства које смо послали је да први дан буде дан дијалога између ученика и наставника, да прва недеља буде недеља тематских комуникација унутра школа између деце, са наставницима, по могућству да се укључе и родитељи. Друга недеља да се верификује ниво знања, али не ради оцене, него да би деца видела где су у образовању и докле стигла.

То су тзв. иницијални тестови, хоће ли их бити?

-Биће тестиран ниво знања, али не оцењивања ради, него да дете и наставник виде отприлике који је то ниво дететовог знања и шта се као циљ може поставити за наредни период. Дакле, неће се инсистирати на образовном, већ на васпитно-образовном програму у сваком предмету. И током читаве године, заиста, радиће се на различите начине на развоју правих људских вредности за сваког ученика, на неговању боље комуникације и међусобног поштовања и уважавања различитости, што је јако, јако важно.

Уводи се и нови предмет за старије основце, „вредности и врлине“. Како је замишљена настава и ко ће предавати?

-Видите, нема новог предмета. То је у ствари једна слободна школска активност коју ће ученици од 5. до 8. разреда изабрати са својим наставницима. Дијапазон је од домаћинства, до музике, спорта, знања о медијима, здравствене писмености и читавог низа других могућности које се у школи могу радити, а за шта ће бити најкомпетентнији психолози, педагози или предметни наставници зависиће од саме теме.

Поменули сте психологе и педагоге, а баш њих нема довољно. Према подацима из маја, у 1.766 основних и средњих школа у Србији запослено је 2.605 психолога и педагога, што је просечно 1,5 стручни сарадник по школи. Како ће тај проблем бити превазиђен?

-Измене и допуне закона које ће бити на дневном реду првих седница Народне скупштине предвиђају да свака школа обавезно има и педагога и психолога. И ми ћемо инсистирати да се примени ова одлука која је изузетно значајна. Али колико год да има школа и са психологом и са педагогом, чак и да је мала школа, а да не говоримо о школама са хиљаду ученика, они неће моћи да одговоре свим очекивањима ако нема тимског рада, сарадње са разредним старешинама, родитељима.

Безбедност у школама је тема број један. Како ће је Министарство обезбедити?

-Са Министарством унутрашњих послова направићемо одређене протоколе, али извесно је да ће у свим сменама, нешто пре почетка часова, током часова и после часова бити бар по један полицајац у школи који неће демонстрирати никакву снагу, него ће бити члан тима, другар наставницима и ученицима. И у окружењу школе ће водити рачуна, од саобраћаја до свега другог што се евентуално може догодити.

Сет просветних закона се бави тиме. Циљ измена је јачање васпитне функције школа и боља превенције насиља. Предвиђене су и неке нове мере: суспензија са наставе, појачан васпитни рад… Имали сте састанак и са синдикатима. Шта они кажу на ове предлоге?

-Синдикати су, наравно, врло заинтересовани да се достојанство упослених подигне на виши ниво, да то иде кроз њихову едукацију, кроз начин како ће изгледати припрема за часове, али и кроз материјални статус упослених. У том смислу, познато је да ће у септембру запослени у просвети имати 5,5% веће плате, да ће на те основице у јануару доћи до новог повећања од 10,5 – 11%.

Синдикати су јако заинтересовани да наставник има дигнитет, да буде поштован, да има могућност да креира свој рад, да одговара за свој рад, али да има могућност да на неадекватно понашање детета заједно са родитељем тог детета предузима одређене мере које ће васпитно деловати на дете.

Све то односи се на све школе. Како ће бити организована настава у школи „Владислав Рибникар“?

-Наравно да ће бити посебно тежак и први школски дан и прва недеља, а читава школска година ће бити прожета сетом због масакра који се догодио, али је сигурно да ће наставници и ученици имати школску годину у простору који је за то потпуно адаптиран и припремљен. И учионице су припремљене, и кабинети, и сам простор је одвојен.

Место где се злочин догодио биће у будућности меморијални центар и оно што је важно јесте да ће та школа живети у будућности, наравно са достојанством и сећањем на жртве и поруком да се то више никада не догоди и не понови.

Како се за почетак школе припремају ученици одељења у којем се масакар догодио?

-Они се тренутно налазе на Фрушкој Гори са изабраним наставницима. Разред покушава да тај колективни бол трансформише на начин да га минимизира колико је то могуће како би школска година и за њих могла да крене са што мање траума. Тамо су компетентни стручни психолози, педагози, психијатри…

У Београду ће ђаци добити бесплатне уџбенике. Пишу петиције и други градови. Има ли шансе да та мера заживи и у остатку Србије?

-Друге јединице локалне самоуправе су понегде обезбедиле уџбенике. Оно што је дошло у овом моменту, то је Сурдулица, то је Опово. Дакле, и неке мање јединице су обезбедиле из својих буџета уџбенике за сву децу. Али, зато је Влада донела одлуку да свој деци који имају инвалидност, свој талентованој деци, деци која имају било који облик социјалне подршке и помоћи и читавом низу других сензитивних група, да буду у читавој Србији обезбеђени уџбеници о трошку државе.

А остатак?

-Остатак ће заиста кроз неко време које је пред нама. Мислимо и молимо локалне самоуправе да се и кроз неке донаторске активности организују и обезбеде деци што је могуће већу материјалну подршку, односно породицама деце.

Извор: Блиц