СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ, председница Посланичке групе ИВИЦА ДАЧИЋ – Социјалистичка партија Србије говорила је на Првој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2023. години о тачкама Дневног реда и утисцима о раду актуелног сазива Народне скупштине чији се мандат превремено завршава.

-Ми, социјалисти, немамо права после 33 године постојања да се аматерски бавимо политиком. Никада нисмо изневерили грађане Србије и њихову вољу, пре свега. Тако ће бити и на предстојећим парламентарним изборима које очекујемо 17. децембра.

            По амандману вероватно више него многи који су говорили пре мене, захваљујући чињеници да посланичка група Ивица Дачић – СПС још увек има времена.

            Околности су такве да нећемо моћи да дођемо до тренутка када би могли да говоримо о амандману на овај закон које су поднеле уважене колеге мр Дејан Раденковић и Дуња Симоновић Братић. Ценимо да је драгоцен, јер смо молили да се са 25% на свим телевизијама и радијима у току дана ипак заступи српска музика, односно српска музичка дела. Овим амандманом желимо да нагласимо национални идентитет.

            Ако говоримо о медијима у Србији, увек имамо лични угао, па захваљујћи симпатијама или антипатијама дајемо паушалне оцене и дозвољавамо себи да грађане и јавност Србије често доведемо у заблуду о томе да ли су медији преслободни или су медији узурпирани. Оно што сигурно може да се догоди не би се догодило први пут, а то је да и медији у складу са тим колико смо им симпатични и колико је важан моменат у коме говоримо, а ово јесте важан, на крају смо мандата практично, искористе сваку изговорену реченицу и од ње направе бомбастични наслов. На то би морали да будемо спремни сви као политички актери, односно учесници у јавном и политичком животу Србије.

            Тако сам ја вечерас у ризику да после похвале једног колеге сутра будем тема у смислу неке можда нове коалиције. Сва је срећа да унутар посланичких група не мислимо сви исто, па се то тешко пакује.

            Оно што би засигурно морало да се пакује, када говоримо о будућим коалицијама и понудама са којима ћемо пред грађане и грађанке Србије, су програми, ако их има. Ако их нема, онда можемо да разговарамо и са позиције „брише се“. Било би драгоцено када би „брише се“, што смо утврдили Пословником као могућност и оставили да се често искористи што у политичке, што у политиканске сврхе, могли да применимо на неке ствари које нам нису на понос. Нажалост, нема ту примену.

            Ово је био комплексан дневни ред и са нама је вечерас министарка просвете проф. др Славица Ђукић Дејановић, поменули су Вас безброј пута, пре свега, као психијатра. Ипак желим да са Вама попричам о предлозима закона који су се нашли на дневном реду ове седнице.

            Посланичка група Ивица Дачић – СПС имала је два амандмана на оба закона која сте предложили и оба сте усвојили. На томе вам хвала и сигурни смо да смо само допринели унапређењу ваших закона, односно предлога закона министарства.

            Са друге стране, ја сам лично пропустила шансу стицајем околности да говорим о свом амандману који је био на буџет Републике Србије и није прихваћен од стране Владе, ја то могу да разумем, али је важно да кажем зашто сам уопште указала на једну потребу да се код Министарства културе, односно раздела за културу појача новчана сума симболично у односу на вредност буџета за свега један милион. Не зато што мислим да Министарство културе није добило довољно средстава. Јесте.

            Можда то није око процента преко 1, на чему смо увек инсистирали, али је у маси више новца него што је то било прошле године чини ми се за целу милијарду.

            Међутим, има један задатак за све нас који ћемо се, или се бар тако надамо, бавити законима и у следећем мандату, а то су нека важна документа која се налазе, стицајем околности, свуда по свету. Из тог разлога сам тражила да се можда обезбеде додатна средства и уложи додатни напор да оно што припада Србији у Србију буде и враћено.

            Безброј важних докумената је, нажалост, ван Србије, па тако и препис Законоправила Светог Саве из 1262. године. Оригинал овог документа написао је Свети Сава 1219. године. По осамостаљењу Српске православне цркве један велики број научника и историчара заправо сматра да је ово први Устав српског народа. Овај препис је од Другог светског рата у Загребу. Различите су информације како је тамо доспео, али према наводима, после пљачке Иловачког манастира од стране усташа.

            Да не бих трошила време у поноћ, а јесте поноћ, то је био разлог, да сам хтела да укажем да о овоме морамо разговарати када будемо правили неки нови буџет Републике Србије.

            Шта је такође било важно за посланичку групу „Ивица Дачић – СПС“? Нисмо били заговорници ванредних избора, али разумемо потребу да се изађе у сусрет захтевима опозиције. Готово сам сигурна да се ништа драстично неће променити, иако су надања другачија. Али, о судбини свих нас, упркос томе што често имамо потребу да театрално наступамо, ипак одлучују грађанке и грађани Србије који помно прате, сигурна сам, све што смо урадили и све што нисмо и можда то што нисмо буде више кажњено него што очекујемо.

            Нисмо искористили могућност као представници народа да се озбиљно бавимо квалитетом њиховог живота, него смо важне теме у овом мандату, нажалост, протраћили којекаквим перформансима. То су биле седнице од којих, сигурна сам, ако се дубље загледамо у себе, све нас је срамота и било би драгоцено када би могли да данас кажемо – е, брише се. Али, не може. О највећем националном питању разговарали смо крајње неозбиљно. Најотворенију српску рану искористили у овој последњој седници неодговорно, пре свега, несвесни да то што ћемо једни другима да спочитамо као политичари директно утиче на квалитет неалбанског становништва у јужној српској Покрајини.

            Зарад политичког поена или поенчића оптуживали смо себе и сопствену државу и оставили могућност да ликују они који су нам ту државу узурпирали, отели део територије и још би да нас убеде да све то заједно прихватимо.

            Увек смо имали обавезу да чујемо шта је то што грађанке и грађани Србије и мисле и очекују и какву потребу имају, па смо у складу са тим, на препоруку Савета за социјална питања општинске организације СПС на Звездари спремили и предлог закона. Предлог закона о изменама и допунама Закона о социјалној заштити, јер смо разговарајући са људима схватили да постоје јако угрожене категорије које смо свесно или несвесно пропустили да видимо, да помогнемо, да унапредимо законским решењем.

            Родитељ неговатељ, једна озбиљна функција, остала је у сенци неких других празних расправа. Саветовалишта за породицу и децу која би требала да буду формирана при центрима за социјални рад, такође због трке за евентуалном политичком победом, нису добила своју шансу у овом мандату. Деца из пољопривредних породица и стари пољопривредници, такође неће, нажалост, у овом мандату моћи да буду обухваћени овим законом. Али, закон остаје у рукама посланика СПС.

            После нових избора који ће се извесно десити у децембру, социјалисти ће, у складу са својим програмом за који мислим да је најважнији, повести рачуна о свим категоријама о којима данас причам.

            Није довољно имати вољу да владаш Србијом. Некада то може бити привид који оставља могућност. Оно што је неопходно за владавину јесте да вам неко верује, да вас неко озбиљно схвати, да неко схвати да имате програм, да правите принципијелне коалиције које су базиране на заједничком програму или на заједничким идејама а не на квотама, прорачунима, проценама, математици, статистици и осталим бројкама које су бројке, али се њима тешко управља.

            Зато ће СПС и на предстојеће изборе изаћи са својом коалицијом, са својим програмом, са својим идејама, са својим људима, спремна да грађанима Србије понуди само једно – сигурност да ћемо увек бити на линији одбране националног, државног и њиховог интереса, а да све остало што би могле да буду математичке прогнозе, гатање у пасуљ, провера како стоје звезде, остане за оне који се тиме баве, јер имају времена.

            Социјалисти имају пуно времена, али само да поправе оно што су можда некада у прошлости својом грешком и покварили. Само онај ко не ради он не греши. Али онај ко исправи своју грешку, често буде цењенији него што се то очекивало.

            Зато ћемо се са неким новим идејама, надам се квалитетнијим, са неким бољим вокабуларом, са мало више васпитања, са мало више свести да је ово парламент Србије а не градска пијаца или вашариште, срести у новом мандату, сигурно не сви, али сигурно у броју од 250. Како ће се поделити овај симпатични колач који се зове сала Народне скупштине Републике Србије, грађани Србије ће видети крајем децембра.

            У 2024. години ћемо ипак неки наставити да радимо оно што мислимо да је најбоље за државу, а неки наставити да нас због тога критикују и на томе покупе евентуално кајмак, победу, успех или како год се то звало у финалу претпоставки.

             Пре свега да се захвалим Вама на сарадњи, господинбе Орлићу. Ово је био тежак мандат за Вас. Није било лако председавати, ја то морам да признам. Безброј пута смо дозивали професорку Ђукић Дејановић да Вас замени, било би лакше. Хвала свим колегама, посланицима и власти и опозиције.

            Научили смо много једни од других, ја се надам. Ако ништа друго, било би добро да из овог мандата изађемо тако што смо научили шта значи бити народни посланик. То је сигурна улазница да још једном будемо народни посланици.

            Социјалистичка партија Србије је што сама, што као коалициони партнер, што као лидер у коалицији која је била на нашој листи Јединствене Србије и Зелени, често била предмет анализе, претпоставке, тумачења. Често смо прећутали и све оно што смо сигурно могли да одговоримо, не зато што није било храбрости или снаге, него зато што човек мора да се опходи према критици узимајући у обзир и од кога она долази. Некада не треба трошити енергију. Пробали смо да останемо изнад ситуације која није увек била на понос свих нас. Да ли смо успели? Нисам сигурна.

            Грађани Србије ће 17. децембра бирати правац којим желе да иду, бирати људе који ће их водити, именом и презименом на бази резултата, на бази свега онога што смо урадили.

            Социјалистичка партија Србије је и вечерас поменута у контексту – не верује се социјалистима. Као представници политичких партија, уважене колеге, имате право и да верујете и да не верујете. Грађани Србије могу да буду убеђени у једну ствар – Социјалистичка партија Србије ће, као и увек до  сада именом и презименом, кренути у трку, пре свега, са лидером социјалиста господином Ивицом Дачићем за премијера, са људима за које мислимо да могу да одговоре свим задацима и свим изазовима, а биће их много, са пуно свести у ком времену живимо и каква је глобална политичка ситуација и са најмање обраћања пажње на дневно-политичко профитерство, подметање и јефтине поене. Немамо права после 33 године постојања да се аматерски бавимо политиком. Никада нисмо изневерили грађане Србије и њихову вољу, пре свега. Тако ће бити и 17. децембра.

            Коалиционим партнерима из СНС захвалност за сарадњу, разумевање и неразумевање. Да некада нисмо мислили различито, резултати би можда били мање квалитетни.

            Захвалност и свим осталим колегама који су били на листи заједно са СНС-ом. Сигурна сам да ће владајућа већина постићи још бољи резултат, али да се не претворим у све оне који би да прогнозирају, ја ћу грађанима Србије поручити само једно – када будете бирали, бирајте сопствени интерес, а не интерес било кога од нас. Ако будете бирали сопствени интерес, свакако ћемо се видети у следећем мандату, а до тада успех свим учесницима кампање која је пред нама, добро здравље грађанима Србије, мир онима којима је неопходан и безбедност за наше сународнике на Косову и Метохији од Социјалистичке партије Србије и њених коалиционих партнера. Хвала.