Најновије

Ивица Дачић се обратио на 42. заседању Генералне конференције Унеско Вести

Први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић присуствовао је данас 42. заседању Генералне конференције Унеско у Паризу.

Том приликом, министар Дачић је одржао говор, који преносимо у целости.

„Уважена председнице Генералне конференције,
Уважена председнице Извршног савета,
Поштована генерална директорко,
Екселенције,
Даме и господо,

Изузетна ми је част да вам се данас обратим у име Републике Србије. 

Пре свега, желео бих да, уваженој председници Генералне конференције, драгој Симони , са посебним задовољством честитам на избору за ову важну и одговорну функцију. Уверен сам да ће госпођа Микулеску, и ову дужност, обављати предано и успешно.

Такође, користим ову прилику да, претходном председнику Генералне конференције господину Сантиагу Иразабал Моураоу, захвалим на посвећеном и пожртвованом раду у обављању ове високе функције, у протекле две године, и да му пожелим успех у даљем раду. 

Екселенције,

Заједничка идеја држава чланица Унеска да се, кроз јачање сарадње у домену културе, образовања, науке, информација и комуникација, може постићи значајан корак напред на плану очувања мира, посебно добија на значају у актуелном тренутку глобалних превирања. Наша сарадња данас, више него икада раније, отвара пут ка прихватању различитости и јачању међусобног разумевања. 

Република Србија, одана принципима међународног права и Повеље Уједињених нација, увек је спремна да, конструктивним приступом, договором и у блиској координацији са осталим државама чланицама, допринесе што ефикаснијем раду Организације и остваривању њене племените мисије. 

Стална представница Републике Србије при Унеску, Тамара Растовац Сиамашвили настојала је да током претходне две године, као председавајућа Извршног савета, и то у изузетно тешком глобалном тренутку пуном изазова, ефикасно и прагматично допринесе компромисном решавању свих спорних питања у Унеску, са циљем јачања улоге ове Организације. Користим прилику да, свима вама, захвалим на сарадњи и подршци коју сте јој пружили током председавања.

Са жељом да тим путем наставимо наше деловање у овој Организацији, Република Србија је поднела кандидатуру за Извршни савет Унеска, на изборима који ће се одржати на текућем заседању Генералне конференције. Република Србија од држава чланица очекује подршку, уверена да ће, и овога пута, оправдати ваше поверење.

Наставићемо да активно доприносимо раду ове посебно важне организације, пружајући подршку свим важним процесима, неопходним за њено делотворно функционисање. У том контексту, Република Србија подржава усвајање буџета Организације за период 2024-2025. године, као и Програма и буџета за период 2026-2029. године.

Даме и господо, 

И поред напретка који смо остварили у појединим сферама деловања Унеска, нажалост, и даље се суочавамо са бројним изазовима, који изискују улагање додатних напора, како бисмо осигурали стабилнију и сигурнију будућност за све. Стога је потребно веће разумевање међусобне повезаности свих изазова са којима се тренутно суочавамо, а који захтевају заједничко деловање, солидарност и ефикаснији мултилатерализам.

Желео да истакнем да се приоритети Републике Србије, у великој мери, подударају са приоритетима и циљевима Унеска.

Верујемо да је родна равноправност у основи развоја сваког друштва. Република Србија је усвојила сет докумената којима се гарантује пуна родна равноправност, у свим сегментима друштвеног живота, и указује на значај и неопходност континуираног оснаживања положаја жена. Настављамо да предузимамо кораке, у складу са Стратегијом за родну равноправност и Законом о родној равноправности, који je усаглaшен са правним тековинама Европске уније и свим међународним обавезама. 

Дубоко верујем да ћемо, и у периоду који је пред нама, наставити да заједнички доприносимо промоцији родно одговорних политика, а на добробит читавог друштава.

Посебно ми је драго што смо ове године обележили јубилеј који је и Унеско уврстио у свој календар – 150 година од рођења Надежде Петровић, једне од зачетница поштовања начела родне равноправности у Србији и нашем региону. Ова велика уметница, борац за женска права, алтруиста, родољуб и ратна болничарка заузима посебно место у историји српске културе и културног наслеђа наше земље. Њен свестрани рад и друштвени активизам илуструју како управо култура и уметност могу да помогну у савладавању бројних социјалних, економских и других изазова са којима се сви суочавамо. Како је, и сама Надежда Петровић, говорила уметници морају бити велики учитељи, не само свог већ свих народа, а њихови погледи морају бити шири од граница њихових палета.

Даме и господо, 

Приступ инклузивном и квалитетном образовању није само основно људско право, већ је кључ напредак сваког друштва и сваког појединца. Стога бих желео да нагласим да је основно и средње образовање у Републици Србији бесплатно, као и високо образовање за талентоване и студенте лоше материјалне ситуације. Такође, допринос Републике Србије се огледа и у укључивању миграната и интерно расељених лица у остваривању права на образовање. Националним мањинама је омогућено учење на матерњем језику, а посебна пажња у нашем образовном систему је посвећена маргинализованим групама, посебно припадницима ромске популације.

Незнање рађа предрасуде, а предрасуде сукобе. Образовање, као стуб одрживог развоја, мора бити у служби превенције сваког облика екстремизма, који угрожава не само образовање, већ и културну разноликост и родну равноправност.

Чврсто верујемо да знање и наука играју једну од кључних улога у убрзавању активности ка имплементацији Агенде 2030. Стога сам поносан да је, на предлог Републике Србије и групе држава („like minded countries“), Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом се период од 2024. до 2033. године проглашава Међународном декадом наука за одрживи развој. Ову декаду морамо искористити да све научне капацитете ставимо у функцију развоја и оснаживања сваког појединца. 

Такође, верујемо да, у фокусу Унеска, мора бити и борба за слободу мишљења и изражавања, посебно медијског, са бригом за безбедност новинара, као неодвојивим делом те слободе.

Екселенције,

У складу са Агендом 2030 и потребама афричких земаља, Република Србија је, у спровођењу Приоритета Африка, ангажована како глобално, тако и на националном нивоу, пружајући допринос Афричком фонду за светску баштину.

Такође, желео бих да нагласим да и кроз програм „Свет у Србији“, којим се годишње стипендира око две стотине студената из земаља у развоју широм света, бележи изузетне резултате и демонстрира наше трајно опредељење да негујемо и развијамо сарадњу са земљама Африке. 

Даме и господо, 

Конвенцијама и различитим програмима у домену културе, Унеско несумњиво доприноси, како приближавању и чвршћем повезивању наших народа, тако и очувању културне баштине од универзалне вредности. О томе сведочи и недавни упис Архива Првог самита несврстаних земаља у Унесков Међународни регистар „Памћење света” у коме су учествовале земље са чак три континента.

Унеско поносно чува 1073 добра светске културне и природне баштине, која су уписана у 167 држава чланица, а што у површини представља 10 милиона квадратних километара. 

Како је Република Србија, као мала земља на југоистоку Европе, допринела овим импресивним подацима? Дозволићете ми да наведем само два примера, а који на добар начин илуструју нашу прекограничну и регионалну сарадњу.

Средњовековни надгробни споменици Стећци, заједничка регионална номинација Републике Србије, Босне и Херцеговине, Републике Хрватске и Црне Горе, доказују да културно наслеђе нема границе. Стећци, као део заједничке традиције и културе народа који живе на овим просторима, постали су део светске баштине.

Да ли вам је познато да је пенталатерални резерват биосфере Мура –Драва – Дунав, због својих изузетних својстава и пространства на 930.000 хектара, у дужини од 700 километара популарно назван Европским Амазоном? Овакве номинације Унеска, у којима је Република Србија један од кључних учесника, пружају немерљив допринос регионалној сарадњи, стабилности и чврстом опредељењу за мир на њеном путу ка Европској унији.

Екселенције, 

Један од наших приоритетних задатака је подизање свести о све већој угрожености светског наслеђа, услед различитих фактора као што су климатске промене, оружани сукоби и често одсуство примене адекватних мера које препоручују нормативни инструменти из ове области. 

Врхунац српске средњовековне уметности на најрепрезентативнији начин је представљен у четири српска манастира на Косову и Метохији, уписаних на Листу светске баштине: Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка. Српско културно историјско наслеђе на Косову и Метохији, где се налази 1.300 светиња, од немерљивог је значаја, не само када је реч о националном идентитету Србије, већ представља део вредне европске и светске баштине. 

Нажалост, то наслеђе је константно изложено покушајима преименовања, ревизије непобитних историјских чињеница и физичком скрнављењу. Међународне снаге, са задатком да чувају српску и светску културну баштину, распоређене су само на појединим културним добрима. Верујем да су вам детаљно познате трагичне чињенице, када је реч о нашој културној баштини на Косову и Метохији и перманентна угроженост њене заштите. 

Стога бих желео бих да нагласим да ће Република Србија наставити да се залаже против политизације културне баштине и осталих питања у надлежности ове Организације, као и против изазивања нових подела, затегнутости и конфронтације унутар самог Унеска. Сматрамо да је наш заједнички задатак да тежимо смањењу тензија и подела које су обележиле протекли период.

Даме и господо,

Оно што нам је потребно, посебно у времену подела, превирања и сукоба у свету, је веће разумевање и спремност на компромис. Утолико је наша сарадња у оквиру Унеска једнако важна, како за данашње, тако и за све будуће генерације. Будите уверени у спремност Републике Србије да настави да активно доприноси овој важној Организацији, а надам се и кроз наставак нашег рада у Извршном савету Унеска.

Хвала на пажњи!“

Извор: МСП