Како би сте решили проблем саобраћајних гужви у Београду? Шта је главни узрок гужви? Проблеми у јавном саобраћају су апострофирани од грађана као најважнији?

Још један вишедеценијски сан Београђана полако постаје јава. На  Макишком пољу започели смо изградњи депоа будућег београдског метроа. Ове две велике инвестиције су део значајних улагања у саобраћајну инфраструктуру, у нове булеваре и тргове, у нове мостове и тунеле,  део су великог програма улагања у саобраћајне везе,  као израз наше решености да одговоримо изазову саобраћајних гужви у Београду.

Проблеми у јавном саобраћају и гужве у граду су један од већих проблема али, будимо реални, то је проблем са којим се данас суочава свака светска и европска метропола. Немам намеру да тражим  оправдања, ми социјалисти никада нисмо од проблема бежали већ смо се трудили да проблеме решавамо. Овог лета смо пустили у саобраћај Обилазницу око Београда која је од вишеструког значаја за све, како за нас који живимо у овом граду, тако и за оне који пролазе кроз Београд.  „Београдска обилазница“ је смањила број возила на Газели којом дневно прође 150.000 возила, растеретила је транзит кроз центар града, смањила буку и број саобраћајних незгода, али и исто тако допринела смањењу емисија штетних гасова. Обилазница око Београда је повезана и са другим веома значајним саобраћајницама, као што је аутопут Обреновац-Сурчин или аутопут Сурчин-Нови Београд, које смо у протеклом периоду изградили заједно са нашим коалиционим партнерима из СНС-а. Сматрамо да ћемо са наставком изградње нових путева значајно растеретити саобраћај у центру града, али да ћемо најпре брже и боље повезати људе.

Један од услова квалитета и доступности услуга градског превоза свакако је возни парк, који смо у последње време обнављали. Градска власт је пустили у саобраћај 100 нових аутобуса на гас. Планирамо да набавимо још 300 таквих аутобуса. То су велика финансијска средства и сви морају бити свесни да је то приоритет.  Подједнако је важно и да имамо одговарајући систем наплате карата који ће да подстакне одрживост јавног саобраћаја и да омогући да се прикупе средства за  куповину нових возила како би могли да подигнемо ниво квалитета услуге превоза. Данас су цене карата знатно јефтиније у свим зонама и подразумевају систем наплате који прати савремене технолошке трендове.

Мени је посебно важно да истакенем да је градски превоз у Београду и даље бесплатан за наше најстарије суграђане, а да је од ове године бесплатан и за основце и средњошколце. Хтео бих и да нагласим колико је битно да градски превоз, осим аутобуског, буде ослоњен и на шински систем транспорта, да укључимо све градске и приградске линије у интегрисани систем превоза. Као што сам већ рекао, започели смо изградњу београдског метроа који ће по завршетку имати три линије.

С обзиром да се залажемо за равномеран развој свих београдских општина, план нам је да постојећу мрежу БГ ВОЗ-а проширимо са новим линијама како би рубне градске општине боље повезали са централним. До сада смо успели да са центром Београда повежемо Батајницу, Лазаревац и Младеновац, а ускоро ћемо отворити линије за Сурчин и Обреновац. Уз све то, на дан ослобођења Београда у Другом светском рату свечано је отворена новоизграђена железничка станица „Прокоп“ са које „Соко“ сваког дана брзо и редовно саобраћа између Београда и Новог Сада у оба правца.

Пред нама су велике обавезе и ја сам уверен да ће тим људи са којима сарађујем, пре свега мислим на младе и образоване кадрове СПС, одговорити изазовима и испунити очекивања.

Проблем аерозагађења у Београду и заштита животне средине су такође за суграђане веома важна питања, како их решити?

Загађење ваздуха је добрим делом и данак убрзане урбанизације и динамичног развоја, какав „плаћају“ све велике престонице и градови. Из тог разлога политика заштите животне средине треба да пружи одговоре и решења за одрживи развој Београда у будућности.

Међу основним активностима на том пољу налази се наставак обнављања зеленог фонда, што значи непрестано пошумљавање Београда. Желим да истакнем да се у последњој деценији пошумљавање одвијало на преко 1.000 хектара шумског земљишта са преко 2.500.000 шумских и преко 3000 дрворедних садница. Наравно да то није довољно, да настављамо са подизањем процента пошумљености града Београда. У складу са савременим трендовима у свету, како сам већ рекао, набавили смо 100 нових аутобуса са погоном на компримовани гас који су пуштени у саобраћај у новембру прошле године. Дакле еколошка одрживост јавног градског превоза представља веома важну у решавању аерозагађења. Урадили смо много на гашењу котларница на гас и мазут у јавним установама и заменили их даљинским грејањем. Али то је само почетак јер је пред нама огроман задатак да обезбедимо и убедимо грађане са индивидуалним ложиштима да пређу на еколошки прихватљива горива. Процењује се да у Београду постоји 300.000 ложишта на угаљ, мазит и дрва. Знате ли колико то доприноси загађењу ваздуха у грејној сезони. Зато ћемо ми понудити грађаним стимулацију, обезбедити изградњу гасне инфраструктуре и даљинског грејања и омогућити да се та ложишта гасе. То је наравно процес али тако се почињу велики подухвати. Упрно и доследно.

Још један од приоритета Београђана је питање паркирања. Да ли је могуће решити проблем паркирања у Београду?

Проблем паркирања је још једна последица све већег стандарда грађана који купују све више аутомобила. Данас није необично да породица има два или три аутомобила. Такође Београд је као велика раскрсница путева ка Југу и Истоку Европе, неминовно загушен транзитним саобраћајем, где возачи неретко бирају наш град као стајалиште за одмор. Све то изазива мањак простора за паркинг.

Решење овог проблема захтева мере. Ми неке од тих мера већ предузимамо, нпр. испред спортске хале „Пинки“ у Земуну где се гради истоимена подземна гаража која ће бити изграђена на површини од 5.407 квадрата, са једном подземном етажом са 150 паркинг места. На другој страни града, тачније у Скерлићевој улици на Врачару, планирана је изградња још једне подземне гараже која ће у овом прометном делу града обезбедити нова паркинг места. Проблем паркирања у Београду можемо да решимо и тиме што ћемо подстицати грађане да се више ослањају на железнички систем градског превоза. Људи ће од тога имати бројне предности, неће морати да размишљају о томе где ће паркирати своје аутомобиле, са мањом потрошњом горива оствариће веће финансијске уштеде, али ће исто тако имати и здравију животну средину. Због тога ћемо, упоредо са изградњом метроа, активно радити и на проширењу постојеће мреже БГ ВОЗ-а, како би целокупан шински систем саобраћаја ставили што пре у службу бољег превоза, а тиме и мањој употреби аутомобила.

Број места у вртићима је повећан и то је добро, али опет нису сва деца у могућности да се упишу, зар не?

Вртићи морају да буду доступни сваком детету на територији града Београда и око тога напросто нема дилеме. Ми смо заједно са нашим коалиционим партнерима из СНС-а активно радили на том питању и, без обзира на све, не можете рећи да вртићи данас нису доступнији у односу на нека пређашња времена. Узмите само за пример то да смо до сада отворили и потпуно опремили преко 20 нових вртића. Друго, данас имамо 80.000 уписане деце, што је за преко 34.000 малишана више у односу на пример, 2012. годину.Ми се трудимо да будемо подршка нашој деци у њиховом одрастању, зато смо, зарад боље бриге о њима, запослили и неколико стотина нових васпитачица и медицинских сестара. А што је најважније, државни вртићи су данас потпуно бесплатни за сву децу и заиста нема потребе да говорим колико смо тиме растеретили буџет њихових родитеља. Потпуно је бесплатна и настава енглеског језика за сву децу предшколског узраста која је од овог месеца кренула и у државним и у приватним вртићима.

Увек смо били отворени за помоћ и сарадњу са власницима приватних вртића. Град Београд је до ове године плаћао 80% економске цене за боравак деце у вртићима а од ове године плаћамо 100% економске цене. Када је реч о самој економској цени, подсетићу вас да је она сада повећана са 28.000 на 33.000 динара. Град је прихватио да се средства убудуће уплаћују на рачун приватних вртића и изнео предлог да им од 1. до 5. у месецу уплаћује 33.000 динара за свако уписано дете. Наравно, уколико вртић из неких разлога то буде хтео, може да изабере опцију да средства буду уплаћивана на рачун родитеља. Град Београд у датој ситуацији исказује разумевање и отвореност за сарадњу, али да бисмо пронашли заједничко и ефикасно решење неопходно је да и друга страна у једнакој мери искаже разумевање и ширину.

Извор: Политика