Комеморативни скуп поводом смрти бившег народног посланика и члана Главног одбора Социјалистичке партије Србије Јосипа Јошке Броза одржан је данас у Дому Народне скупштине Републике Србије.

Пред окупљеном породицом, пријатељима, колегама из странке и члановима дипломатског кора од Броза се опростио председник Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић.

Текст говора председника СПС Ивице Дачића преносимо у целости.

„Данас имам тешку дужност да се опростим од Јошке Броза, нашег друга, саборца и пријатеља.

Опраштамо се од човека који је цео свој живот посветио великој мисији и од ње није одустао до последњег тренутка.

Јосип Јошка Броз био је живи симбол једног времена у којем су народи овог региона, напаћеног тешком историјом, доживели процват, еманципацију и своје најлепше године.

Своју мисију нашао је у томе да заштити то време од заборава, а још више од покушаја да се баце под ноге све вредности које су тада створене.

Од животног пута нашег Јошке нема бољег доказа колико је време у којем је он стасавао било време правичности, једнакости, солидарности и хуманости.

Рођен 1947, у време велике обнове ратом разрушене земље, Јошка је био само једно од хиљада деце новог доба. Доба у којем неће бити патње, рата и сиромаштва. Његова генерација је била предодређена да гради хумано друштво у којем нема повлашћених, ни потчињених.

Иако је од раног детињства живео са својим дедом, Јосипом Брозом Титом, то није значило да ће наш Јошка у било чему бити повлашћен у односу на све друге своје вршњаке. Када му је у школи зашкрипало, сам је сносио последице, и нико, па ни његов деда, нису тражили ни давали протекцију.

И зато је морао да прође тежи пут, али једини исправни пут, кроз учење и рад, да би постао свој човек, свршени дипломац и шумарски инжењер.

Данашњим речником речено, Јошка Броз је био ”први унук” велике Југославије. Али у тадашњој Југославији, то није значило никакву привилегију, и Јошка је то врло добро знао.

То што је унук најомиљенијег Југословена и њеног доживотног председника, значило је само велику одговорност и обавезу, а никако лаган и утабан животни пут без препрека.

Године у којима се распадала велика држава и то у трагичном рату, нису сломиле овај велики дух и Јошкино дубоко уверење да то што пролази није заслужило да буде заборављено.

У годинама када се релативизовало и газило по свему што је наслеђе социјалистичке Југославије, Јошка Броз је био један од ретких који су стали усправно пред том надолазећом плимом.

Носио је идеју праведног друштва, равноправности и друштвене правде онда када је то било чак и опасно. Храбро је наставио да себе сматра комунистом, онда када су се тога одрицали и дојучерашњи најгласнији и најутицајнији комунистички функционери.

Није могао да остане по страни у једном бурном времену када су се преиспитивале све дотадашње вредности, и остао је одлучан бранилац и заступник свега што је деценијама стварано.

Ми социјалисти и наш Јошка смо одавно препознали да јесмо на заједничком путу. Добро смо знали да осим нас није остао скоро нико ко ће у Србији чврсто стајати иза најхуманијих идеја које је савремено човечанство створило. А то су идеје правичности, мира, социјалне правде и друштвене једнакости.

Идеје социјалистичког покрета најстарије су политичке идеје у модерној Србији и то довољно говори колико је српски народ њима дубоко привржен и на њих ослоњен.

За све нас била је велика част када се Јошка Броз придружио Социјалистичкој партији Србије и на изборима 2016 постао народни посланик, вршећи ту часну дужност у два мандата.

Била нам је част да је управо у нашим редовима, Јошка Броз препознао искрене баштинике оних вредности и оних достигнућа које смо једном већ достигли, а којих смо се, као друштво, неодговорно и олако одрицали.

Непроцењиви су тренуци које је свако од нас провео у друштво Јошке Броза. Имали смо у њему не само истомишљеника и саборца, него још више мудрог саветника, али и одлучног активисту, без обзира на његове године.

Јошка Броз је био живи симбол једне велике историјске епохе, али и више од тога. Он је својим радом и друштвеним ангажманом оставио велики траг на путу којим заједно идемо, а то је пут који чува и слави непролазне вредности хуманог друштва и света равноправних.

У овом тешком часу, када се опраштамо од нашег Јошке, упућујем му највеће поштовање и неизмерну захвалност за све што је урадио. Породици и потомцима Јошке Броза упућујем још једном моје најдубље саучешће.

Нека је вечна слава и хвала нашем другу Јосипу Јошки Брозу!“