Шумарски факултет, смер шумарство, завршио је 1988. године. Магистарски рад под називом „Утицај технолошких поступака пошумљавања на преживљавање и развој шумских култура црног и белог бора на Пештерској висоравни“ одбранио је 1993. године, а докторску дисертацију под називом „Шумска вегетација и станишта на Пештерској висоравни као основа за успешно пошумљавање“ 2002. године на Шумарском факултету Универзитета у Београду.

Др Љубинко Ракоњац је научни саветник (највише научно звање) и редовни професор од 2013 г. Кључне области научноистраживачког рада др Ракоњца су шумарска фитоценологија; екологија шума и шумских станишта; техника и технологија пошумљавања; избор врста  и других систематских категорија за пошумљавање; заштита и унапређење животне средине; стратешки документи у шумарству; фитоценолошка номенклатура; одрживи развој, пројекти и акције; улога шумарства у смањењу емисије гасова стакленика.

Од 1990. године запослен је на Институту за шумарство у Београду, на Одељењу за подизање, гајење и екологију шума.

Директор Института за шумарство више од 20 година,  од 2004. године до данас. Био је председник Научног већа Института за шумарство у 3 периода.

Од почетка рада у Институту стално је ангажован на домаћим и међународним научноистраживачким пројектима. Ангажован је на пројектима Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, пројектима Секретаријата за заштиту животне средине Београда, као и на другим пројектима и пословима. Осмислио је веома значајне стратешке пројекте из области заштите природних богатстава и животне средине, који су реализовани у Институту за шумарство у сарадњи са другим институцијама. Био је руководилац више од десет, а учествовао у реализацији више од седамдесет националних и међународних научноистраживачких пројеката, од чега три научноистраживачка пројекта финансирана од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја републике Србије.

У досадашњем научноистраживачком раду објавио је више од 300 научних радова у домаћим и страним научним часописима или презентовао на различитим међународним научним скуповима. Аутор је или коаутор већег броја монографских публикација и поглавља у монографијама, једног технолошког решења и једног малог патента. Уредник је или члан редакционих одбора више научних часописа, зборника радова са међународних научних скупова из области заштите животне средине. Организатор је више међународних научних конференција. У оквиру рада у редакцијама, научним и стручним друштвима, био је или је још увек члан редакционог одбора Зборника радова Института за шумарство, часописа Sustainable Forestry; од 2006. члан је редакције научног часописа Ecologica Balcanica; члан научног и организационог одбора Међународне конференције “Sustainable use of forest ecosystems – the challenge of the 21st century”; члан научног и организационог одбора саветовања: Заштита животне средине – Ремедијација, Привредна комора Србије, Београд; члан научног и организационог одбора Научне конференције „Implementation of Remediation in Environmental Quality Improvement“; члан научног и организационог одбора International Scientific Profesional Meeting „Integral protection of forests – Scientific Technological platform“; члан научног и организационог одбора Међународне научне конференције “Forest Ecosystems and Climat Changes” и др.

Учествовао је у образовању и формирању научних кадрова као члан комисија за оцену и одбрану 10 докторских дисертација и 5 магистарских теза. Био је и 35 пута члан комисија за избор истраживача у научна и истраживачка звања.

Као директор Института за шумарство у име Института добио је сертификат „Поуздана организација“ од сертификационе куће Company Wall business.  Сертификатом се потврђује да је организација, захваљујући успешном пословању, међу најуспешнијим у Србији – London 27. 11. 2021.

Био је члан Експертске групе у активностима приступању СЦГ процесу ратификације Конвенције УН о борби против дезертификације 2005. године. Од новембра 2005. члан је Комисије за уређење и пошумљавање Макиша. Члан је УО Удружења шумарских инжењера и техничара од 2008. године, Члан је УО Удружења шумарских инжењера и техничара Србије, члан УО Шумарске коморе, члан IUFRО, EFI, Српског генетичког друштва. Потписник је меморандума – Memorandum of understanding for developing a partnership for „Cooperation in Forestry sciense in general and for strengthening the capacitetes of education, trainig and research in Forest policy and economics in particular in Europe“ FOPER.

Члан је Матичног научног одбора за уређење, заштиту и коришћење земљишта, вода и ваздуха. Редовни је професор на Универзитету „Унион Никола Тесла“ и редовни професор  Универзитета у Београду на последипломским студијама.

Др Љубинко Ракоњац био је помоћник Министра за стратешко планирање и одрживи развој у Министарству природних богатстава и заштите животне средине од 2002. до 2004. године.

Био је Народни посланик Народне скупштине Републике Србије од 2016. до 2022 године.

Био је члан више одбора Народне скупштине РС. Био је редседник Одбора за заштиту животне средине (2020-2022), члан Одбора за заштиту животне средине (2014-2020), члан Одбора за пољопривреду, шумарство и  водопривреду (2016-2022), члан Одбора за просвету, науку и технолошки развој (2016-2020), члан Одбора за просвету, науку и образовање (од 2020. до 2022. године).

Као Председник Одбора за заштиту животне средине Народне Скупштине Републике Србије, др Љубинко Ракоњац је од почетка 12. сазива Народне скупштине са Одбором одржао 21 седницу и два Јавна слушања: Прво јавно слушање на тему „Пречишћавање вода и улога локалних самоуправа“, 22. марта 2021. године, на Светски дан вода, на Иницијативу Фокус групе за развој механизама контроле процеса имплементације циљева одрживог развоја Народне скупштине Републике Србије и Друго јавно слушање на тему „Спровођење споразума Конференције Уједињених нација о климатским променама – COP26 у Србији“, 3. децембра 2021. године.